Активности и доприноси академика Газменда Зајмија сумирани су у монографији „Газменд Зајми – живот за Косово“ чији је аутор ветеран новинар и документарист НухиБитици. Укључује животни и образовни, политички, научни, културни допринос и друго.
Како се наводи у саопштењу за ову публикацију, монографија је реализована након више од три године рада која обухвата 504 странице подељене у 23 поглавља према темама и историјским догађајима. Публикација обухвата анализу, истраживачки и научни рад. Укључује и аргументује ангажовање академика Зајмија као предавача на Правном факултету Универзитета у Приштини и његов допринос оснивању УП, као и његово ангажовање као проректора и ректора установе уз стварање могућности сарадње са страним универзитетима.
„Посебан простор у овој монографији заузима позиција Газменда Зајмија као ректора Универзитета у Приштини поводом захтева студената и албанског народа Косова на познатим демонстрацијама пролећа 1981. године у Приштини. Како је ректор Зајми реаговао на полицијско насиље над албанским студентима, зашто није пристао да се појави на телевизији да осуди студентске демонстрације, зашто је поднео оставку на место ректора и како је избачен из Савеза комуниста Југославије и из образовни процес на Универзитету у Приштини“, питања су на која се у монографији даје одговор.
Тамо пише да је добар део монографије посвећен и ангажовању професора Зајмија „као стручњака за политички и уставни систем у изради текста Апела 115 албанских интелектуалаца против репресивних мера и српског државног терора. о Албанцима на Косову“.
„Конкретно, монографија представља улогу Газменда Зајмија као аутора Уставне декларације Академије наука и уметности Косова о независности Косова, сачињене 14. јуна 1990. године, а коју су усвојили делегати Скупштине Косова. Косово 2. јула 1990. године, затим посвета Изузетан рад Газменда Зајмија као првог члана Европске академије наука и уметности са седиштем у Салцбургу, Аустрија и његово континуирано учешће на међународним научним конференцијама и симпозијумима са циљем научног аргументовања неотуђивог права. албанског народа Косова да сам одлучује о својој будућности у оквиру независне и суверене државе – Републике Косово“, пише у саопштењу за монографију, која је управо изашла из штампе.
такође Ризик од повратка мачкамаПознато је да се у овој публикацији налази политичко мишљење академика Зајмија о праву на самоопредељење албанског народа Косова. Записано је да је то право храбро заступао у јавности и док је држава била под режимом.
„Он је бранио одлуку Бујанске конференције да после рата Косово одлучује о својој политичкој судбини, укључујући и право на прикључење матичној земљи – Албанији. Ова монографија представља и Зајмијев став да је одлука Скупштине у Призрену 1945. године била насилна и нелегитимна одлука коју је Србија донела уз помоћ војске“, пише у образложењу за монографију „Газменд Зајми – Живот за Косово“. Нухија Битића док се не сазна да се говори и о налазу академика Зајмија да се уништењем Југославије „поништава сваки формални и насилни пристанак да Косово уђе у Србију и Југославију. То је документовано правно-научним аргументима”.
Монографија доноси и критику Зајмијевог рада од истакнутих интелектуалаца из земље и шире.
„Монографија „Газменд Зајми – један за Косово“ нуди читаоцима ексклузивни говор бившег председника Европске академије наука и уметности Феликса Унгера о Газменду Зајмију, али и како су интелектуалци ФехмиАгани, Есат Ставилеци, Арсим оценили рад Газменд Зајми Бајрами, Гјиљета Мусхколај, Кадри Криезиу, Али Алиу, Фериз Красники, Рекхеп Исмајли, Илаз Рамајли, Абдуллах Карјагдиу, Илл Зајми, Екрем Муртезаи, Исмет Салиху, Халил Турку, Осман Крајао, Осман Краја, Мацађин Рек, Осман Краја, Земај Рекс , Керим Гасхи, Исмет Богујевци, Незанин Куцани - Цеку, Семахате Куцани-Масхкулли, Исмаил Сила, Зекирја Баллата, Енгјелл Берисха и други интелектуалци“, наводи се у саопштењу.
Академска монографија посвећена Зајмију обухвата и његову културну делатност као руководиоца првог албанског културно-уметничког друштва „Агими“ у Призрену. Такође, његово стваралаштво као текстописаца и композитора многих песама, за које је и награђиван.
такође
Фигура претворена у симбол модерног националног идентитета
Познато је да је монографија илустрована фотографијама и документима историјске и научне вредности. Уредник монографије је академик Арсим Бајрами, док су рецензенти академици Гјиљета Мусхколај и Агим Зогај. Аутор Битици је најавио да ће заједно са књигом бити дониран и диск документарног филма о академику Зајмију - "Газменд Зајми - дизајнер државног субјективитета Косова".
