Академик Реџеп Ћосја остао је упамћен као ванвременски ерудита

Косовска академија наука и уметности и Албанолошки институт одали су почаст раду академика Реџепа Ћосјеа, који је преминуо у четвртак у 89. години и сахрањен истог дана на приватној церемонији. У Академији, чији је Ћосје био редовни члан, похваљен је због своје улоге у обликовању националне свести, док је у Албанолошком институту предложено да се његова канцеларија прогласи музејским простором. На два комеморативна састанка цењено је што његово дело остаје у текстовима који се читају, у дебатама које се настављају и у колективној свести. Као тихо, али трајно присуство у албанској историји и култури. Благо безвременског ерудите.

У институцијама попут Косовске академије наука и уметности и Албанолошког института, где је дело академика Реџепа Ћосјеа било реч, у петак су њихове сале постале подсетник на вишедимензионалну тежину његовог доприноса. Његово обележавање био је тренутак размишљања о једној од најважнијих личности албанске мисли, књижевности и критике. Он је био више од писца и научника – био је жива национална савест, артикулисани глас истине и личност која је изазивала време својом интелектуалном храброшћу.

Ћосјеова дела остају сведочанство моћи критичког мишљења. Његов профил као књижевног научника протеже се изван Академије и Института. Чак и у јавне дебате, политику и културни дискурс.

На оба комеморативна састанка, прво у Академији, а затим и у Институту, сматрало се да личности попут Ћосје не припадају само времену у којем су живеле. Већ да постану референтна тачка за садашње и будуће генерације.

Академик Ћосја је деценијама сматран личношћу која је отелотворивала албанску критичку свест и интелектуални идентитет.

Две научне институције одале су почаст истраживачу, писцу и уметнику минутом ћутања због његовог живота посвећеног знању и истини.  покојном есејисти који је преминуо у четвртак и сахрањен је у присуству блиске породице.

Захтевао је да се вест објави тек након приватне опроштајне церемоније. Имао је 89 година.

Председница Косовске академије наука и уметности, Јустина Широка-Пуља, рекла је да је академик Ћосја био више од писца. Да је он био институција сама по себи.

„Снажан глас критичког разума и непоколебљиви бранилац истине. Његов губитак није само губитак за нашу књижевност и културу, већ представља велики национални губитак, празнину која утиче на интелектуалну свест свих Албанаца где год да се налазе“, рекла је она.

Академик Широка-Пула је рекао да ће Ћосјеов рад наставити да буде важна референца знања и извор инспирације за оне који верују у моћ слободне мисли.

„Изградио је огромно и трајно дело које је не само обогатило наш научни и књижевни фонд, већ је допринело и обликовању наше националне свести у кључним историјским периодима. Његово наслеђе остаје драгоцени водич, богатство мисли, креативности и интегритета које ће наставити да инспирише генерације које долазе“, рекла је она.

Косовски премијер Аљбин Курти је нагласио кључну улогу Ћосјеа у обликовању националне свести и припреми генерација за историјске изазове 80-их и 90-их. Рекао је да су његове студије албанског језика, књижевности, историје и фолклора припремиле генерације за политичке и друштвене сукобе.

„Када је почео распад Југославије и када се угњетавање Албанаца повећало, Реџеп Ћосја је постао најистакнутији албански академски и интелектуални глас. У југословенској и међународној штампи осуђивао је лажи и пропаганду оних српских интелектуалаца који су писали и подржавали озлоглашени меморандум српске академије из 1986. године и који су припремили терен за геноцид који ће Србија предузети деведесетих година“, рекао је премијер Курти.

Речено је да је Ћосја постао портпарол забрањених људи. Да је дао глас и храброст правди студентских протеста.

„Био је ратник пера, неуморни артикулатор идеја и упорни заговорник сопствених мисли. Писао је и говорио о политичким дешавањима у албанским земљама, као што је мирни отпор на Косову, као и о демократским дешавањима у Албанији и Северној Македонији. Тврдио је да демократски препород Албанаца након пада комунистичких режима и распада Југославије има много додирних тачака са нашим националним препородом.“  „и да сада, као и тада, треба тежити и правом албанском решењу и правцу ка западној цивилизацији“, рекао је Курти на комеморативном скупу у Академији.

Академик Али Аљиу, блиски пријатељ Реџепа Ћосје, рекао је да је он створио и поново створио модерне националне идеје које су представљене у његовом главном научном, књижевном, културном и политичком делу.

„Академик Реџеп Ћосја, несумњиво, својим животом и делом заузима посебно место у националној историји, као једна од централних фигура мисли, стваралаштва и интелектуалне реакције, фигура преображена у симбол модерног националног идентитета“, рекао је он.

Према речима академика Алија, „сама биографија академика Реџепа Ћосјеа значајно одражава индивидуалну судбину и истовремено албанску несрећу, поделе, кризе и деобе етничког дебла...“ Према његовим речима, оне јачају Ћосјева уверења за уједињење нације засновано на еманципаторском, језичком, духовно-књижевном и политичком развоју.

Почаст Ћосју на комеморативном скупу у Академији дошла је и од Албанске академије наука. Академик Анила Хода похвалила је Ћосја као један од најмоћнијих гласова у јавним дебатама о питању идентитета, историје, културе и политичких дешавања на Косову и у Албанији. Рекла је да се он овим питањима бавио са храброшћу и одговорношћу.

„Академик Реџеп Ћосја био је редак ерудита, изванредна личност паналбанске културе, посвећен истраживач и познати писац. Његов живот и дело су нераскидиво повезани са историјом научне, књижевне и политичке мисли албанског света. Више од пола века био је снажан глас у интелектуалном и јавном животу, постајући једна од најрепрезентативнијих фигура наше националне свести“, рекла је она.

Лингвиста Хисен Матоши је рекао да након Ћосјеа његово вишеслојно наслеђе остаје живо, како је рекао,  представља једно од најдрагоценијих националних блага.

„Он припада свима нама. Посебно, он припада бескрајним генерацијама Албанаца као путоказ за безбедније путовање у будућност. Постоји више од 50 дела и више од 20 хиљада страница написаних и објављених, од којих су многе преведене на друге језике, што академика Реџепа Ћосјеа чини аутором без премија у албанској историји и култури“, рекао је Матоши, бивши директор Албанолошког института.

Ћосјеов рад је окарактерисан као оригиналан и непоновљив.

„Таква оригинална и непоновљива дела као манифестација слободне ауторске свести, јединствена као свеобухватна креативност, имају органску структурну садржајну везу као вредности духовне креативности и менталне рационалности. Све то заједно чини академски Ћосје културним феноменом“, наставио је он.

Вршилац дужности директора Албанолошког института, Фадил Грајчевци, подсетио је да је истина највиши облик љубави према народу и његовој култури.

„Књижевни и научни рад Реџепа Ћосје, као и његово животно дело уопште, увек је био заснован на моралној норми која за њега није постојала друга алтернатива -“  „Одбрана истине, односно у свим политичким и друштвеним околностима кроз које је албански народ пролазио последњих деценија на Косову, у Албанији и шире, често је доносила краткорочне и дугорочне неспоразуме различите природе“, рекао је Грајчевци.

Говорећи да је Реџеп Ћосја био уверен у љубав свог народа према истини, цитирао је израз покојника: „Истина је пут моје љубави према мом народу и његовој култури.“

Ћосја је био редован члан Косовске академије наука и уметности. Изабран је за научног саветника у Албанолошком институту, а истовремено је обављао и функцију директора те институције. На састанку је јавно предложено да се његова канцеларија прогласи музејским простором.

На два комеморативна састанка, цењено је што дело академика Реџепа Ћосјеа остаје у текстовима који се читају, у дебатама које се настављају и у колективној свести. Као тихо, али трајно присуство у албанској историји и култури. Благо безвременске ерудиције.