Средином осамдесетих година прошлог века, нападач Фадил Вокрри био је номинован за најбољег играча бивше Југославије. Његово име носи национални стадион Приштине, на којем се Шпанија вечерас суочава са Косовом, након што је Вокрри преминуо у 57. години од последица срчаног удара. Немогуће је одвојити фудбал на Косову од фигуре оног кога су звали косовски „албански Марадона“. У пензији је, као председник ФС Косова, 2016. успео да га признају ФИФА и УЕФА и омогући да Косово учествује у међународним такмичењима.
„После дана проглашења независности, то је био најважнији тренутак за нашу нову земљу. Мој отац је напорно радио за ово. „Фудбал је био његов живот и желео је да промовише земљу кроз утакмице, да уради пројекат за младе људе како би могли да спасу своје породице“, каже телефоном његов син Грамож Вокрри.
Његов отац је национални симбол, и даље свакодневни протагониста породичних разговора, у којима генерације које су га виделе како се игра са приштинским бројем девет поручују млађима да их је сваке недеље терао да забораве на невоље кроз које су прошли, укључујући и глад.
„За тим као што је Шпанија, са свим својим звездама, играње на нашем стадиону је сан који чини све Косоваре срећним“, наставља Грамози.
Као фудбалер, међу подвизима које је Вокрри направио је вођење Приштине до победе на београдском стадиону против Црвене звезде. То је било веома велико достигнуће у то време за косовски фудбал. „Мислим да су људи обожавали мог оца, јер је стадион био једино место где су се осећали Албанцима. Било је то нешто више од фудбала због чега је волио људе“, каже његов син. Пре и током сукоба са Србијом, фудбал је био симбол отпора косовског становништва. Српске власти су чиниле све да спријече Косоваре да то практикују. Утакмица на улици или на тајном стадиону била је начин да се побуне и ојачају национална осећања.
такође
Шест година без легенде Фадиља Вокррина
Близу главних улазних врата на стадион налази се статуа која одаје почаст лику косовског идола. Свечано је отворен 23. јула, на Вокрријев рођендан, уз државне почасти. Премијер Аљбин Курти је у свом говору објаснио позу коју је вајар одабрао да прикаже Вокријев фудбал, савијено труп, подигнуту главу и лопту закачену за десну ногу.
„Био је понос целог Косова и када су ствари биле веома тешке у другим аспектима, Фадили је проглашен за најбољег фудбалера бивше Југославије. Ова статуа представља тренутак када Фадил Вокрри прима лопту пре него што уђе у простор гледајући у ноге противничких играча који ће дриблати, и највероватније, сваки пут када је ушао у простор или постигао гол или добио пенал.“ Курт рекао.
Регрутован од Партизана и Београда, тима са којим је освојио титулу првака, Вокрри је имао и 12 наступа са репрезентативцем бивше Југославије. Био је део тима који су чинили играчи попут Хаџибегића, затим Сречка Катанеца и браће Вујовић, из генерације пре Просинечког, Бобана и Савичевића.
„Када је изабран, показао је да је фудбал моћнији од политике или етничких питања“, каже његов син. Веровање у Косово учинило је да Вокрри више није позван од стране бивше Југославије јер је био Косовац.
Вокрова слава је прешла границе и одвела га прво у Фенербахче, а затим у Нимес.
„Мој отац је био импресиониран турским навијачима, али није имао проблема да игра фудбалере свих националности и култура“, наставља Грамоз Вокрри.
такође
На трећу годишњицу његове смрти, Вокрри је упамћен као једна од најистакнутијих личности косовског фудбала
Приметио га је и торински Јувентус, али трансфер није могао да буде финализован. Пензионисан у Француској, после рата између Косова и Србије, Вокрри се вратио у Приштину.
„Вратио се да ради за младе, поносан је на оно што је урадио, али сада морамо да створимо још идола. Будућност нам је веома важна. Мислим да када резултати нису добри, наши млађи играчи радије играју за Швајцарску или Немачку“, закључује син фудбалера, који би вечерас остварио свој велики сан, да Косово игра против једног од највећих тимова у Европа – Шпанија.
