Блерим Шала на POINT-у са Veton Surroiн (VI)

Шаља: Међународни званичници су се плашили развоја догађаја на Косову након Руговине смрти

Активиста и новинар Бљерим Шаља изјавио је да су међународни представници имали велику забринутост због ситуације на Косову након смрти тадашњег председника Ибрахима Ругове.

У разговору на подкасту PIKċ са публицистом Veton SurroiШаља је рекао да је након Руговине смрти схваћено да су институционалне промене неопходне, јер је земљи било потребно да изабере новог председника и настави политичке процесе.

Сурои је нагласио да Ругова није оставио никакво политичко наслеђе нити јасан процес за свог наследника у странци или институцијама. 

Шаља је нагласио да се међународна заједница плаши да би Руговина смрт могла створити политичку неизвесност и одложити процес преговора о статусу Косова. Подсетио је да је дипломата Алберт Роан одмах контактирао да ли ће ова ситуација одложити преговоре.

„Можда смо и ви и ја били оптимисти, али испоставило се да ће бечки преговори почети 20. фебруара, али је међу међународним представницима владао велики страх да ће се Руговином смрћу створити ко зна каква ситуација, и можда ће се ово отегнути месецима...“, признао је Шаља. 

Међутим, према Шаљиним речима, косовски представници су уверили да ће се процес наставити и да ће у року од месец дана косовска делегација бити у Бечу како би започела преговоре о статусу.

У међувремену, Сурои је додао да је стабилност одржана захваљујући такозваној формули Групе јединства, која је ујединила владу и опозицију у заједничкој делегацији за преговоре, упркос могућим политичким променама у земљи.

„Ту је велика срећа била формула групе јединства, односно идеја да ће се ко год буде на власти ујединити са владом, а ко год буде у опозицији, ујединиће се са опозицијом“, рекао је Сурои. 

Сурои: Током немира 2004. године, постојала је огромна празнина у косовском руководству

публициста Veton Surroi рекао је да је један од главних проблема који су се појавили током догађаја на Косову 2004. године био недостатак снажног политичког руководства које би преузело одговорност за ситуацију.
У разговору на подкасту ПИКЕ са активистом и новинаром Бљеримом Шаљом, Сурои је нагласио да је током тог периода постојала „велика празнина у косовском руководству“, јер је недостајала личност која би јавно иступила како би смирила ситуацију и преузела политичку одговорност.

Према његовим речима, у том створеном вакууму, појавили су се и гласови који позивају на смиривање ситуације и заустављање ескалације насиља, али генерално је недостајало јасно вођство које би водило земљу у том тешком тренутку.

Шаља је рекао да је у медијима било и емотивних реакција и снажне патриотске реторике након избијања нереда у марту 2004. године. Додао је да су се тадашњи политички лидери суочили са тешким дилемама, јер би осуда нереда могла утицати на њихову популарност, посебно уочи избора који су се очекивали да се одрже на јесен те године.

У том контексту, према Шаљиним речима, бивши шеф европске дипломатије Хавијер Солана био је веома критичан током састанка са косовским лидерима у то време, укључујући Ибрахима Ругову, Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја.

Шаља: Хавијер Солана је зауставио опцију поделе Косова након догађаја из 2004. године

Новинар Бљерим Шаља изјавио је да је бивши шеф европске дипломатије Хавијер Солана одиграо одлучујућу улогу у заустављању опције поделе Косова након немира 2004. године.
У разговору на подкасту PIKċ са публицистом Veton SurroiШаља је рекао да је Солана хитно дошао у Приштину да се састане са косовским руководством, у време када је идеја о подели Косова почела да добија замах у Србији.

Према његовим речима, ову идеју је раније промовисао бивши српски премијер Зоран Ђинђић, који је 2002-2003. године слао писма међународним лидерима попут Џорџа В. Буша и Тонија Блера, тврдећи да је подела Косова једино решење.

Шаља је, међутим, нагласио да ова опција у то време није имала међународну подршку, али је након дешавања из марта 2004. године почела озбиљније да се помиње у Београду. 

Према његовим речима, Скупштина Србије је чак усвојила политичку декларацију која је предвиђала алтернативе попут модела дводомне скупштине за Косово или његове поделе.