Gjatë shqyrtimit në parim të Projektligjit për ndarjet buxhetore të Buxhetit të Republikës së Kosovës për vitin 2027, anëtari i Komisionit nga Lidhja Demokratike e Kosovës (LDK), Avdullah Hoti, ka adresuar një seri kritikash dhe pyetjesh ndaj ministrit të Financave, Hekuran Murati, duke vënë në pikëpyetje orientimin strategjik të buxhetit dhe përputhjen e tij me premtimet e Qeverisë. Ai e ka quajtur Muratin si “mashtruesin më të madh që ka pasur ky vend”.
Pasi adresoi një sërë kritikash për buxhetin dhe u përplas me Muratin, Hoti u shpreh se “me këtë (Muratin v.j.) nuk bëhet debat”.
E Murati iu kundërpërgjigj duke thënë se s’është i interesuar të bëjë debat me të.
“S’je i interesuar sepse je mashtruesi më i madh që ka pasur ky vend”, u shpreh Hoti.
Gjatë fjalës së tij, Hoti ka thënë se buxheti nuk duhet të shihet vetëm si dokument financiar, por si një instrument strategjik që përcakton drejtimin e zhvillimit ekonomik të vendit.
„Букхети нук есхте ње план контабел, есхте ње документ стратегјик. Едхе уне јам мундуар ме е па ате пјесен е анализес тектале ке есхте не аспект фунд те кетиј документи те па сеевер мадхе, планификуар кете документ те букхетит пер витин 2027 едхе витет е ардхсхме, сепсе рретх ње е трета е те ардхураве комбетаре кевериа јуа мерр китетареве дхе бизнесеве есхте ње е трета е те ардхураве комбетаре ке е маррим, е мерр схтети едхе е инвестон, е схпензон не форма те ндрисхме ке есхте пак криесисхт пермес букхетит не и јапим дрејтим, економик осе духет т'и јапим се економе т'и јапиме ррједхес се активитетеве економске не е маррим, е фусим не схтет”, декларои Хоти.
Аи тхексои се кето мјете духет те ктхехен не економи пермес схпензимеве ке продхојне ефекте конкрете, дуке паралајмеруар се перндрисхе ње пјесе е мадхе е активитетит економик мунде те продуктивесхпензиме.
“Dhe ne duhet ta nxjerrim prapë në rrjedhë, në mënyrë që të rriten të ardhurat, mos ta shmangim një e treta e krejt aktiviteteve ekonomike edhe mandej çojmë në aktivitete që edhe në shpenzime që nuk prodhojnë ndonjë efekt”, u shpreh ai, transmeton "EkonomiaOnline".
Дуке фолур пер ндарјен е букхетит не схпензиме коренте дхе капитале, Хоти тха се Кевериа духет те кете ње касје ме те карте ндај пагаве, пенсионеве, асистенцес социале дхе малрбилме пе.
„Ди ндарјет криесоре те букхетит јане кето: схпензимет коренте едхе схпензимет капитале. Цка бејме ме схпензимет коренте? Тек пагат, тек пенсионет едхе тек маллрат. Пер цилин духет те јетене фокусие? блересе, едхе тек пагат, не вецанти тек пенсионет, асистенца социале дхе скемат е ндрисхме, уне нук схох не кете букхет, не пјесен текстуале едхе мандеј те рефлектуар не табела, сеја пенсионе, сеја схох не кете букхет. дхе скемаве те ндрисхме е ка пасур пер фокус руајтјен е фукисе блересе”, тха Хоти.
Аи нгрити гјитхасхту цесхтјен е схпензимеве пер маллра дхе схербиме, дуке керкуар те дихет се си кето мјете до те ндикојне не пермиресимин е цилесисе се јететар севе ки.
„Тек схпензимет пер маллра, сигурохеми не ке те ррисим цилесине е јетес? Не маллра ке блен пре барнаве е материалеве не арсим, е материалеве бренда институционеве, институционеве те тјера”, декларои аи.
Ње пјесе те критикаве Хоти иа кусхтои секторит те схендетесисе, дуке керкуар ме схуме картеси пер сигуримет схендетесоре дхе баррен финанциаре ке китетарет вазхдојне та и пертибалл
„Едхе мандеј схпензимет секториале, цка по дуам ме бе ме схендетеси? Мунд те фласим пер схифра те медха, по реалитети есхте крејт тјетер дхе уне до т'и трегој по цка дуам ме сигурет ме к таме дуам ме беиметс к? ме бе ме у сигуруар ке њерезит нук схпензојне те схпензимеве схендетесоре тотале ке китетарет и пагуајне пре кхепит вете Не као мунд те тхеми ке не спиталете пор 0% публике? схпензимеве ке и кане месатарисхт сецила фамиље пер схендетеси и пагуајне вете”, тха Хоти.
Хоти нгрити пикепиетје едхе пер планификимин е инвестимеве не инфраструктуре, дуке критикуар Кеверине пер мосреализимин е пројектеве те медха рругоре дхе мунгесен е ње концепти те картхат пер хекуруде.
„Осе цили есхте, цили есхте плани стратегјик и јуај не инфраструктуре? Не нук мунд те вазхдојме ње декаде те тан, ње ди-тре вјет не кеверите парапраке дхе гјасхте асругинње предаје, криесоре есхте перфундуар По цили есхте концепти те инфраструктура? есхте комплет букхети пер инвестиме ке јане не пјесен е инфраструктурес?”, пиети Хоти.
Аи у ндал едхе те сектори и енергјисе, дуке тхене се Вендит и мунгон ње план конкрет пер рритјен е капацитете продхуесе.
„Цка духет ме бе ме енергји? Схихни по хијме димрин дхе не тасх прапе пербаллеми ме редуктиме елементаре те енергјисе електрике. Дхе нук ка концепт, нук ка концепт фаре се си до т'и ррисим капацитетет енергјетике не те планки духи ардхмен. те ндодхе не букхет”, декларои аи.
Хоти тха се кето јане цесхтје ке, сипас тиј, духет те трајтохен не документин букхетор дхе те схокерохен ме објектива те матсхме пер витет е ардхсхме.
Ме пас, Хот е крахасои документин е букхетит ме зотимет е дхена нга Кевериа гјате презантимит те програмит кеверисес не Кувенд, ме 13 схтатор 2026.
Аи тхексои се букхети перфсхин периудхен 2027-2029 дхе се, ррједхимисхт, ње пјесе е мадхе е мандатит кеверисес духет те јете е рефлектуар не те.
„По кето јане идете е миа кисх уне јам мундуар кур кам кене, пер ак са кам пасур мундеси ме и пергатитур букхетин дхе ме презентуар пара депутетеве. Тани, по е леме ате пјесе. По е леме ате пјесе. По е леме ате пјесе. По е леме ате пјесе. По кет ме букхети документар е јуаја кени премтуар Ју цка десхирој уне си опозитар, по ју цка кени премтуар ју нга мандатари тасх криеминистер и вендит? дхене програм, с'кени пру не кувенд, пор не фјален хиресе те мандатари кур е ка марре мандатин пер ме кеверисур пер катер витет е ардхсхме, и ка листуар објективат е кеверисе се звенде едхе и ка листу, не схумиценен пројектете кретен е ардхсхме ндрисхме”, тха Хоти.
Аи керкои ке зотимет е презантуара не Кувенд те паскирохен не документин букхетор.
„Едхе уне тасх кам, сепсе букхети есхте тревјецар: 27, 29, дхе асхту си кени си кени презентуар, духет те планификон те гјитха пројектет едхе не витин 2029. План ке и бјен 13 схтатор не сеанцен е кувендит духет те јене те рефлектуара не кете документ?”, пиети аи.
Не пергјигјен е тиј, министарство и финансије, Хекуран Мурати, тха се јо те гјитха зотимет е Кеверисе мунд те перфсхихен не ндарјет букхеторе те периудхес 2027-2029, паси мандати 2030 перхетин кеверисе.
„Са и перкет ндарјеве букхеторе нук мунд те тхем те гјитха, пор, схумица, сепсе, ки букхет нук схкон дери не фунд те мандатит, ка едхе вити 2030 есхте вити и мандатит тоне. Кетхасх јотету тоне. јене те планификуара Ње пјесе е мадхе е атире ке планификохен те реализохен нук те бејне ме ндарје букхеторе 1 милиард еуро гаранци пер инвеститор некекенусхт. схпејт до е кени пројектлигјин пер лесхимин е гаранцисе совране”, декларои Мурати.
Аи схтои се ндрисхимет евентуале лигјоре мунд те схокерохен едхе ме рисхиким те букхетит, несе ндикими не те хират есхте и консидеруесхем, пор сипас тиј, нисмат е тилла нутк хират е схтетит.
„Са хере ке ка лигј ке ндрисхохет, е парасхех едхе лигји, несе ндикими не те хират есхте ак и мадх мунд те кете едхе рисхиким букхетор, мирепо нук е консидероје хираве, перкундрази, мунд т'и ррисе инвестимет”, тха министарства.
Мурати перменди едхе расте те пројектеве ке, сипас тиј, нук керкојне домосдосхмерисхт ндарје нга букхети и схтетит, дуке марре си схембуј Брезовицен дхе Аеропортин е Присхтинес.
„Пастај цесхтја си Брезовица, п.сх. аеропорти кур есхте дхене ме концесион нук ка кене не букхет, сепсе нук ка инвестуар схтети ати”, тха аи.
Не вазхдим, Мурати иу реферуа едхе ње дебати те мехерсхем ме Хотин пер схтесат е фемијеве, војвода претендуар се не витин 2021, гјате схкиртимит те букхетит пер хоти витин вијуес, е гума за схкак се нук исхин те перфсхира не документ.
„Ме кујтохет ке едхе не витин 2021, кур е пата сјелле букхетин пер витин вијуес, њери нга коментет, верејтјет е депутетит Хоти кане кене се не букхет нук јанефсхете фаре фее. Кесисој, конклудими и тиј пат кене се кето нук до те бехен, несе мунд т'ју цитој сакте”, у схпрех Мурати.
Пас кесај декларате, Хоти ндерхири дуке кундерсхтуар менирен се си министар по иа атрибуонте декларатат е мехерсхме.
„Курре нук мунд те ме цитосх. Цка те флет ти е схтремберон”, реагои Хоти.
Мурати, ндеркак, тха се цесхтјет ке лидхен ме пројекте конкрете дхе инициатива индивидуале духет те дискутохен не комисионет перкатесере, перкатесисхт ме министрат пергјегјес пер парламент сецилин сектор.
„Пра, са и перкет цесхтјеве индивидуале, пројектеве индивидуале, ју фтој ке те схкони не комисионет перкатесе те лињаве не менире ке те дискутони ме министрат, сепсе букхети схкиртохет, сепсе букхети схкиртохет, Пра, сепсе букхети схкиртохет. ато комисионе, пиетјет ке и кени мунд т'и бени ати Уне мунд те флас пер тересине букхеторе, пер политикат не тереси, корнизен букхеторе, мирепо са и перкет пројецтве индивидуал, иницилин. министар, сепсе ата јане ме компетенте дхе дине ме мире зонен. Е дине схуме ме мире зонен пер фусхен е вет ке е мбулојне. Уне нук мунд т'иа пергјигјем пер фусхат е тјера”, тха Мурати.
Гјате дискутимит, министар Мурати фоли едхе пер Фондин Зхвиллимор те Вериут, дуке тхене се аи бурон нга марревесхја е арритур не Бруксел не витин 2013 и ратификуар не Кувендин е Косовес.
„Фонди зхвиллимор и вериут есхте резултат и ње марревесхјеје не Бруксел е витит 2013, дхе ајо марревесхје есхте ратификуар, мбасе нук е ди несе кени кене депутет дхе кени ратуфи рхе портуифи ратификуар едхе нга вотат е депутетеве те ЛДК-се Нук мунд те зхбехет њеансхем нга Косова”, схтои Мурати.
