Са дубоком тугом сам примио вест о смрти мог пријатеља, угледног интелектуалца и активисте, др Даута Даутија.
Даути је припадао оној генерацији албанских интелектуалаца који знање нису сматрали личном привилегијом, већ одговорношћу према домовини. Био је историчар, правник, новинар и публициста, али, пре свега, био је човек посвећен Косову и албанској ствари.
У Лондону, Даути је био један од организатора референдума о независности Косова, одржаног у дому Агрона Лоџе. Такође је био један од оснивача албанског клуба „Фаик Коница“, који је годинама служио као важан центар културне, интелектуалне и националне активности Албанаца у Великој Британији.
Током тешких година Косовског рата, 1998–1999, дао је изузетан допринос у Лондону. Својим говорима, писањем, везама и неуморном посвећеношћу, Даути је радио на интернационализацији косовског питања и представљању албанске истине британској јавности. У време када је Косову био потребан глас сваког Албанца, био је међу најсавеснијим, најаргументованијим и најпосвећенијим гласовима.
Даут Даути је завршио студије на Правном факултету Универзитета у Приштини, док је постдипломске студије наставио у Лондону. На Универзитету у Лидсу је докторирао на тему „Британска спољна политика и албанско питање 1876–1914“, дајући драгоцен допринос проучавању албанско-британских односа и дипломатској историји албанског питања.
Његова докторска дисертација објављена је на албанском језику у Скопљу, а на енглеском језику у издавачкој кући Блумсбери у Лондону. Кроз своја истраживања у британским архивама, Даути је изнео на видело важне документе и доказе, обогаћујући албанску историографију новим изворима, аргументима и перспективама.
Одјек дела композитора Тиша Даије на Косову
Био је аутор неколико књига и великог броја студија, чланака и анализа. Једну од његових књига промовисао је у Амбасади Републике Албаније у Лондону угледни британски историчар, сер Ноел Малколм.
Даути је рано започео своју новинарску каријеру. Писао је за „Botën e Re“, часопис „Zëri“, „Zërin javor“ и друге новине на Косову и у Албанији. Од 1994. до 1999. године био је дописник из Лондона, извештавајући о једном од најважнијих периода наше новије историје. Касније је радио и у Институту за извештавање о рату и миру и допринео оснивању канцеларије ове институције у Приштини.
После рата, обављао је функцију генералног секретара Удружења новинара Косова. Године 2005, био је медијски саветник и портпарол косовске владе, коју је предводио премијер Бајрам Косуми. Где год је радио, доносио је озбиљност научника, одговорност новинара и мудрост човека који је добро познавао тежину јавног говора.
У свом интелектуалном и професионалном животу, Даути је створио бројна пријатељства. Међу њима је било и пријатељство са истакнутим новинаром и балканским стручњаком, Тимом Џудаом. Умео је да гради мостове између људи и култура, представљајући албанско питање са достојанством, знањем и чврстим аргументима.
Даут Даут није био човек буке. Био је човек тихог рада, документације, умереног говора и непоколебљиве посвећености. У разговору је био пун љубави и искрен; у писању, оштар и аргументован; у пријатељству, лојалан и великодушан. Делио је знање без резерве и радовао се када је могао да помогне другима.
Др Даут Даути је преминуо у Лондону, ујутру 1. септембра 2026. године, након тешке болести. Његовом смрћу, породица је изгубила вољену особу, пријатељи су изгубили верног сапутника, док су албанска култура, новинарство и историографија изгубили једног од својих неуморних радника.
Али људи попут Даутија не нестају потпуно. Они настављају да живе у књигама које су написали, документима које су открили, мислима које су инспирисали и сећањима оних који су имали среће да их познају. Он ће остати део историје албанског деловања у Великој Британији и достојан сведок напора народа Косова за слободу, независност и државност.
Изражавам најискреније саучешће породици Даути, његовој родбини, пријатељима и сарадницима.
такође
Неџат Даци је цењен због своје улоге у изградњи институција и консолидацији демократије
Збогом, пријатељу Дауте. Почивај у миру!
Нека ти је вечно сећање, а твоје дело незаборавно!