Иако још увек нема седиште и запошљавање се наставља, Музеј савремене уметности промовише себе и представља као достигнућа чланства попут оног у Европској мрежи музејских организација и Балканској мрежи музеја. Шта МАБ нуди овим организацијама није познато, јер до сада, две и по године након оснивања, није понудио ништа конкретно ни локалној јавности. На питање докле је стигао процес адаптације простора у бившој згради штампарије „Рилиндја“, институција је дала кратак одговор: „Адаптација простора је у току.“
Иако од јануара 2024. године Косово, барем на папиру, има и Музеј савремене уметности, ова институција још увек нема ни свој дом и ретко приказује активности, чак и на друштвеним мрежама. Међутим, не престаје са запошљавањем. Са одређеном локацијом, али практично без икакве интервенције у уређењу простора, Музеј савремене уметности је обележио два „успеха“ која се представљају са помпом. Постао је члан Европске мреже музејских организација (Network of European Museum Organizations) и Балканске музејске мреже (Balkan Museum Network). Шта МАБ нуди овим организацијама није познато, будући да до сада, две и по године након оснивања, није понудио ништа конкретно ни локалној јавности.
30. априла ове године, MAB је открио „достигнуће“ на друштвеним мрежама.
„Са задовољством вам објављујемо чланство Музеја савремене уметности у једној од најважнијих европских мрежа за музеје и галерије, NEMO – Мрежи европских музејских организација. Истовремено, MAB се придружио и BMN – Балканској мрежи музеја, мрежи која подржава сарадњу и институционални развој у региону Балкана“, наводи се у саопштењу. Према MAB-у, који не показује никакву другу активност осим друштвених мрежа, овај корак означава важан тренутак који јача посвећеност сарадњи, стручном развоју и међународној размени.
Европска мрежа је објавила да је Музеј савремене уметности у својим првим корацима, док се очекује да ће главна зграда ускоро ући у процес реновирања. Седиште МАБ-а требало би да буде у бившој штампарији „Рилиндје“. Али до сада није било померања тамо. Вест је чак илустрована фотографијом места које делује напуштено.
„Замишљен као јавна, отворена и инклузивна институција, мисија музеја је да сакупља, чува, обрађује и промовише савремену уметност, локалну и међународну. Поред тога, музеј служи као простор за образовање, истраживање, интеракцију и обликовање колективног сећања. Смештен у срцу Приштине, у историјској згради некадашње штампарије „Рилиндја“, музеј нуди нове могућности за уметнике, истраживаче, студенте и ширу јавност, чинећи уметност саставним делом свакодневног живота“, наводи се у саопштењу мреже. Према његовим речима, као нова и развијајућа институција, МАБ има за циљ да се усклади са европским стандардима, ојача институционалне капацитете од самог почетка и учествује у заједничком дијалогу о променљивој улози музеја данас.
такође
Музеј савремене уметности наставља са запошљавањем упркос томе што није у функцији
„Као члан NEMO-а, тим се радује могућностима за стручно усавршавање и повезивање са колегама из целе Европе који се суочавају са сличним изазовима и амбицијама. Узбуђени су што ће допринети и учити од разноврсне мреже NEMO-а, развијати сарадње и стицати увиде који ће подржати њихову мисију унапређења савремене уметности и културног развоја на Косову“, наводи се у саопштењу.
Мрежа европских музејских организација (NEMO) основана је 1992. године као независна мрежа националних музејских организација које представљају музејску заједницу земаља чланица Савета Европе. Према самој мрежи, чланови NEMO представљају хиљаде музеја у 40 земаља широм Европе. На веб-сајту, са Косова су наведени Музеј Митровице и MAB. Ако пажљиво погледате институције чланице, не чини се да су то углавном институције савремене уметности. Из Албаније, члан је Музеј „Кућа лишћа“, из Црне Горе Галерија Бихаћа, из Северне Македоније Археолошки музеј и Институт за споменике у Битољу, док су из Србије Музеј Југославије и Галерија „Матице српске“.
У међувремену, Балканска музејска мрежа је релативно нова иницијатива, основана у априлу 2006. године у музеју Густавијанум у Упсали, у Шведској. Према мрежи, почетну платформу је обезбедила фондација „Културно наслеђе без граница“, а од тада су јој се придружили разни музеји из региона. Први чланови БМН-а били су директори музеја и кључно особље из једанаест музеја на Западном Балкану (Албанија, Босна и Херцеговина, Косово, Северна Македонија, Црна Гора и Србија). У то време, створена је и посебна мрежа за директоре музеја како би се одговорило на специфичне потребе ове групе.
Чланство МАБ-а у НЕМО-у – са посебним фокусом на групу „Think Tank on Museum Futures“ – као и у Балканској музејској мрежи значи укључивање у две најважније платформе за музејску сарадњу у Европи и региону.
KOHA је питала MAB какав је значај ових чланстава и шта ова институција може да понуди овим мрежама.
„У оба случаја, чланство је конкретна прилика за изградњу музејских капацитета, повезивање са професионалним мрежама, обезбеђивање транспарентности, приступ савременим музејским водичима и изградњу партнерстава која унапређују визију МАБ-а као јавне институције“, наводи се у одговорима послатим након две недеље.
Док је на питање колико је напредовао процес адаптације простора, институција дала кратак одговор: „Адаптација простора је у току.“ Међутим, у пракси се не примећује никакво кретање у том простору.
такође
Музеј савремене уметности постоји скоро две године и има 6 запослених.
Уметница и политичарка Елиза Хоџа реаговала је у среду на друштвеним мрежама.
„Свратите у Музеј савремене уметности у Приштини“, наслов је њене реакције, праћен фотографијом из простора одређеног за ту институцију.
„Невероватна дела, диван амбијент, препоручује се за посету и грађанима и туристима. Музеј је члан Европске организације музеја. Само ако је истина“, иронично је рекао Хоџа.
Ових дана, МАБ је такође постао координатор за образовање и истраживање.
Косово је званично постало Музеј савремене уметности у јануару 2024. Али чак и након овог времена, МАБ остаје институција углавном на папиру. Тренутно има шест запослених и вршиоца дужности директора. Статут је одобрен, лого је изабран, а институција има и печат. Међутим, нема функционално седиште, јер особље ради у просторијама Министарства културе, док већина њих, у пракси, према опису послова, има мало простора за деловање јер је институција још увек у фази консолидације.
Међу почетним корацима била је подела зграде музеја, са циљем да се то деси у року од 2023. године. Одлука о простору донета је у августу 2024. године, када је Министарство унутрашњих послова одобрило захтев МКОС-а за коришћење, поделивши део приземља и део првог спрата бивше штампарије „Рилиндја“.
такође
Музеј савремене уметности, далеко од оперативног, спроводи истраживање са 60 хиљада евра
Концепт за оснивање МАБ-а, представљен пре више од две године, предвиђа све кораке који су требали бити предузети. Међутим, стварност и план предвиђен у овом документу и даље имају велики јаз између себе.
Прочитајте такође: