Уставни суд је забранио претварање Скупштине у машину за гласање

Ове оцене Уставног суда служе будућности парламентарног живота на Косову, постављањем виших процедуралних стандарда, али истовремено јасно указују на потребу да уставна контрола буде потпуна, суштинска, а не само формална, како би се уставни поредак заштитио у суштини, а не само формално.

Одлуке Уставног суда да укине велики број закона због процедуралних повреда нису само мешање у правичан поступак у законодавном процесу, већ мешање у уставну и политичку тежину. Такве одлуке покрећу фундаментална питања о начину на који Скупштина врши своју законодавну функцију, о границама парламентарне дискреције и о улози Уставног суда као гаранта уставног поретка.

Једном речју, ова врста процене Уставног суда пружа неке важне лекције и има директне импликације на будућност парламентарног и законодавног живота на Косову у неколико аспеката:

Прво, Уставни суд је поново потврдио чињеницу да је парламентарна процедура уставна норма, а не празна формалност. Скупштина нема дискреционо право да поништи правила доношења закона, јер је начин на који се закон доноси једнако важан као и његов садржај. Ово је јасна порука да процедуралне повреде подривају демократски легитимитет закона.

Друго, одлуке појачавају принцип поделе власти. Суд подсећа извршну и законодавну власт да овлашћење за доношење закона произилази из Устава и да се врши само у његовим границама, а не ароганцијом бројки. Сваки покушај да се Скупштина трансформише у формални механизам гласања, без суштинске расправе и без поштовања процедура, произвешће крхке и уставно нестабилне законе.

Треће, ове оцене Суда служе и као упозорење о квалитету законодавства. Стога, Суд нас подсећа на чињеницу да закони усвојени у изборне сврхе, по убрзаним поступцима, без јавних консултација и без суштинског парламентарног разматрања, ризикују да не прођу тест уставности. У том смислу, ове одлуке подстичу и циљају на већи законодавни професионализам, активнију улогу парламентарних одбора и озбиљније поштовање уставних стандарда током законодавног процеса.

Четврто, за будућност парламентарног живота на Косову, ове одлуке стварају дисциплински преседан. Укратко, оне подстичу Скупштину да изгради одрживије процедуралне праксе и отежавају понављање истих прекршаја, јер је њихова уставна и политичка цена сада јасна.

Међутим, такве одлуке такође уче кључну лекцију: када се Суд ограничи на процедуралну процену и избегне суштинску проверу, ризикује да остави стварне проблеме суштинске уставности нерешеним.

Ово ствара правну несигурност и оставља могућност да се иста проблематична решења врате у новим и процедурално и суштински „сумњивим“ облицима.

Међутим, генерално, можемо рећи да ове оцене Уставног суда служе будућности парламентарног живота на Косову постављањем виших процедуралних стандарда, али истовремено јасно указују на потребу да уставна контрола буде потпуна, суштинска, а не само формална, како би се уставни поредак заштитио у суштини, а не само формално.

(Аутор је адвокат уставног права и судства и тренутно ради као виши истраживач у Косовском демократском институту – KDI).