Хаос од милијарди

Много новца је дато сектору који би требало да држи грађане под тензијом. Да их учинимо активним и радозналим. Учинио је владу кукавицом против њих. Данас протест против корупције не окупља ни 20 људи на једном месту. Извештаји медија о преварама, преварама, злоупотребама, лажима људи који нас воде... нервирају грађанина. „Чак и ви медији пишете црно“, ово је реч коју од њих највише чујем и мислим у каквом смо се монструму претворили. Неки чак кажу: „Нити читам новине, нити слушам вести... срање“. То су грађани. Ово је косовско друштво од 10 хиљада организација цивилног друштва

Сектор грађана је исто, ако не и више, хаотичан од власти. Милијарде су прошле кроз руке невладиних организација, страних и домаћих, од послератног периода одређеним редоследом који одражава правац из којег се Косово кретало. Огромне суме новца даване су за хитну рехабилитацију и реконструкцију у првим годинама када су стране организације преплавиле земљу. Период када су човечанство и његова злоупотреба ишли руку под руку. Тада није постојао, а не постоји ни сада механизам који би истражио све те разговоре које људи данас причају слободније о преварама које су рађене на грбачи бескућника и гладних. Људи који су у то време можда коштали живота ако су покушали да воде послове. Они који су радили да би добили добре плате од хуманитарних организација које су некада биле на Косову а данас широм света.

Док се Косово обнављало и обнављало, почело је и оснивање локалних невладиних организација. Списак данас регистрованих премашује 10. Да ли сви раде или не, није битно. Оно што је битно јесте да су постојали у једном периоду, утолико што су нашли извор новца. И тако је почела друга фаза, она фондова за мир и помирење. Вештачке кампање, активности за небо, утопијски пројекти без икаквог утицаја на реално стање на терену, где се нико није трудио да преброји жртве рата, нити да лечи душе жена, девојчица и злостављаних дечака, да тражи нестале , за израчунавање штете. Радило се на помирењу без и најмањег напора институција да потраже и приведу правди злочинце који су их починили. Пуних уста помирења данас и тог дана, политички лидери су разговарали са међународном страном, невладине организације су то приметиле, а народ је тражио правду – први услов који би смирио њихова срца и учинио их спремнима да слушају другог. језик без страха да њиме говори злочинац.

Не испунивши још ниједан задатак, ако не институционални, чак и морални, према онима који су страдали у рату, председник Косова је вратио помирење на дневни ред, иако је то била тема раних 2000-их. У међувремену, током ових 15 година НВО су прошле кроз фазу активности на демократизацији, владавини права, транспарентности, борби против корупције... једну за другом. Данас Косово пати због владавине права и транспарентности. Демократија је попримила изопачени облик са којим ни њени оснивачи не би знали како да се носе, а за корупцију Косово је зацементирано на топ-листама, ако не светским, већ европским. Не иде без помињања жена – њихових права итд. Област која је веома драга донаторима, а самим тим и невладиним организацијама. "Канагјеке", курсеви фризера или везења, ходање горе-доле, пребројавање жена у овој или оној институцији, конференције и семинари, извештаји на стотине страница... док се склоништа за жртве насиља не задрже данас за сутра у недостатку достојанствен институционални приступ њима; док жене не буду понижене у болници у којој се рађају нови животи; док их саме политичке странке игноришу; док менталитет остаје исти какав смо одувек познавали.

Много новца је дато сектору који би требало да држи грађане под тензијом. Да их учинимо активним и радозналим. Учинио је владу кукавицом против њих. Данас протест против корупције не окупља ни 20 људи на једном месту. Извештаји медија о преварама, преварама, злоупотребама, лажима људи који нас воде... нервирају грађанина. „Чак и ви медији пишете црно“, ово је реч коју од њих највише чујем и мислим у каквом смо се монструму претворили. Неки чак кажу: „Нити читам новине, нити слушам вести... срање“. То су грађани. Ово је косовско друштво од 10 хиљада организација цивилног друштва.

Колико се страног новца слило на Косово не зна се и никада се неће сазнати. Ни данас донатори немају механизам за координацију међу собом. Неки сектори добијају више, а неки мање, неки пројекти су удвостручени, а неки нису подржани, неке НВО су импресивне, а неке штете. Најбољи раде у Приштини и у било ком другом граду. Што су даље од градова, они више пузе. Масе – оне чије речи чине разлику – остају ван домашаја. Њихова реч је глас грађана.

Док се новац пореских обвезника пријатељских земаља за сектор постепено смањује, а косовских пореских обвезника повећава, настаје хаос своје врсте. 28 милиона државног буџета у последње две године отишло је у невладине организације без система, без критеријума и процедура, без базе података. Сама чињеница да Влада годинама одбија да се одазове позивима невладиних организација које се баве овим сектором да евидентирају и објаве податке о финансирању организација, говори да је хаос био намјеран. То донекле разјашњава 10 НВО и потврђује извештаје о везама између људи на власти и појединих "НВО". Грантови, услуге и субвенције у истој торби Владе, која је због притиска ЕУ била принуђена да се отвори тек овог месеца. Сам Бог зна колико је милиона у торби из претходних година. Објављивање извјештаја о финансирању невладиних организација и прихватање чињенице да није постојао систем расподјеле новца Влада представља корак ка транспарентности. Корак који никада не би учинио за своје задовољство.

Тако су, прелазећи из фазе у фазу, званичници ЕУ који се баве овим сектором одавно почели да говоре о новом периоду. Оно о трансформацији цивилног друштва на путу ка ЕУ. Пошто је Косово рехабилитовано и реконструисано и док се мири и демократизује, страни донатори губе интересовање. Сада се мора променити начин размишљања цивилног друштва о донацијама и помоћи. Невладине организације треба да почну да нуде услуге и да се такмиче у равноправној конкуренцији са јавним и приватним услугама. Искривљени модел ове идеје се у сваком случају може наћи у Владином извештају о финансирању НВО, где се види да су милиони давани за услуге паралелне са јавним без критеријума, без конкурса, паушално.

Оно што смо до сада најбоље научили у овој земљи у којој живимо јесте да када нешто крене уназад, то се настави и даље уназад. Остаје да се надамо да ће НВО успети да спасу свој сектор на путу ка ЕУ; да нови начин размишљања служби цивилног друштва није стављен у службу институционалног хаоса.

[емаил заштићен]