Идеје „политичке заједнице“ не убрзавају проширење ЕУ

Председник Европског савета Шарл Мишел почео је да разјашњава своју идеју о стварању „европске геополитичке заједнице” и пожурио да потврди да то „уопште нема намеру да замени проширење или да пружи нови аргумент за одуговлачење”. . Али кад год се такве идеје појаве, оне утичу на тренутни процес ширења. Ова идеја је алтернатива бар док се ЕУ не прошири, а тај дан неће доћи ускоро

Председник Европског савета Шарл Мишел завршио је прву рунду посета земљама Западног Балкана, боравећи у Београду, Тирани и Сарајеву. Касније, вероватно током јуна месеца, посетиће и Приштину, Скопље и Подгорицу. Посету је започео у Београду где је, између осталог, кувао ћевапе са председником Србије Александром Вучићем. Некима у Бриселу и у престоницама земаља чланица није се допала оваква „за сада претерана блискост” са председником државе, који Русији није увео санкције. Како не би оставио утисак да у Београду има бољих ћевапа него у Сарајеву, градоначелник Сарајева са Шарлом Мишеленом посетио је ћевапницу у Баш Каршију, старом делу главног града Босне и Херцеговине. Ко зна, можда се, када буде посетио Косово, сретне са председницом Вјосом Османијем или премијером Аљбином Куртијем.

Мишел се можда вратио у Брисел са добрим утисцима. Зато што су челници балканских земаља, ако ни за шта друго, мајстори да оставе лепе утиске на госта. Председник Србије Вучић је на конференцији за новинаре са председником Европског савета говорио потпуно другачијим језиком од оног који користи у медијима своје земље. Он је навео значај ЕУ као „највећег инвеститора у Србији” и као „најубедљивијег трговинског партнера”. Он је рекао и да „није ново да ЕУ условљава процес интеграције Србије свеобухватном нормализацијом односа са Косовом”. Тако да није рекао ништа што не би звучало добро за уши високог госта из Брисела. Сада ће председник Србије разговарати са још једним својим пријатељем, председником Русије Владимиром Путином. И тако Србија, као привилегована, наставља да седи на два-три места.

У овим посетама председник Европског савета је открио своју идеју о стварању „европске геополитичке заједнице“. То исто је пре неколико недеља предложио и председник Француске Емануел Макрон. Разлика је била само у имену, јер је Макрон своју идеју крстио као „европску политичку заједницу“. Али изгледа да је то иста ствар. И долази из либералних европских кругова. Макрон и Мишел долазе из исте европске политичке групације. А ова групација, изненађујуће, већ неколико година није баш пријатељски настројена према процесу проширења. Либерали су на власти у Француској, Белгији, Холандији и Луксембургу, као и у још неколико земаља. И управо ове земље су биле скептичне према процесу проширења, а верујем и о либерализацији виза за Косово.

А када политички лидери који су били скептични према процесу проширења дају предлоге са новим идејама како уредити односе са европским земљама које нису у ЕУ, увек треба да постоји доза сумње. До сада је свака промена која је настала у процесу проширења, укључујући и промену методологије према предлогу Француске, само још више успоравала процес.

ове идеје, 27 земаља Европске уније, са земљама Западног Балкана, али и са земљама Источне Европе које нису у ЕУ, формирале би „Политичку заједницу“ где би два пута имале састанке на високом нивоу. годину и координирали би своје деловање на политичком и стратешком нивоу. Овај формат би био отворен и за земље које немају аспирације да уђу у ЕУ, попут Швајцарске, Норвешке и Исланда, али и за Велику Британију која је самовољно напустила ЕУ.

Председник Европског савета Шарл Мишел почео је да разјашњава своју идеју о стварању „европске геополитичке заједнице” управо посетама три земље Западног Балкана. Пожурио је да устврди да ово „никако није намењено да замени експанзију или да пружи нови аргумент за одуговлачење“. Али кад год се такве идеје појаве, оне утичу на тренутни процес ширења. Ова идеја је алтернатива бар док се ЕУ не прошири, а тај дан неће доћи ускоро. Зато што ни ЕУ није много заинтересована за ширење, нити земље које су укључене у процес проширења предњаче у испуњавању критеријума и постизању неопходних стандарда за чланство у ЕУ.

такође Арбери 9. јуна 2022 Очекује се да ће Мишел, у посети региону, открити идеју „Европске геополитичке заједнице“

ЕУ некако постаје као Западни Балкан. Када нема помака у решавању несугласица и у регионалним иницијативама, појављују се нове идеје и иницијативе, попут оне за „отворени Балкан”.

У пракси, донекле, већ постоји оно што предлажу председник Француске Емануел Макрон и председник Европског савета. ЕУ има Споразум о стабилизацији и придруживању са свим земљама региона Западног Балкана. Преко њих је тржиште готово у потпуности либерализовано. То је и оквир за политичку сарадњу, за економску и финансијску помоћ и за сарадњу у другим областима, од заштите животне средине до транспорта и енергетике. ССП такође треба да буде оквир уговорних односа између ЕУ и ових земаља, док оне не постану чланице ЕУ. Слични су и споразуми о придруживању које имају земље Источног партнерства, попут Украјине, Грузије и Молдавије. Биће потребно много појашњења да бисмо видели шта више нуди Макронова и Мишелова идеја. А то ћемо вероватно видети у наредним недељама, са финалом на самиту ЕУ са Западним Балканом 23. јуна, након чега ће се одржати и самит ЕУ.

Најбољи тест да ове идеје неће успорити садашњи процес проширења биће одлука да се почну преговори о чланству са Северном Македонијом, која је аплицирала за чланство пре 18 година, и са Албанијом, за коју је Мишел рекао да је испунио све потребне услове. . Чак је и либерализација виза за Косово сада постала тест искрености европских лидера, пре свега председника Француске Емануела Макрона, да заиста желе много ближе односе са земљама региона. Конкретне одлуке о ова два питања више ће доказати вољу ЕУ него нове идеје.