Чињеница да је Србија могла да региструје лауту у Унеску као свој инструмент изазвала је ових дана доста реакција.
Било је много оних који су оптуживали албанску власт за непотизам, стварајући прилике Србима да „украду” нашу лауту и региструју је као своју. Па ипак, било је напора, али изгледа да је одлука Албаније да се пријави заједно са Косовом, која није добила потребне гласове за улазак у Унеско, кажњена и довела до одлагања регистрације, пише Панорама.
Јуче је по питању лауте реаговало Министарство културе које је истакло да није донета одлука и да је на следећем састанку снимљено представљање Србије. „Никаква одлука није донета и ни у једном случају Међувладин комитет за очување нематеријалног наслеђа Унеска није навео, како се то погрешно описује у појединим медијима, да „лаута није албанска, већ српска“. На 13. седници Међувладиног комитета за очување нематеријалног богатства, номинација „Певање уз гусле” (инструмент лаута на албанском) коју је представила Србија, уписана је на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.
Већ је познато да лаута није инструмент не само Срба, већ не само Албанаца, нити једне балканске државе. То је инструмент који се широко користи у целом региону и третира се као вредна баштина.
Министарство културе наводи да је: „Културна пракса 'певања уз лауту' историјски присутна и жива културна пракса на веома широком простору југоисточне Европе, не само у Албанији, на Косову, али и у Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватској итд. Певање на лаути је један од оних случајева где се вишенационални предлог може применити на основу чињенице да те земље деле дотичну културну праксу као историјску традицију и живи културни феномен и ниједна држава не искључује другу. Министарство културе Албаније је већ у званичном контакту са Министарством културе Црне Горе ради праћења процедуре за проширење учешћа у овој регистрацији са Албанијом и другим земљама Југоисточне Европе, које желе да се прикључе овом процесу за ову специфичну културну имовина".
Историја апликације
Прошле су године откако је Албанија покушала да лауту заједно са „Епос е Кресхник“ стави на листу Унеска. Академик Васил Толе појашњава да се у случајевима оваквог наслеђа, које не припада само једном народу, дешава да се дотичне земље, а у конкретном случају као што су Црна Гора, Хрватска, Босна и Херцеговина, и др. мултилатерални споразум о сагласности, да се пријави, да се региструје означено лице на листу светске баштине.
такође
Тражи се да Унеско не призна Лахуту само као српске
Али свака од држава региструје свој „део“. „И поред израде релевантног досијеа, ово питање је блокирано, јер је у време када је Алдо Бумчи био на челу Министарства културе (туризам, омладина и спорт) одлучено да се Албанија аплицира заједно са Косовом. Нечланство Косова у Унеску такође је замрзнуло ово питање“, каже Толе и додаје да се Србија пријавила и да поновно отварање ове теме може дати подстицај надлежним органима да заврше започети посао и обаве регистрацију за део који им припада.
"То је веома важно, јер имамо посла са изузетном имовином", каже Толе. Иницијативу за уврштавање „Епа о Крешњицима” на листу светске баштине Косово је предузело 2008. године и, очигледно, чак и из моралне обавезе, Албанија је одлучила да сачека док Косово не буде спремно. Од тада је прошло 10 година са оптужбама и контраоптужбама са обе стране Албаније и Косова. Један је оптужен за недостатак средстава, други за одступање од пројекта, итд. Било би потребно 8 година да досије који су припремиле две државе, Албанија и Косово, буде спреман, а добио је чак и награду од „Европа ностре”.
2016. године, у просторијама Академије наука, представници обе стране представили су вишеструки фајл, па чак и започели лаутном интерпретацијом рапсодије из Ругове Исе Муррикија, који је певао уље „Ајкуна кан Омерин“. Фајл је носио наслов: „Албански еп о Крешњицима у 5 земаља Балкана“. Тада се израда овог досијеа сматрала једном од најважнијих научних иницијатива предузетих у последњих 10 година. По свему судећи, чињеница да Косово није примљено у Унеско нанела је штету читавој иницијативи о којој је реч...
