Цвет шафрана, који се сматра једним од најскупљих зачина на свету, гаји се и на Косову. Овај цвет, чија обрада захтева труд и стрпљење, оцењен је као „вреднији од злата”.
Шафран је љубичасти цвет који потиче из породице Иридацеае, унутар којег се налазе три жуте нити које се зову мушки и три црвене стигме, које чине главни део овог цвета. За разлику од развојног циклуса других биљака које се активирају у пролеће, цвет шафрана се активира током јесени.
За узгој је потребна одговарајућа клима и земљиште, као и преко 400 метара надморске висине на месту где је засађен.
Косово је извозило шафран чак иу периоду Османског царства
Шафран се такође узгаја у граду на североистоку Косова, у Подујеву. Директор предузећа за прераду шафрана Фавзи Соколи у изјави за Анадолу Агенци (АА) каже да цвет шафрана има вековну историју и традицију и да се узгаја и извози са Косова још од 15. века, када је Косово налазио се под Отоманским царством.
„Циљ компаније је да желимо да обновимо овај производ, јер имамо референце енглеских и америчких писаца да је Косово од 15. века, односно у периоду Отоманског царства, извозило шафран и свилу у Европу. На основу историјских списа које смо пронашли, током османског периода Косово се одржавало само шафраном и свилом“, каже Соколи.
Он саопштава да сада на Косову има 10 хектара земље на којој се сади шафран и да од тога 2 хектара припада његовој компанији. Соколи каже да је њива у Подујеву, на надморској висини од 630 метара, унапред припремљена и да се садња врши у јуну. Он показује да је семе постављено 20 центиметара дубоко у земљу и да је пожељно ставити 500 хиљада луковица или семена на један хектар земље.
Каже да се за разлику од других биљака, луковице или семе шафрана саде током лета и да цвет излази у октобру.
Сакупљање цвећа врши се ујутру, када се ово цвеће сади, јер по Соколу, његови листови чувају квалитет шафрана, односно црвене нити (стигме) које ће се искористити.
„Цвет је љубичасте боје и састоји се од 6 листова, од два жута мужјака и три жиге. Најважнији део цвета је стигма, позната и као шафран. Али то не значи да остало није важно јер се користи за парфимерију и хигијену“, изјављује он.
Након чупања, затворени цветови шафрана се шаљу у фазу прераде, где се чупају и суше жигице које се користе у завршној фази.
„Цвет шафрана долази из њиве са кутијама, овде се ставља у корпе и радници их овде чупају маказама. Узимамо горњи део цвета и користимо само жиле, које су само три нити“, каже сувласник компаније Арбер Герлица.
Герлица указује да се након сушења производ од чистог шафрана ставља у амбалажу од нерђајућег челика са херметичким механизмом, што представља метод оптималног очувања производа. Он каже да се овде не прерађује сво цвеће, већ само одабрано, односно првог квалитета, а да се 70 одсто свих прерада до последње фазе обавља ручно.
"Цео производ је 100 одсто чист и 100 одсто шафран", каже он и напомиње да се остатак цвећа који остане враћа на њиву, ради исхране.
Спречава око 600 болести и има 175 позитивних ефеката на организам
Герлица каже да постоји много разлога зашто је шафран важан и показује да је за добробит једног грама шафрана потребно око 150 до 180 цветова.
„Шафран је предмет око 5.600 научних студија, студија са универзитета у Европи и шире. Спречава око 600 болести и има 175 позитивних ефеката на организам од тренутка када се конзумира. Постоје и друге области где се користи, на пример у козметици, а посебно у кухињи, то је зачин који користе реномирани ресторани или кувари који су познати и познати на светском нивоу. Има много ефеката и то је биљка која није показала свој пуни потенцијал”.
Цена до 250 евра по граму
Герлица истиче да шафран, који он назива „црвено злато“, има веома високу вредност и високу цену због труда и посвећености да се дође до финалног производа.
Наводећи да се цена разликује по квалитету, каже да „Цена шафрана варира, француски произвођачи га продају око 56-60 евра по граму. Пронашли смо цене до 250 евра по граму. Просечна цена за висок квалитет, ако добијемо најзначајнију количину, креће се од 35 до 65 евра по граму“, наводи Герлица.
Он каже да је тржиште продаје шафрана више усмерено на Европу и азијске земље и да због високе цене за њега нема толико интересовања на Косову.
Иран је произвођач број један у свету, други произвођач је Грчка, производи мање, Италија значајну количину, неколико килограма годишње, затим Француска која производи негде око 20 килограма годишње“, каже Герлица, стављајући очигледно има много више потражње за шафраном у свету него што се производи.
Након куповине, Герлица каже да шафран треба чувати у сувом и мрачном окружењу иу одговарајућим условима и затвореној амбалажи, где му животни век траје до 4-5 година.
У међувремену, копродуцент из Белгије Херберт Јегерс каже да различити актери у овој области, посебно у Европи, исказују интересовање за шафран, посебно због тога што је органски, а не конвенционалан.
Изразивши да тржиште за продају шафрана траже у земљама попут Белгије, Холандије и Немачке, Јегерс каже да је потребно време док шафран не нађе право место на тржишту.
„У Европи расте свест и свест о здравим производима. Дакле, расте и тржиште органских производа. Људи траже безбедне производе и ово је тржиште које расте. Мислим да ће органско за неколико година бити стандард за целу Европу“, каже он.