Димна завеса

Ентузијастична обећања о завршетку преговора до 2027. и процеса приступања Европској унији до 2030. године донекле су засенила заједничка иницијатива премијера Албаније и председника Србије, објављена у немачком листу Франкфуртер алгемајне цајтунг, да се одрекну чланства и прихвате нека врста односа „другог нивоа“ са ЕУ. 
Од руске агресије у Украјини, политика проширења ЕУ је претрпела промену. Од последњег приступања Хрватске ЕУ 2013. године до фебруара 2022. године, проширење је био заустављен и политички оспораван процес. Као резултат рата, сада се сматра важним инструментом за европску безбедност.

Посматрано у овом контексту, проширење се све више користи не само за припрему земаља за чланство, у смислу реформи владавине права, одрживог економског и друштвеног развоја, већ и као прилика за јачање њихове отпорности, геополитичким усклађивањем са ЕУ, у безбедносном окружењу погођеном ратом на континенту. Ратом који је ушао у пету годину.

У том контексту, интензивирала се дебата о томе да ли процес проширења захтева нове институционалне моделе или не, са циљем његовог интензивирања. Између осталог, предложени су следећи: (i) процес „постепеног приступања“ или онај са различитим фазама, где је свака фаза повезана са завршетком одређених реформи; (ii) „интеграција у унутрашње тржиште ЕУ“, као међуфаза и припремна фаза за олакшавање чланства у ЕУ; (iii) „обрнуто проширење“, које даје предност чланству пре испуњења критеријума, праћено релевантним гаранцијама за њихово испуњење самим тим што је члан ЕУ.

Такви предлози имају за циљ да помире геополитичку хитност са тренутним оквиром процеса приступања ЕУ. Од горе поменутих предлога, онај о „обрнутом проширењу“ је одбачен од стране земаља чланица ЕУ, које инсистирају на процесу који комбинује реформе владавине права са геополитичким усклађивањем. 

У међувремену, иницијатива премијера Албаније и председника Србије ствара димну завесу, јер предлаже моделе који нису повезани једни са другима: учешће на унутрашњем тржишту ЕУ и Шенгенском простору, уз одустајање од чланства у ЕУ.

такође Арбери 16. октобар 2026 Лидери ЕУ: Проширење ће се наставити на принципу индивидуалних заслуга

Да би се питање попут чланства у ЕУ, које се сматра националним циљем, испунило, након чланства у НАТО-у, иницијатива би требало да буде предмет истинске политичке и друштвене дискусије унапред. Влада мора показати способност да обави три задатка: (i) благовремено разумевање проблема везаних за различите фазе процеса проширења; (ii) детаљну разраду решења која предлаже без избегавања одговорности; и (iii) транспарентно формулисање стратегије за спровођење онога што је најкорисније као решење.
Ми Албанци немамо дилему и остајемо непоколебљиви у својој тежњи да се придружимо другим народима у европској породици. Стога, заслужујемо да будемо информисани о разлозима за ову иницијативу и да нас чује шта мислимо да треба учинити да би се спровео европски пут.

Представљена немачкој публици, која сноси главни терет финансијских расхода ЕУ, иницијатива је наишла на хладан пријем код немачких политичара. Једина која је коментарисала иницијативу била је комесарка за проширење, која је рекла да „предлагаоци немају појма колико је рада и реформи потребно да би се постало део унутрашњег тржишта и Шенгенског простора“. Обесхрабрујућа изјава у поређењу са њеним претходним изјавама да је „циљ Албаније да заврши процес преговора о приступању ЕУ до 2027. године амбициозан, али достижан циљ“. Ако је завршетак преговора достижан циљ, нема разлога зашто учешће на унутрашњем тржишту ЕУ, што је у сваком случају мање од чланства, не би требало да буде достижан циљ за Албанију.

Такође, сваки предлог и иницијатива комесарке за покретање политичког и демократског процеса, који потпуно изостаје, а који би заправо требало да претходи таквим иницијативама у Албанији и Србији, био би оцењен као осетљивост институције коју она представља на вредности и принципе демократије, дијалога и политичког разумевања. Истовремено, то би сигнализирало и повратак најбољој традицији Европске комисије, показујући посебну бригу за подстицање и поштовање демократских процеса у политичком и друштвеном животу, уместо за попуњавање кутија многих, многих планова, матрица и стратегија које у неким случајевима не производе мерљиве ефекте у животима грађана.

Заблуде о унутрашњем тржишту

Учешће на унутрашњем тржишту за земље које нису чланице ЕУ значи прихватање правила ЕУ којима се спроводи слобода кретања робе, услуга, капитала и људи, али без могућности финансијских користи и коришћења инструмената који исправљају неравнотеже које могу настати, а који су доступни само земљама чланицама. У међувремену, Шенгенски простор није економски пакет, већ строги режим поверења који обухвата безбедност, правосуђе, визну политику и контролу граница.

Важно је знати да је Европски економски простор створен 1992. године како би се омогућило учешће на унутрашњем тржишту ЕУ земаља попут Норвешке, Исланда, Лихтенштајна, које нису циљале на чланство, већ на заједничко тржиште са ЕУ, због обостраног економског и политичког интереса. Поменуте земље су прихватиле правила надзора ЕУ, због величине тржишта и високог стандарда, будући да Европски економски простор чине развијене економије са консолидованим институцијама, напредним демократијама, безбедносним стандардима и владавином права. На овај начин, и чланице и нечланице ЕУ имају користи од већег и регулисанијег тржишта, где су националне економије у стању да се носе са силама конкуренције и где потрошач има већи избор.

У пракси, то значи да се сва предузећа и људи третирају као да су део ЕУ и да могу слободно да оснивају и крећу своја предузећа било где, без икаквих препрека, царинских или нецаринских. Правила јавних набавки такође подржавају унутрашње тржиште. Општи принципи тржишта као што су недискриминација, транспарентност, једнак третман, узајамно признавање и пропорционалност примењују се и на јавне набавке. 

Да ли би модел Норвешке, Исланда и Лихтенштајна могао бити применљив у случају Албаније и Србије? То би могла бити опција коју је требало давно истражити у координацији са регионалним интеграционим иницијативама. Потоње се увек сматрало предусловом за чланство у ЕУ. Али нажалост, и даље се недовољно користи или злоупотребљава.
На самиту у Софији 2018. године, ЕУ и Западни Балкан су се обавезали на стварање Заједничког регионалног тржишта Западног Балкана, као претходницу укључивању нашег региона у унутрашње тржиште ЕУ. Уместо да раде на убрзању овог сложеног процеса који захтева испуњавање европских стандарда, премијер Албаније и председник Србије су креирали паралелни пројекат, назван Отворени Балкан, чија сврха и резултати остају нејасни и данас.
Можда звучи иронично, али чим је Албанија постигла напредак у поглављима за приступање ЕУ, напустила је програм „Отворени Балкан“. Док чекамо Извештај о прекретницама и заједнички став ЕУ о првој групи поглавља која се односе на владавину права, а која су одлучујућа за квалитет и брзину којом ће се поглавља за приступање ЕУ затворити, Албанија се поново придружила Србији проглашавајући своје одрицање од чланства и прихватајући неку врсту односа „другог нивоа“ са ЕУ.

Остављајући по страни горе наведени контрадикторни контекст, на први поглед, захтев за постајањем делом унутрашњег тржишта ЕУ може деловати примамљиво, јер су људи с правом оријентисани ка економским користима било где у свету. Албанци и Срби нису изузетак у том погледу. Довољно је подсетити се утицаја који је пад „шенгенског зида“ и обезбеђивање безвизног кретања имао на грађане и предузећа.

Али ништа у ЕУ није бесплатно. Поготово када је у питању унутрашње тржиште, које је један од најсофистициранијих облика економске интеграције које смо до сада познавали. Учешће у њему није као шетња парком, већ као Олимпијске игре, где је потребна озбиљна и свакодневна обука. Унутрашње тржиште функционише на нивоу поверења за несметано спровођење слободе робе, услуга, капитала и људи. Да би то било могуће, државе чланице ЕУ морају веровати да имамо не само писане законе, већ и капацитет да спроводимо правила и политике ЕУ.
Унутрашње тржиште ЕУ није само питање економије, већ пре свега владавине права у економији. Стога је интеграција у унутрашње тржиште ЕУ немогућа без промене тренутног модела управљања који се заснива на персонализацији моћи и потпуној контроли над свим институцијама, метастазама корупције и организованог криминала у критичним секторима економије.

СПАК-ове истраге о тендерима за инфраструктуру и технологију, између осталог, показују нам потребу да се обезбеде једнаки услови за сва домаћа и европска предузећа, спровођењем правила јавних набавки и конкуренције. Исто тако, потребне су политике и акције које граде поверење држава чланица у погледу деблокирања средстава ЕУ у области пољопривреде и технологије, као резултат наводних кршења закона и истрага које су спровеле европске и албанске институције. Другим речима, сваки новац који долази из државног буџета или еври који долазе из буџета ЕУ и који се набављају морају бити подложни истој логици.
Укратко, без владавине права, демократије и доброг управљања, учешће на унутрашњем тржишту ЕУ, повећана производна и извозна моћ и уживање у користима које произилазе из овог учешћа су незамисливи.

такође Арбери 5. октобар 2026 Зашто постоји таква блискост између Раме и Вучића?

Иницијатори јасно стављају до знања да не траже институционалну интеграцију у ЕУ. То јест, не сматрају учешће на унутрашњем тржишту међукораком ка чланству у ЕУ. Аустрија, Шведска и Финска су првобитно постале део унутрашњег тржишта ЕУ, а касније су примљене у ЕУ. Такође, Исланд, који је део унутрашњег тржишта, најавио је одржавање референдума како би консултовао своје грађане у вези са могућим чланством у ЕУ. Ако грађани позитивно одговоре, онда ће Исланд постати 28. земља ЕУ.
Учешће у институцијама ЕУ је саставни елемент процеса приступања и без њега, чланство не постоји. Иако циљ иницијативе може бити отварање само врата ка унутрашњем тржишту ЕУ, препознајући тешкоће отварања великих врата ЕУ, наша амбиција се ту не може завршити. Тим пре што се ЕУ показала великодушном према Албанији, дајући нам прилику да отворимо сва групна поглавља невиђеном брзином, и очекујући од нас испуњење критеријума везаних за њихово затварање за чланство у ЕУ.
Не треба заборавити да се у тренутном геополитичком окружењу ЕУ руководи не само логиком трговине, већ и логиком безбедности, па чак и заштите интегритета сопственог тржишта. Стога се и инвестиције посматрају кроз призму безбедности. Зато је ЕУ усвојила прописе о скринингу страних директних инвестиција. Ови елементи се такође огледају у процесу преговора о приступању како би се проценило ко улаже, где се улаже и ко контролише кључне секторе као што су: енергетика, инфраструктура, телекомуникације, подаци и напредне технологије.

Шенгенска илузија

Искуство земаља са сличном прошлошћу као Албанија и Србија показује да су земље прво постале део ЕУ, а затим део Шенгенског простора. Супротно од онога што се предлаже у заједничкој иницијативи премијера Албаније и председника Србије, која позива на учешће у Шенгену без учешћа у ЕУ.

Земљама које су се придружиле ЕУ 2004. године и одлучиле да се придруже Шенгену требало је још четири године након уласка у ЕУ да се придруже Шенгену. Хрватској, која се придружила ЕУ 2013. године, требало је још десет година да се придружи Шенгену. Док је Бугарској и Румунији, које су се придружиле ЕУ 2007. године, требало пуних осамнаест година да се придруже Шенгену. Чланице Шенгена које нису чланице ЕУ су Швајцарска, Норвешка, Исланд и Лихтенштајн. Њихов високи стандард, неупоредив са стандардом Албаније и Србије, не треба даље коментарисати.

Горе наведене чињенице говоре саме за себе. Да би се постало део Шенгена, захтеви су чак и строжи од чланства у унутрашњем тржишту или чланства у ЕУ, јер је потребно пуно поверење у институције државе која се придружује, бескомпромисна борба против корупције и организованог криминала, пуна сарадња у полицијској и правосудној области, као и потпуно усклађивање са политикама ЕУ.

Пре свега, ова сарадња подразумева поступање по европским потерницама како земља приступница Шенгену не би постала „сигурно уточиште“ за појединце или структуриране криминалне групе које избегавају правду. Досије албанске полиције и институција за спровођење закона у извршавању потерница за структуриране криминалне групе је изузетно мањкав.
Осетљивост на поновљене захтеве међународних партнера за елиминисање организованих криминалних група је ниска. Безбедносне структуре уопште, а посебно полиција, пате од недостатка поверења међународних партнера. Ниједна маркетиншка стратегија или акциони план не могу заменити гвоздену политичку вољу у овој области. Једина валута која се рачуна у овом случају је веровање да земља контролише своју територију и безбедносне ризике, и да институције за спровођење закона функционишу подједнако за све.

Посао постајања делом Шенгенског простора је многоструко тежи и изазовнији од испуњавања критеријума који су омогућили укидање визног режима са Шенгенским простором, или испуњавања критеријума за чланство у ЕУ. Стога, немојмо гајити никакве илузије. Наш пут ка Шенгену биће још дужи, још тежи од учешћа на унутрашњем тржишту и чланства у ЕУ.

Одрживи пут

У таквим условима, питање које захтева одговор од самих иницијатора предлога јесте зашто траже од ЕУ нешто што је немогуће добити и која је вредност овог предлога. Зашто сада ова димна завеса?

Без обзира на разлоге који стоје иза иницијативе, сигурно је да је за Албанију једини одрживи пут пуноправно чланство у ЕУ. Седење са достојанством за столом где се права и обавезе подједнако односе на све, а не секундарни однос са ЕУ. У међувремену, награда ЕУ за реформе у области владавине права и геополитичког усклађивања остаје неопходна за ефикасност проширења и њену улогу у јачању европске безбедности.

Чланство у ЕУ може се постићи изградњом климе сарадње и политичког разумевања која подстиче владавину права, гарантује слободне и поштене изборе, слободу медија и ригорозну примену европских правила у свим областима управљања. Овај циљ се може постићи само кроз одрживе реформе и мерљиве резултате. Не кроз илузије или избегавање политичке одговорности.

(Публикација Фридрих-Еберт-Фондације Тирана. Преузето са ауторовог Фејсбук профила)