Директор Клиничке универзитетске болничке службе Косова Басри Сејдиу је у интервјуу за Радио Европа Фрее рекао да има пет случајева да су лекари суспендовани због непоштовања радног времена.
У овом интервјуу говори и о напорима који се улажу на повећање квалитета здравствених услуга.
„Наше становништво је доживело највеће сиромаштво управо због болести. Велики број патологија није могао да се лечи у јавним установама и уз велике трошкове су били приморани да се лече ван, а то је била штета за наш буџет и џепове пацијената”, рекао је Сејдиу.
Радио Слободна Европа: Каква је тренутно ситуација у Универзитетском клиничком центру Косова по питању снабдевања лековима?
Басри Сејдиу: Што се тиче снабдевања лековима, ситуација се поправила. Са есенцијалне листе (лекова), снабдевање је негде око 70 одсто и 50 одсто потрошним материјалом, али ситуацију увек треба додатно поправљати. Неки уговори које је Министарство здравља имало за набавку лекова су истекли, прекорачени. Већ је било неколико прекида уговора због буџета, цена је већа од реалне и од свега тога смо имали користи, имали смо корист у буџету управо због прекида ових уговора. .
такође
Сејдиу као проблем види снабдевање лековима, због повећања цена
Недостатак лекова наводи пацијенте да их сами купују
То је изазвало мало вакуума, али се ситуација са снабдевањем лековима поправља. Раскидом ових уговора бенефиције у буџету биле су око 6 милиона евра.
Радио Слободна Европа: Да ли је у последње време дошло до побољшања квалитета здравствених услуга?
Басри Сејдиу: Доласком на ову функцију идентификовао сам приоритете и оне осетљиве тачке у здравственом систему. За мене је то био Ургентни центар, интензивна нега, кардиоваскуларни систем, као и амбуланте, за које мислим да су, између осталог, имале значајних проблема.
Ургентни центар је већ отворен, где се може видети другачији систем организације, са потпуно измењеним реструктурирањем, са набавком све нове опреме. Дакле, Ургентни центар је почео са већим комфором за лекаре, особље и са већом безбедношћу за пацијенте, чему и тежимо.
Затим, специјалистички систем хитне помоћи. Ту смо кренули прво са амбулантама хируршких филијала, као што је ортопедија са физиотерапијом, а затим и са осталим деловима интерних амбуланти. Ту се види квалитетнија услуга. Узимам за пример ортопедију, где је од 70 раније посећених пацијената 200 сада посећено у бољим условима. На располагању имају и нову опрему и ако упоредимо квалитет, можемо рећи да је то параметар који се може посматрати и микроскопски, а не само у анализи. Можете видети и пацијенте који су задовољни, али и особље које има комфор у пружању здравствених услуга.
Као и кардиоваскуларни систем. Ту мислим да је то прилично велико достигнуће јер почиње 24-часовни рад на кардиохирургији, где сада имамо две кардиохируршке собе и две собе интензивне неге. Ту је и нови уређај у инвазивној кардиохирургији. Дакле, са две сале у инвазивној кардиохирургији и две у кардиохирургији, резултати се већ виде. Лечење инфаркта у првим сатима, затим смањење листа чекања - за стентирање листа чекања је већ уклоњена - и на добром смо путу да уклонимо листу чекања за коронарографију и кардиохирургију. У Кардиохирургији се сада раде све операције, укључујући и оне најтеже, где смо некада имали случај дисекције аорте, вредност је била 28 хиљада евра у приватној установи и урађена је бесплатно у ККУК-у. Односно, то је параметар где се изводи тешка операција, а следствено томе и друге операције.
Имамо у плану-пројекту који развијамо и на националном нивоу, лечење инфаркта у прва два сата. Верујем да ћемо то постићи у наредним месецима и то ће бити веома велика корист за пацијенте, они ће бити лечени у прва два сата без обзира где се налазе, у сваком углу Косова. То значи, чим се инфаркт идентификује, сви административни путеви и кашњења ће бити заобиђени и (пацијент) ће бити доведен директно у собу. Ово има много предности, више живота ће бити спасено. Али, смањиће се и инвалидност јер третман у првим сатима значи и смањење инвалидитета.
Што се тиче унапређења услуга, у свим клиникама радимо инвестиције, али и реорганизације. На пример, имамо салу у васкуларној хирургији, покушавамо да направимо још једну салу, исто у неурохирургији, у ортопедији припремамо и четврту салу. Наша је тежња да се све патологије лече у оквиру наших јавних установа, да пацијенти имају више објеката, а не да троше из џепа. Овде желим да наведем и кажем да је највеће сиромаштво наше становништво имало управо од болести. Велики број патологија није могао да се лечи у јавним установама и по скупој цени је био принуђен да се лечи ван, а то је била штета за наш буџет и џепове пацијената.
Радио Слободна Европа: Колико недостаје лекара специјалиста?
такође
Очекује се да се болнице врате на посао као и пре пандемије
Басри Сејдиу: Срећа је што смо наишли на разумевање и Владе и Министарства финансија, који су нам дозволили да запослимо поприличан број, где је запослено 100 лекара специјалиста и 250 медицинских сестара, и тражили смо да се додатно повећа број запослених.
Рачунали смо да се квалитетне услуге постижу управо уз довољан број кадрова и следећа добра ствар је повећање запослености и спречавање исељавања лекара и медицинских сестара у иностранство.
Радио Слободна Европа: Током ове последње четири године, дошло је до егзодуса здравственог особља са Косова у земље ЕУ. Како се ова појава може спречити и задржати стручни штаб на Косову?
Басри Сејдиу: Постоји стратегија и то је здравствена политика и на заједничком смо путу са Владом и Министарством здравља да створимо боље услове за рад. Ове године смо купили 3.5 милиона евра нове опреме и оно што је веома важно јесте мотивација кадрова за рад. Секторским колективним уговором износ током старатељства је значајно повећан и лекар ће коштати 170 евра за старатељство. Као и повећање плата које нам је Законом о платама много обећано, повећаће се и плате лекарима и медицинским сестрама. Мислим да је ово мотивација и комбинација свега, мислим да ће бити довољно да особље остане на Косову.
Радио Слободна Европа: Да ли ће бити повећања плата здравственим радницима и да ли ће бити категоризације у платама?
Басри Сејдиу: Биће категоризација плата. Направили смо радну групу за систематизацију радних места, као и опасност на раду биће боље плаћена. Има зелено светло да ће доћи до побољшања, али оно што ће имати значајан позитиван утицај је здравствено осигурање, а да ће се на основу учинка и наплата повећати.
Синдикат здравства се бавио питањем већих плата, али имамо сазнања да ће повећане плате бити прихватљиве за здравствено особље.
Радио Слободна Европа: Да ли Универзитетски клинички центар Косова има донације и колико су оне важне за здравље?
Басри Сејдиу: Донације су увек добродошле и много нам помажу. Имамо донације у разним облицима, као што су лекови, потрошни материјал, изградња објеката. Једна од њих је Дечја хирургија, која је донација од 22 милиона евра, највећа до сада. Дакле, свака врста донације је добродошла и у великој мери помаже здравству Косова.
Радио Слободна Европа: У последње време извршено је неколико инспекција и предузете мере за лекаре који не поштују радно време. Можете ли нам објаснити које су мере?
такође
Преко 200 писмених примедби за непоштовање радног времена у ККУК-у
Басри Сејдиу: У здравственом систему потребно је поштовати радно време. Анархија у здравственом систему значи директно угрожавање живота пацијената, дигитализацијом, односно повратним картама, прати се распоред особља. Уговором је прецизирано поштовање распореда, посебно чувања. Мислим да се надлежни лекар никада не усуђује да напусти своје радно место. Међутим, најчешће примамо притужбе пацијената током притвора. Током ноћи смо извршили инспекцију и пронашли неколико случајева где је лекар у то време оперисао у приватној болници. Мислим да је ово неподношљиво. Од када смо кренули са инспекцијским надзором, било је пет случајева који нису пронађени на радном месту током ноћне смене.
Предузете су најблаже мере, само суспензија, али наставићемо са увиђајем и бити строги по том питању. Распоред се мора поштовати.
