Очекује се да ће се сахрана осуђеног ратног вође геноцида Ратка Младића одржати уз све државне почасти у Србији, а место сахране одредиће његова породица. Његова смрт изазвала је снажне и опречне реакције у региону и на међународном нивоу, поново отварајући дебату о одговорности и сећању на злочине почињене током рата у Босни и Херцеговини.
Србија је објавила да ће босански ратни вођа геноцида Ратко Младић, који је преминуо у четвртак, бити сахрањен уз све државне почасти.
Министар правде Србије, Ненад Вујић, потврдио је ову најаву на бањалучкој телевизији АТВ.
„Генерал Младић је генерал и протоколи су познати. Његова улога је такође позната, али оно што припада генералу Младићу ће свакако бити поштовано. Наглашавам да Република Српска није та која овде одлучује, породица ће такође одлучити где ће бити сахрањен, јер је ово ствар његове породице“, рекао је Вучић.
Српски медији су објавили да је Младићев син затражио да буде сахрањен у Београду, поред гроба његове ћерке, која је извршила самоубиство 1994. године.
И председник Србије Александар Вучић изразио је подршку ако породица то затражи. Обећао је да ће злочинцу пружити достојанствену сахрану.
„Нису му дозволили да умре у Србији, да умре где је желео. Ово је био нецивилизован, невиђен и неоправдан чин. Оно што могу да гарантујем јесте да, ако породица жели да буде сахрањен на територији Србије, ми ћемо помоћи и омогућити да се то уради на достојанствен начин“, рекао је Вучић.
Он се жалио Хашком трибуналу, наводећи да није послао званично обавештење о Младићевој смрти.
„Сада смо видели да је Хаг желео да Младић умре иза решетака, а не у болници. Посебно нису желели да дозволе да генерал умре у Србији, где је желео“, рекао је Вучић новинарима у Осћеку.
Он је ово назвао „нецивилизованим, невиђеним и неоправданим понашањем“.
Како је рекао Вучић, тимови из Србије су послати у Хаг да помогну у логистичким и транспортним питањима.
Смрт злочинца Ратка Младића изазвала је различите реакције у региону и на међународној сцени.
Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш поновио је солидарност са жртвама геноцида и њиховим породицама, наглашавајући важност борбе против порицања злочина и глорификације ратних злочинаца.
„Он снажно осуђује свако порицање геноцида у Сребреници као историјског догађаја и сваку акцију која велича оне које су међународни судови осудили за ратне злочине, злочине против човечности и геноцид“, саопштила је Гутерешова канцеларија.
Једна од најжешћих реакција стигла је од Емира Суљагића, директора Меморијалног центра Сребреница. Он је рекао да Младићева смрт не мења ништа у односу на оно што се догодило током рата у Босни и Херцеговини.
„Ратко Младић је мртав и нема смисла више говорити. Ни та чињеница ништа не мења. Не враћа мртве. Не избељује масовне гробнице. Не претвара злочинца у историјску личност. Сада остаје најтежи део посла: не дозволити да истина, одговорност и сећање умру са њим. Младићева смрт је још један тренутак где морамо да одлучимо шта ћемо памтити и, што је још важније, шта нећемо дозволити да се заборави“, рекао је он.
Чак је и Када Хотић, потпредседница Покрета „Мајке Сребренице“, која је изгубила мужа и сина током масакра 1995. године, рекла да је правда задовољена када је Младић осуђен на доживотну робију.
С друге стране, реакције неких српских политичких личности биле су потпуно супротне.
Милорад Додик, бивши председник Републике српске, описао је Младићову смрт као „убиство“, тврдећи да је његово здравствено стање било озбиљно и представљајући га као команданта који се борио да заштити Србе.
„То је убиство. Њега су Срби поштовали. Као командант, стао је да заштити Србе“, рекао је Додик.
Слично је реаговао и лидер српске радикалне странке, злочинац Војислав Шешељ, тврдећи да је Младић „убијен“, настављајући да га велича и након његове смрти.
„Младић се дуго борио против тих злих људи; чекали су његову смрт 2-3 године, али он се није предао... Убили су га“, рекао је Шешељ.
Злочинац Младић, пореклом из Калиновића, коначно је осуђен у јуну 2021. године од стране Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију у Хагу за геноцид у Сребреници, прогон цивилног становништва, истребљење и убиства, депортације и нехумана дела, терорисање и незаконите нападе на Сарајево, као и узимање војника УН за таоце.
Младић је био одговоран за смрт више од 8 мушкараца и дечака у Сребреници 1995. године.
У светској јавности, због својих злочина, постао је познат и као „Касапин Босне“.