ЕУ и НАТО нису озбиљни по питању Бањске

Стиче се утисак да ни НАТО ни ЕУ нису озбиљни у свом приступу Бањској, а Србија се веома лако оглушује на захтеве да се одговорни изведу пред лице правде. Штавише, према писању српских медија, могуће је да су починиоци чак и под заштитом државних органа Србије.

Обележена је још једна годишњица терористичког напада у Бањској и ништа се није променило у односу на претходне годишњице. Косово је ову годишњицу обележило одавањем почасти хероју Африму Буњакуу, који је убијен у том нападу, обећавајући да ће наставити да инсистира на извођењу свих одговорних за овај напад пред лице правде. У Србији су чланови владе поновили своје тврдње да је Косовска полиција убила четворицу косовских Срба у овом нападу, након што су заробљени, док опозиција поново није осудила напад као такав, већ је поновила наратив да су током тог напада направљене грешке и да „није требало тако да се уради“. Чак су и коректни медији на српском језику на Косову наставили са наративом да „Албанци и Срби различито виде инцидент у Бањској“, релативизујући или чак прећуткујући чињеницу да је чак и ЕУ сматрала овај напад терористичким и да не сматрају само „Албанце“ таквима. У неколико изјава, како преко високе представнице за спољну политику, тако и преко портпарола, ЕУ је напад у Бањској назвала терористичким нападом.
Иста је била и реакција ЕУ и НАТО-а. Поновили су да је ово напад који је озбиљно угрозио безбедност и стабилност целог региона. Такође су поновили позиве да се починиоци изведу пред лице правде, док је ЕУ изразила жаљење због чињенице да Србија још увек није предузела никакве кораке да се они који се налазе на њеној територији изведу пред лице правде. Али чак и у овој реакцији ЕУ, види се тенденција да се помогне Србији, јер се помиње да су напад извршиле „наоружане групе косовских Срба“. Београд је, од првог тренутка када су се појавиле чињенице и докази о нападу, када је видео да нема места за порицање да се он догодио, почео да говори о „устанку косовских Срба против Куртијевог терора“. Могуће је да су сви нападачи заиста били Срби са Косова. Али стално помињање овога има за циљ да рехабилитује Србију и да прихвати образложење да званични Београд није имао никакве везе са овим нападом. У међувремену, већ три године нисмо успели да пронађемо ниједног званичника ни у ЕУ ни у НАТО-у који заиста верује да се овај напад могао догодити без улоге и помоћи Београда. Стога се стиче утисак да ни НАТО ни ЕУ нису озбиљни у свом приступу Бањској, а Србија се веома лако оглушује на захтеве да се одговорни изведу пред лице правде. Штавише, према писању медија у Србији, могуће је чак и да су починиоци под заштитом државних органа.

Иако су НАТО и ЕУ више пута понављали да они који су првенствено одговорни за терористички напад у Бањској морају бити изведени пред лице правде, ниједна организација није учинила довољно да се то деси. Заправо, стиче се утисак да неке државе чланице намерно желе да помогну Србији како она, као држава, не би имала озбиљне последице по Бањску. Већ неко време, са изузетком неколико држава чланица, ЕУ чак ни не помиње Бањску међу условима да Србија отвори преговарачка поглавља.

НАТО је, с друге стране, преко генералног секретара Марка Рутеа, саопштио да је председник Србије Александар Вучић обећао да ће одговорни бити изведени пред лице правде и да очекује да се то деси. Али, уместо да врши притисак на Србију, НАТО такође упозорава да ће спровести неке заједничке вежбе са Србијом, што одражава неку врсту поверења између њих. Сада НАТО каже да партнерство са Србијом треба да буде „двосмерна улица“. Али и НАТО би требало да буде строжији у овом приступу, јер би и КФОР требало да се осећа одговорним што је дозволио тако великој и тешко наоружаној групи да уђе на територију Косова. Овај напад, између осталог, био је један од најозбиљнијих неуспеха у мисији НАТО-а на Косову у 28 година колико је на Косову.
У међувремену, за нападе у Бањској су пред лице правде изведени само они које су ухапсиле косовске власти. Србија је игнорисала позиве да се починиоци овог напада изведу пред лице правде, а такође је игнорисала и позиве на сарадњу у истрази овог случаја путем релевантних канала. Ови канали би требало да иду преко ЕУ, али не постоји ни минимално интересовање Србије да се то заиста и деси.

Такво неозбиљно понашање, ограничено само на празне формалне декларације без икакве тежине, не само да није добро за стабилност на Косову и у региону, већ је и на штету војника земаља НАТО-а стационираних на Косову, који су доведени у опасност због политичких прорачуна.
ЕУ наставља да игра двоструку игру око Бањске чак и након одласка Мирослава Лајчака и Жозепа Бореља, који су доказали да су стали на страну Србије и били веома критични према Косову. Чињеница је да ни Београд није имао никакве последице по Бањску, док је Косово кажњено строгим санкцијама јер је предузело мере на северу које су назване „једностраним“, иако му није ускраћено право да предузме те кораке на својој територији. ЕУ је, у почетку, веома оштро говорила о нападу, називајући га „терористичким“, а са друге стране, учинила је све што је могла да овај догађај у документима ЕУ представи као „велику операцију трговине оружјем“.

Ако ЕУ и НАТО заиста желе да осигурају да починиоци напада током мајских нереда и напада у Бањској у септембру 2023. буду изведени пред лице правде, онда имају јасну слику о томе ко је крив, где се налази и под чијом је заштитом. Без јасног притиска на Србију, без резерви и без двосмислености, Београд неће предузети никакве мере. А у овој ситуацији, ЕУ и НАТО делују неозбиљно. То се мора променити.