Исповести које данас више боле

Нико није знао шта га чека, док се Србија свети. Али сви су били уверени да ће Косово порасти, ценећи цену слободе. Исповести данас више боле. Косово изнуђују и кидају сами од себе

Свако од нас има своју причу. Неко време нам је било досадно да се показујемо. Некада је била пауза. Покушај превазилажења прошлости, подстакнут надом у будућност. Враћање на исповести данас је болније.

Нећу им испричати своју причу. Али рећи ћу да је радост 24. марта 1999. године била изузетна. Пошто новине на енглеском језику „КД Тимес” нису штампане, јер су међународне мисије напустиле Косово, отишли ​​смо у редакцију да припремимо вест за „Арту”. То је била ова онлајн платформа „Коха“ која је информисала поред „Коха диторе“ и „КД Тимеса“. После обављеног посла, Мимоза и ја смо ишле у истом правцу да идемо кући. Не сећам се разговора, али се сећам осећај. Један начин живота се завршавао а други почињао. Најбољи. Веровали смо у најбоље могуће. Пуни људи који су једва чекали да Косово буде слободно. Пун моћних земаља које су нас гурале напред. Било је поподне. Те ноћи да НАТО интервенише.

***

Сунце је изашло са запада на Косово, у ноћи 24. марта, пре две деценије. Ово је прва реченица Бесниковог текста „Историјски удар”, објављеног у „Коха Диторе”, 24. марта 2019. Унук Шећира из Гланаселе присетио се у овом тексту речи његовог деде из ноћи пре двадесет година: „Бомба је прва пала. Немам другог посла у овом животу." Шећири је један од 10 људи које су српске снаге убиле током 78 дана НАТО бомбардовања. Мимоза и ја смо двоје од више од пола милиона људи које су српске снаге протерале из својих домова у овом периоду. Бесник је један од оних који су лутали по планинама и разним кућама у потрази за сигурнијим местом на Косову. Свако има своју причу. Данас је болнији. Чак и бројке данас више боле.

такође Додатак за културу 24. марта 2024 24. март 1999: Прво лансирање НАТО пројектила

***

Дрита је покушавала да се што пристојније представи у шатору ОЕБС-а у логору Стенковец. Интервјуисали смо избеглице са Косова. Њихове приче бисмо обрађивали као доказе за Хашки трибунал. Светлост није морала ништа себи да додаје или одузима. Била је млада жена, пријатна и снажног карактера. Док је причала, примећивала се њена бледа кожа око врата, одатле није успела да растера шерка. Логор је био у потпуном расулу, али ни изгледом, ни ставом, ни када је говорила, није хтела да изазива саосећање. Прошло је неколико дана откако је дошао у логор. Трудили смо се да му омогућимо да што пре оде у неку западну земљу. После неколико дана у шатору нашао сам парфем. Никада више нисам видео светлост. Надам се да је данас срећна мајка много деце. У логор је доведен из болнице у Тетови. Тамо су извели девојку која је била убијена у њеној утроби. Српски полицајац га је ударио кундаком пушке. Било је то у деветом месецу. Девојчица, умотана у бели чаршав, фотографисана је у болници и дата јој фотографије. Кондак га је ударио по глави. Ово је била њена прва трудноћа. Дрита и Мимоза су две од десетина хиљада косовских Албанаца који су отишли ​​на Запад током бомбардовања. Сваки има своју причу. Одлазак сиротиње са Косова данас више боли.

***

Бесник је пре неколико месеци имао текст о Панчићу - најстратешкијој осматрачници на Балкану, која се налази на територији Косова. Удаљена је само стотинама метара од границе са Србијом и то је довело до почетка лекције за њено стицање, кад год се врши разграничење између две земље. То је врх планине Копауник, који достиже 2017 метара надморске висине и омогућава посматрање према Блиском истоку и Медитерану. Била је главна осматрачница широм бивше Југославије и војни телекомуникациони центар. Прво светло које је обрадовало Шећирија и друге Албанце на Косову пре две деценије дошло је од експлозије Панчића. НАТО је знао стратешки значај ове тачке, Србија то зна, али Косово не. Постоје и приче о територијама.

***

Америка и Британија, Немачка и Италија биле су на једној страни. Русија је била у другом. пре 20 година па и сада. Али данас је нешто другачије и постоји на Косову, чак иу Албанији. Никада се није десило да председник Косова буде у складу са председником Русије. Разумљиво је да савезник Србије жели да промени границе. Панчићи и цео север су у питању, зашто не и енклаве на југу. Али неухватљиво је видети председника Косова и владу Албаније који подржавају померање граница. Штавише, изјаве да је реч о припајању дела Долине, погрдне су за интелигенцију оних којима се обраћа. Чак и председник има своје признање.

***

Док сам ишао кући, са Мимозом, осетио сам радост. Шећер је био срећан што је доживео бомбардовање. Дрита је уживала у идеји да ће њено прво дете одрасти слободно. Нико није знао шта га чека, док се Србија свети. Али сви су били уверени да ће Косово порасти, ценећи цену слободе. Исповести данас више боле. Они изнуђују и цепају Косово.

[емаил заштићен]