Академик Реџеп Исмајли, један од врховних ауторитета у области науке и знања, подсећа да је идеја о промени граница између Косова и Србије, коју су предложили председници обе земље Хашим Тачи и Александар Вучић, стара идеја Србије. , он пише "Иллириа".
У интервјуу за лист „Илирија“, фокусираном на идеју размене територија, професор Исмајли то оцењује као штетну и опасну идеју за Косово.
Он је изразио уверење да Србија нема за циљ „дугорочни мир са Албанцима“, како се пропагира, већ да има за циљ да компромитује држављанство Косова и стицање косовске имовине.
Професор Исмајли на идеју уједињења Прешевске долине или њеног дела гледа не само у контексту интереса Албанаца који тамо живе, већ у контексту општег интереса Албанаца. Он пре свега подсећа да су преговори о границама Косова неуставни.
„И даље имамо Устав Републике Косово, који изричито забрањује било какву поделу територије Републике Косово, свако давање части за уједињење са другом државом и свако узимање територије друге државе да би се она ујединила са нашом. “, каже професор Исмајли.
Илирија: Професоре Исмајли, ових дана се води жестока дебата о идеји размене територија између Косова и Србије, коју промовишу председници две земље Хашим Тачи и Александар Вучићи. Већ сада је јасно да је у основи идеје размена већински албанских територија у Прешевској долини са већински српским територијама на северу Косова. Како гледате на ову идеју?
Исмајли: Није ми баш јасно шта се тачно подразумева под 'размјеном територија', јер то нигдје није елаборирано. Шта мењамо: нешто 'њихово' за нешто 'наше'? Ко тргује? Да ли су размењивачи једнаки? Да ли се они познају као такви? По ономе што видимо у средствима информисања, јер су нам она једина доступна, постоји општа какофонија у вези са свим питањима која су стављена „у расправу“. Да бисмо имали став, ми као мишљење морали бисмо да имамо чак и само мишљење које обликује инстанца наше државе (дакле, центар за стратегију, владина инстанца итд.). Још увек имамо Устав Републике Косово, који изричито забрањује било какву поделу територије Републике Косово, свако давање части за уједињење са другом државом и свако узимање територије друге државе ради спајања са нашом. Ми као грађани имамо овај основ, који је заштићен и правним инстанцама.
С друге стране, говорило се и прича да Прешевску долину треба заменити за нешто на Косову (најчешће се помињу 4 општине на северу). Елементарни рачун треба да нам каже да ли су једнаки. Штавише, да ли би се општине Прешевска долина, Бујановац и Медвеђе узеле у целину, или би дошло до даље поделе, остављајући мимо железничке и комуникационе чворове у Прешеву и Бујановцу, претварајући то подручје у црево слеп, цепајући га на комаде и коначно поништавајући? С друге стране, шта би се одузело Косову као вредност и зашто се било који део тога већ најављује као нешто што се може дати? Коначно, да ли је могуће и да ли треба да постанемо етнички чисте државе?
Илирија: Идеја о промени граница између Косова и Србије поново отвара питање државних граница Косова, које Србија и њени савезници никада нису прихватили. Да ли би то могло да има последице по држављанство Косова, на међународном плану?
Исмајли: Република Косово је имала велики успех на свом путу међународне стабилизације и успела је да обезбеди 116 признања својих граница (која су важила пре 1989. године). У овим димензијама дефинисала је границе са Републиком Македонијом, Републиком Црном Гором и Републиком Албанијом. По овим основама функционише и граница са Републиком Србијом, иако је увек назива административном границом. Пре две-три године, па чак и нешто раније (можда са почетком дијалога са Србијом), дошло је до стагнације међународног признања. 'Ревизија' граница са земљама које су нас признале, попут Македоније, Црне Горе, Албаније, могао би бити процес између једнаких, док би 'ревизија' граница са Србијом, која у свом Уставу Косово види као недељив део територије Републике Србије могао би да нам донесе опасне последице: заустављање процеса признавања, усмеравање пажње оних који су нас познавали у другим правцима са пута којим су до сада ишли, емитовање веома опасних сигнала за будућност земљи. Наравно, све ово важи све док од оваквих пројеката не видимо ништа јасно и не можемо да знамо колики је тај ризик.
Илирија: Присталице идеје о размени територија позивају на политичку вољу Албанаца у Прешевској долини за уједињење са Косовом, изражену референдумом. Шта би заједница Долине са Косовом донела тамошњим Албанцима и целим географским Албанцима, у економском, социјалном, културном смислу итд.?
Исмајли: Ко је мало читао о прошлости не би требало да не види да Србија као држава већ два века иде линијом продора ка југу: 1878. године проширила је своје границе до Ристовца (код Врања), док је од простор иза ње преселио је стотине албанских села, укључујући и албанско становништво Врања јужно од те границе, да би створио велике просторе са „мухаџирима“ широм Косова, као и у Прешеву, Македонији и другој европској Турској. После 1912. заузео је целу Македонију и са свих ових простора поприлично се преселио у Турску (у Лајлбургу данас живи цело Прешево), у Скопље и Косово, у Швајцарску или Немачку, али шта од странаца (да дам легитимитет) звала се 'Прешевска долина' до данас је остала. Никада није постојао озбиљан захтев са довољном националном и међународном подршком да се тај народ тамо задржи и да ужива сва права нормалног развоја својих потенцијала, укључујући и право да се не одваја од етнографско-географског, културног и националног ( Прешевска долина се граничи са Косовом, албанским деловима Македоније, Србијом и делом који, као веома ретко насељен, долази до границе са Бугарском). Њен опстанак је уско везан за комуникационе чворове (железнице и аутопутеви), али и за несметан контакт са Косовом и Македонијом. Све ово може имати последице по македонске Албанце од границе до Скопља, који чине етногеографску целину око Карадака, и који су и после осамостаљења Македоније одржавали контакте и размену са овим становништвом. Ради се, дакле, о питању које припада свим Албанцима (државе – Косово, Албанија, Албанци Македоније, уколико тамо имају своју државу, као и Албанци Црне Горе).
Илирија: Промотери идеје о размени територија то представљају као покушај „успостављања мира“ између Срба и Албанаца. Верујете ли да се иза овога не крију други циљеви Србије?
Исмајли: Мислим да Србија кроз такав процес има за циљ да постигне неке циљеве. С једне стране, има за циљ (колико можемо чути у мишљењу) да јавно учини прихватљивим своје мишљење да Косово није правилно успостављена држава, дакле, да га проблематизује. У овом процесу она има за циљ да добије што је могуће више косовског богатства. Истовремено, легитимисаће свој и циљ Републике Српске уједињење, што би заправо било од највеће користи онима који теже Великој Србији. Разуме се, усмерено је на испуњавање услова за европске интеграције. Штавише, она покушава да схвати шта су Ћошић и други дуго артикулисали и да су на свом језику назвали 'разграничење с Албанцима'. Ко зна историју оваквих дефиниција на Балкану ш. 20 јасно је да ће то бити праћено расељавањем становништва, геноцидним акцијама, новим катастрофама. Ко би више страдао у таквом процесу? Да, наравно, онај који је слабији, пре свега, слабији као држава.
Илирија: Према извештајима медија, Џон Болтон, саветник америчког председника Доналда Трампа за националну безбедност, изјавио је да се САД неће противити споразуму о мирној размени територија између Косова и Србије. Да ли ово видите као знак промене става Вашингтона према Косову?
Исмајли: Што се тиче ставова и изјава разних званичника, ми смо само делимично информисани, колико нам се сервира. САД су најважнија држава и међу првима које су признале Републику Косово (штавише, помогле су њеном расту и независности), и признале је у границама које данас имају. Десет година након проглашења независности, наша је дужност да пружимо нашим пријатељима прилику да нас још више подржавају. Изјаве које помињете требало би да нас разбуде у раду. Не видимо кохерентно, организовано деловање политичких субјеката који владају сценом у нашој земљи, иако би ти субјекти требало да буду много информисанији од нас као грађана о ситуацији, позадини и играма које потхрањују 'нагодбе', тј. каже се у мишљењу.