Рамиз Ладровци, који је добио велику подршку на друштвеним мрежама и победио на изборима без другог круга у Грловцу, наведен је као пример од стране стручњака за дигитални маркетинг Валона Канхасија због његовог оригиналног начина комуникације са јавношћу током кампање.
Према речима Канхаса, Ладровци је успео да створи ретку блискост са грађанима, одржавајући кредибилитет чак и у тренуцима када би под нормалним условима компромитовање публикација или снимака било кобно за политичара.
„На сваким изборима које имамо, увек постоји концепт жртве некога у кампањи и некога ко је гвозден. Обично се народ сврстава међу жртве. Ладровцијев веома оригиналан начин комуникације учинио је људе још ближима, још поузданијима. Обично, као и у нашој земљи, као и на Западу, када се појави снимак неке афере, то је кобно за вас. Али не у овом случају. Видели смо да то није имало никаквог утицаја“, изјавио је Канхаси у емисији „Конфронт“ на КТВ-у.
Додао је да, иако се често мисли да медији и друштвене мреже имају велики утицај на јавно мњење, значајан део грађана обликује своја уверења кроз коментаре и дискусије на интернету, што, према његовим речима, често ствара искривљене перцепције.
Канхаси је оценио да је утицај цивилног друштва значајно опао у последњих 18 месеци, јер су се неки од његових лидера „укључили у политику и изгубили поверење грађана“.
Стручњак је такође нагласио да се онлајн подршка не претвара увек у стварне гласове.
„Имамо случај када је Беџет Пацоли био у трци, имао је преко 500 хиљада пратилаца, док је гласова добио 46 хиљада. Страница актуелног премијера имала је 100 хиљада лајкова, а он преко 200 хиљада гласова. Врло често не разумеју сврху зашто би требало да буду онлајн и о чему да разговарају“, додао је.
Канхаси је као позитиван пример навео две кандидаткиње Социјалдемократске партије, Бесу Шахини и Натиру Кучи, које су, према његовим речима, успешно користиле онлајн платформе да покрену питања својих заједница и претворе их у подршку бирача.
„Имамо ову нову генерацију, овај нови политички начин размишљања. Они су појачали проблеме и преточили их у гласове, што би требало сматрати успехом, посебно за кратак период припреме“, закључио је Канхаси.
Ррмоку: Данас, широм света, победника избора не бирају само бирачи, већ и алгоритми
Професор рачунарских наука Кораб Рммоку рекао је да данас широм света, укључујући и на Косову, победника избора не одлучују само бирачи већ и алгоритми.
Ррмоку је у емисији „Конфронт“ на КТВ-у рекао да су политичари на Косову интензивно користили друштвене мреже како би циљали одређену публику током предизборне кампање.
„Почињем са изјавом са којом се слаже већина научника који се баве анализом друштвених медија. Данас, у већини земаља света, укључујући и нас, победника избора не бирају само бирачи, већ и алгоритми“, рекао је Ррмоку. „Друштвене мреже су интензивно користили кандидати, политичке странке... Било је смерница о томе кога треба одабрати као циљну публику. У овом тренутку сматрам да није мало учешће политике у комуникацији на друштвеним мрежама. Колико су оне утицале на људе, колико су биле укључене, овде нужно утиче и део алгоритма.“
Рекао је да објаве политичара или политичких странака, посебно оне које су спонзорисане, имају могућност постављања циљева, укључујући регион, одређену публику и старост.
Зеркса: Разочарање парламентарним изборима допринело је смањењу броја бирача
Позивајући се на бројку од само 39% излазности грађана на локалним изборима, социолог Генц Ксеркса то приписује, како је рекао, разочарању парламентарним изборима, који већ неколико месеци нису донели потпуно формирање институција.
У емисији „Конфронт“ на КТВ-у, Ксеркса је рекао да пад интересовања долази управо од разочарања.
„Имамо пад интересовања међу бирачима, мислим да се у друштву стиче утисак да постоји разочарање међу грађанима, такође узимајући у обзир да основне институције нису обезбеђене 10 месеци, откако смо изашли са парламентарних избора. Многи људи су имали различита очекивања, многе пројекте или чак различите циљеве који су остали суспендовани због незавршетка институција. На неки начин, та грађанска воља која је требало да буде каналисана и манифестована у облику разних акција остала је суспендована, тако да чак и овај благи пад излазности бирача на изборима показује ту врсту разочарања међу грађанима“, изјавио је Ксеркса.
Ондози: 40 одсто показује неповерење у моћ гласа
Ћерим Ондози, члан Савета писаних медија, рекао је да на Косову постоји приближно исти број грађана који излазе на изборе.
Према његовим речима, ниска излазност бирача показује неповерење у институције и моћ гласа.
„На Косову генерално, број оних који су гласали одржао је константност, што показује непроменљивост понуде или ревност оних који увек гласају и оних који историјски не гласају да се не дају убедити да гласају. Видимо константан број бирача, што укључује велики део оних које странке успеју да мобилишу и мали број који се одлуче да гласају“, рекао је он у „Конфронту“.
Ондози је додао да грађани не верују у моћ гласа због утиска да се чак ни после гласања „ништа неће променити“.
„Ових 40 одсто показује недостатак поверења у институције или у моћ гласа да бира представнике. Нема поверења у моћ гласа јер је обично одговор 'гласао сам, нисам гласао, то неће ништа променити' и то је нешто што нас увек прати.“