Црна Гора у НАТО не може постати сателит Русије

Након пораза Мила Ђукановића на изборима у Црној Гори и побједе просрпског кандидата, у региону ће се десити неколико парадокса. Црна Гора ће даље јачати односе са Србијом и Албанијом, док ће са Косовом и Хрватском имати веома резервисане односе. Што се НАТО тиче, просрпске снаге неће ићи толико далеко да уклоне Црну Гору из НАТО-а и повуку признање Косова. Али опрез да се Црна Гора не претвори у „Србију са излазом на море“ и као последица тога у сателит Русије на Балкану остаје велика

Дугогодишњи лидер Црне Горе Мило Ђукановић, за време чије владавине је Црна Гора постала држава, ушла у НАТО и започела преговоре о чланству у ЕУ, изгубио је у недељу председничке изборе. У нормалним околностима, губитак након толико година не би се доживљавао као драма. Сматрало би се не само нормалним већ и пожељним да се после толико времена оде са власти. Али у Црној Гори прилике нису уобичајене. У тој малој, али важној држави, многе политике се тестирају. Један од њих је ширење интереса Србије и Русије хибридним ратом, пошто не постоји могућност оружаног сукоба. Као чланица НАТО-а, Црна Гора ужива заштиту колективног кишобрана Алијансе према члану 5. Дакле, ни Србија ни Русија нису могле ни имати идеју да угрозе територијални интегритет ове државе чланице НАТО-а. Али нашли су други начин. Онај хибридни, кроз коришћење СПЦ, кроз утицај на медијску сцену и политичке партије.

Али оно што се мора прихватити, колико год то парадоксално изгледало, јесте да је Ђукановић свргнут демократским путем. А просрпске снаге су, бар на председничким изборима, јер ће парламентарни бити касније, демократски победиле. На подједнако парадоксалан начин, ова чињеница је у потпуној супротности са оптужбама да Ђукановић одлази као „последњи диктатор у Европи“. Јер диктатори не напуштају власт изборним процесом губитком слободних гласова грађана. А оптужбе на рачун Ђукановића да је „диктатор“ не иду уз подршку председнику Русије Владимиру Путину, а ни Србија не може бити добар пример демократије. Још парадоксније је што је Ђукановић изгубио изборе не од опозиционог кандидата, већ од кандидата власти, јер су против њега биле све странке које су тренутно на власти, па и „Мост“ в.д.дритана Абазовића.

За Црну Гору је вероватно била катастрофа што је цео такозвани суверенистички корпус био потпуно везан за лик Мила Ђукановића. А Ђукановић је имао различите епизоде ​​у својој политичкој каријери. Од подршке српској национализацији, агресији и злочинима у Дубровнику, до претварања у малезијског националисту и лидера који је Црну Гору водио у НАТО, покупио је и велику личну храброст да призна Косово као независну државу. Његова моћ је поистовјећена и са бројним корупцијским аферама, а то су увијек говорили савезници Црне Горе. Игнорисање и релативизовање корупције у Црној Гори има велику заслугу за пораз снага које су против утицаја Србије и Русије у овој земљи. С друге стране, иронично је да су они који су желели Ђукановићево свргавање са власти због корупције имали Русију и Србију као добар пример.

Након пораза Мила Ђукановића на изборима у Црној Гори и побједе просрпског кандидата, у региону ће се десити неколико парадокса. Црна Гора ће даље јачати односе са Србијом и Албанијом, док ће са Косовом и Хрватском имати веома резервисане односе.

Уколико странка господина Ђукановића изгуби на парламентарним изборима, Црна Гора ће ући у процес „Отворени Балкан“, иницијативу коју фанатично промовишу премијер Албаније Еди Рама и председник Србије Александар Вучић. На овај начин ће Албанија и Србија имати и пут за везу без граница преко Црне Горе, као и преко Северне Македоније. Јер Албанија и Србија немају границе између себе, ни формално ни практично, јер у средини је Косово, које Албанија признаје као независну државу.

Црни ће бити на великом тесту, јер неће бити лако испунити очекивања велике већине оних који су гласали за новог председника Јакова Милатовића и истовремено задржати политички, проевропски и прозападни курс. имао је до сада ову земљу. Оваква оријентација је учинила да Црна Гора призна Косово као независну државу.

такође Арбери 9. априла 2023. године Јовановић: Београд настоји да развија такозвани „Српски свет“ по руском моделу

Што се НАТО тиче, просрпске снаге неће ићи толико далеко да уклоне Црну Гору из НАТО-а и повуку признање Косова. Али опрез да се Црна Гора не претвори у „Србију без излаза на море“ и као последица тога у сателит Русије на Балкану остаје висок.

Ни НАТО не би желео да у својим недрима има сателитског члана Русије. Али и НАТО је у фази удварања Србији, са уверењем да ће је на тај начин мало по мало удаљити од Русије. Овај покрет предводе Сједињене Америчке Државе. Колико је такав приступ паметан је друга ствар. У овој фази, када ни Србија ни просрпске снаге у Црној Гори не верују да ће Русија победити, неће журити да Црну Гору претворе у државу која ће предузети кораке против своје садашње оријентације.

Могуће је да међу онима који су гласали против Мила Ђуканивића има и грађана који нису наклоњени Србији и Русији. Вероватно су гласали против Ђукановића, јер су с правом желели промене. Биће, дакле, велики тест на парламентарним изборима, ако на њима победе просрпске снаге које диктира Београд и повезане са СПЦ. Дугорочно, они од Црне Горе могу да направе „Србију без излаза на море“. На тај начин би се неборбеним средствима реализовала идеја „српског света“.