Ekspertja e NDI-së, Luljeta Plakolli-Kasumi, ka ngritur shqetësimin për zbatimin e Ligjit për parandalimin dhe mbrojtjen nga dhuna në familje, dhuna ndaj grave dhe dhuna me bazë gjinore, duke thënë se pavarësisht risive që ka sjellë, disa dispozita të tij nuk po funksionojnë në praktikë.
Гјате дискутимит пер мбикекирјен дхе збатимин е кетиј лигји, Плаколли Касуми ка тхене се лигји ка хапесире пер пермиресиме, пер схкак те диса диспозитаве контрадикторе дхе пакартеркуркуфиномете Онлине.
Ајо ка тхексуар се ње нга проблемет криесоре мбетет мунгеса е актеве ненлигјоре дхе мосфунксионализими и диса меканизмаве ке јане парапаре ме лигј.
„Пер ме филлуар ндосхта ме лигјин вет, нга ајо цка кам паре едхе цфаре кам лекуар едхе дискутуар пак, нук есхте лигј и кек, по, ка хапесире пер ме у пермиресуар, ка са диспозита пакартсикторе институционале, пор не фунд те фундит есхте ње лигј и мире, мирепо си и тилле, дометхене, ка сјелле едхе риси те схумта, мбас паре ка згјеруар рруген мбројетјен нга дхуна, нсхирхененене дхуна ндај гроб дхе дхунен ме базе гјиноре, пастај ка парапаре, дометхене, едхе министрине си координатор, апо координаторе комбетаре пер парандалимин дхе мбројтјен нга дхуна не фамиље”, тха ајо.
Плаколли Касуми ка пермендур си риси едхе финанцимин схумевјецар те стрехимореве дхе ндалимин е ндермјетесимит е пајтимит не растет е дхунес не фамиље.
Мегјитхате, сипас сај, проблеми криесор паракитет те збатими и лигјит, паси диса меканизма те парапаре нук јане функсионализуар, перфсхире лињен телефонике емергјенте дхе фондин емергјент пер виктимат е дхунми.
„Ка парапаре ње финанцим схумевјецар те стрехимореве, дометхене ке перкон ме ње преј рекомандимеве те Кесхиллит те Европес ке кјо духет те јете ње финансијским схумевјецееецар. ндермјетесимин едхе пајтимин не растет е дхунес не фамиље, ке есхте ње гје схуме позитиве, дхе дометхене, не летер есхте гјитхцка цка керкон Конвента е Стам филл лигјит тек збатими, пикеришт тек кјо, сепсе схуме преј кетире диспозитаве нук функсионојне ветветиу, едхе лигји е ка парапаре хартимин дхе миратимин е актеве ненлигјоре пер збатимин е кетиј лигји”, ка тхене ајо.
Ајо ка схтуар се лиња телефонике емергјенте екзистон не летер, пор енде нук есхте функсионализуар, ндерса фонди емергјент пер виктимат гјате кендримит не полици нук есхте весхте функсионализуар финанцимит. Сипас сај, енде мунгојне едхе диса акте ненлигјоре ке духет те хартохен нга министарте перкатесе, перфсхире Министрине е Схендетесисе.
Не кете дискутим, криетарја е Комисионит, Фатмире Коллцаку, ка тхене се лигји парасхех пергјегјеси пер ње нумер те мадх институционесх, војвода филлуар нга меканизмат локализоване координације и ни институт полициа, гјикатат дхе прокурориа.
Deputetja e VV-së ka theksuar se mbikëqyrja e këtyre mekanizmave dhe zbatimi i përgjegjësive institucionale janë të rëndësishme për reagimin ndaj rasteve të dhunës në familje.
Коллцаку ка рикујтуар се не витин 2020, Кувенди и Косовес кисхте миратуар перфсхирјен е Конвентес се Стамболлит, дуке е цилесуар кете си ње нга арритјет е рендесисхме дерененененене нерененене.
Ајо ка керкуар ке те персхпејтохет хартими и актеве ненлигјоре ке енде мунгојне, дуке влересуар се мосмиратими и тире не кохе мунд та беје лигјин те пазбатуесхем не.
„Ки комисион е ка схпрехур вуллнетин ке ње лигј ке ка кене не не дуарт е диса преј неве кету не легјислатурат е калуара, мирепо те цилет сот јеми те интересуар та схохим се некилат та схохим се некилат таа, фу ненлигјоре енде нук јане хартуар Сепсе есхте схуме е карте ке мос нкјеррја ме кохе е актеве ненлигјоре не ње пјесе лигјин е бен те пазбатуесхет кето, ато ке кане мбетур па у хартуар”, ка декларуар Коллцаку.
Ајо ка тхексуар гјитхасхту рендесине е парандалимит те дхунес пермес едукимит, вецанерисхт не фамиље дхе не институционет арсиморе, војвода керкуар луфтимин е стереотипеве дхе едукимине е бреззиве пер те дјемве.
Сипас Коллцакут, парандалими духет те нисе ке не фемијери, не менире ке баразиа гјиноре те јете пјесе е едукимит не фамиље дхе схокери.
Депутетја Дуда Баље ка нгритур схкетесимин пер вазхдимин е растеве те дхунес не фамиље, паваресисхт дискутимеве дхе ангазхимеве институционале пер парандалимин е сај.
Гјате дискутимит пер мбикекирјен дхе збатимин е Лигјит пер парандалимин дхе мбројтјен нга дхуна не фамиље, дхуна ндај граве дхе дхуна ме базе гјиноре, Баље ка тхене се нга ра растипорт и фондит јане схенуар ме схуме се схтате осе тете расте те друге те дхунес не фамиље.
Ајо ка критикуар мунгесен е вепримеве конкрете, дуке тхене се институционет духет те калојне нга дискутимет дхе декларатат не хартимин е ње плани те карте веприми, ме пергјегјеси те перцицион серацтуара
“Megjithëse është më mirë, se ne, qysh ne shumë jemi duke folur për këtë, edhe sa më shumë jemi duke folur na praktikisht në teren prapë kemi, na prej rastit më të fundit deri sot prapë kemi pasur më shumë se shtatë ose tetë raste e dhunës në familje. Edhe vërtet këtu na kemi ndonjë, se këtu kemi ndonjë, ndonjë gabim na, prapë, prapë kemi shumë gabime të cilat duhet me u hambulacuar diqysh edhe me, me bë puna konkrete, se na, vërtet shumë jemi duke folur. Jemi duke shkruar statuse, krejt na e dimë, është lehtë, na edhe përgjegjësi nuk mundemi me marrë, se unë nuk jam fajtor, ti je fajtor, jo prej këtij fajtori, këtij… ndoshta nuk kemi sa këtu mirë, domethënë kush është fajtor edhe ku është fajësia e parë?. Ne duhet tash për tash me u propozuar, se, ne s’mundemi jonë edhe në mënyrë elektronike na mundemi me, me e komunikuar deri takimin e radhës, me bë një, domethënë, me bë një plan ku me fillu. Domethënë prej cilit institucion, çështja e akteve nënligjore është me plotësu ligjin. Edhe vërtet duhet me dhënë edhe ministria e, domethënë punët e brendshme, edhe ministria e drejtësisë, me kontaktu edhe me nivelin lokal, qysh me ekspertë mendoni se është më mirë për me bë një plan, prej ku me fillu, edhe mbasi ne mundemi me, me diskutuar bashkë edhe me thënë personat që janë përgjegjës”, ka deklaruar Balje. /EkonomiaOnline