Други „тајм-аут“

Такође је чињеница да су све парламентарне политичке странке (укључујући и ВВ, осим у првом случају, јер у то време није била парламентарна странка) поштовале и поступале по пресудама Уставног суда: чак и у случају када је Сејдиу био приморан да поднесе оставку, чак и када је изборна седница Пацолија проглашена ништавном, чак и када је Хотијева влада проглашена неуставном и избори су морали бити одржани 2021. године. Гледано из перспективе оних на које су пресуде Уставног суда погођене, представничка демократија је била оштећена. А из перспективе опозиције, правда је враћена. Из перспективе грађана, колективно сте нам уништили живце.

У близини мог бирачког места постоје две пекаре које праве заиста добре пите од спанаћа. У фебруару, одмах након гласања, „наградио“ сам себе. Добио сам троугао за 2 евра.

Данас, одмах након објављивања саопштења Уставног суда у вези са неконзумираним резултатима фебруарских избора, отишао сам у исту пекару, са истим циљем: да уживам у троуглу пите од спанаћа. Добио сам га, за 2.5 евра.

Пре тачно недељу дана, свезнајући министар нам је написао статус према којем је „пословни промет за првих 6 месеци 2025. године достигао рекордних 10.7 милијарди евра“, што према његовим речима представља повећање од 10.3% у односу на исти период прошле године.

Помислио сам у себи ко су срећници који су повећали свој промет. Одмах сам се сетио KESCO-а, а онда сам се сетио свих бензинских пумпи и ланаца супермаркета. И наравно, моје пекаре.

Резултат све ове историјске циркулације је да сам јуче појео четвртину пите мање. У фебруару сам са 10 евра могао да купим 5 троуглова. Јуче сам могао да купим четири. Готово да чујем супер министра како ми говори: здравије је јести мање пите.

* * *

И, свезнајући министар је скоро прочитао мој статус на Фејсбуку где сам рекао да једва чекам да њему и Хикмете Бајрами прочитам тумачења објаве нове пресуде Уставног суда. Није било тумачења ни од једног од њих. Бајрамијев тријумфализам, Муратијев горчина и одбацивање. Његова реакција, иако је у њој било истине, имала је и јаку дозу виктимизације, јер, гле, и Уставни суд се окренуо против ВВ.

Да би се виктимизација додатно повећала, појавио се још један статус Саранде Богујевци: „Репрезентативна демократија је укинута на Косову и више не важи. Узалуд побеђује на изборима, узалуд излази први.“

А чињенице које стоје су следеће:

Извор тренутне политичке кризе је Пресуда из 2014. године која је усвојена да би се удовољило интересима ПДК-а. Чак и тада, то су били парламентарни избори представничке демократије, када НИЈЕ примењен принцип да ко год ЧИНИ већину, а не онај ко је победио на изборима, може да бира председника Скупштине и формира владу.

Осим што је „понудила“ суи генерис решење за формирање законодавних и извршних институција, та пресуда је оставила нерешеним један параграф Устава: „Скупштина Косова бира се на четворогодишњи мандат, почев од дана конститутивне седнице, која се одржава у року од тридесет (30) дана од дана званичног објављивања резултата избора.“

У овом пасусу је наведено када би састанак требало да се одржи, али не и када би могао да се заврши. И управо је то одсуство максимално искористила странка која је победила на изборима 2025. године, а да није имала апсолутну већину за гласање за председника парламента и/или формирање владе.

Такође је чињеница да су све парламентарне политичке странке (укључујући и ВВ, осим у првом случају, јер у то време није била парламентарна странка) поштовале и поступале по пресудама Уставног суда: чак и у случају када је Сејдиу био приморан да поднесе оставку, чак и када је изборна седница Пацолија проглашена ништавном, чак и када је Хотијева влада проглашена неуставном и избори су морали бити одржани 2021. године. Гледано из перспективе оних на које су пресуде Уставног суда погођене, представничка демократија је била оштећена. А из перспективе опозиције, правда је била заслужена. Из перспективе грађана, колективно сте нам ишли на живце.

Још једна чињеница је да и у пресуди од 26. јуна, и у овом саопштењу од јуче, недостаје кључни елемент: санкција или санкције шта ако се пресуда не поштује (као што се десило са претходном пресудом). Ако се утврди, као што се десило са јучерашњим саопштењем, да је председавајући седнице прекршио Устав, како је могуће да он настави да председава седницом и након ове пресуде? Чињеница је да није предвиђено да Дехари може да изгуби мандат, или чак да му буде забрањено председавајући седницама, упркос томе што је најстарији међу посланицима.

Дакле, јучерашње саопштење постаје други „тајм-аут“ у овој досадној парламентарној пинг-понг утакмици, надајући се да ће трећи бити истина и да ћемо можда до краја септембра имати још једно појашњење од Уставног суда, који је, од јуче, преузео улогу оног који наређује - те замишљене учитељице која вас, са штапом у руци, дисциплинује и доводи у ред.

* * *

Председница Османи је затражила појашњење санкција од Уставног суда. Једина опција која јој је била на располагању била је да „реши сукоб власти“, за шта је чак тражила и привремену меру.

Али она или њен правни тим нису узели у обзир чињеницу да неконституисана Скупштина значи да не постоји функционална институција, и последично не може бити сукоба власти између Скупштине и шефа државе. А у одсуству сукоба, захтев председника требало би прогласити неприхватљивим. Мало неугодно за некога ко има докторат из правних наука.

И, три дана пре него што је објава објављена, Османи је сазвао хитну конференцију за новинаре и рекао да повлачи захтев. „Повлачење овог захтева је неопходно. Апсурдно је очекивати да наш уставни поредак штите особе које, према мишљењу безбедносних институција, угрожавају га.“ Мислио је на судију који је упутио захтев, српског правосуђа Мирослава Лабана.

Поступак градоначелника Османија био је непотребно театралан.

Године 2018, гласање за судије Уставног суда у Скупштини било је тајно. Али теоретски, чак је и Османи, тада посланик, могао да гласа за Лабанија (115 посланика је учествовало у гласању, а 2 гласа су била неважећа). Наравно, ми то не знамо и не можемо прејудицирати.

Као шеф државе и особа која свакодневно добија информације од АКИ (зар није ово рекла када је говорила о спречавању евентуалног сукоба који би Трамп изазвао?), да ли је могуће да није имала ове информације од првог дана када је ступила на дужност?

такође Арбери 28. априла 2026. године Посланици поново воде земљу на биралишта

Османи је рекао да Лабан крши националну безбедност. Па како је онда могуће поднети захтев Уставном суду, где и овај судија седи? И ко, штавише, учествује у доношењу одлука?

Крајње неискрено, скандалозно излагање са тенденцијом стварања атмосфере панике, без икакве потребе. Осим ако циљ није био да се Љабани „уплаши“ и поднесе оставку на место у Уставном суду како би га оставио без кворума. У том случају, били бисмо једина земља у Европи без Владе, без Скупштине, без Уставног суда и ускоро без председника. Лоше. Веома лоше.

* * *

Које су могуће опције?

1. Сви поштују пресуду. Прва седница се одржава, рецимо, 21. августа. Избори не успевају и сваког шестог дана кандидат се мења да би стигао до 20. септембра, један дан пре истека рока предвиђеног Уставом. Гласа се о председнику Скупштине, а са њим и о председништву.

Сазвана је прва седница. На дневном реду: распуштање Скупштине Косова. 120 посланика гласа „за“, иако је довољно 80 гласова.

Председница позива политичке странке на консултације. На пример, 25. септембра она најављује превремене изборе: они се одржавају или 26. октобра или 9. новембра.

2. Сви поштују пресуду. Састанак је одржан 21. августа. Албулена Хаџију је номинована, прође шест дана и она није изабрана. Дође 27., појављује се кандидат прихватљив опозицији до јуче. Гласа се. Гласа се о председништву и Скупштина је коначно конституисана.

Дана 28. августа, председник Скупштине предлаже кандидата за премијера кога је номиновала политичка странка или коалиција која има највећи број места у Скупштини; носилац мандата има 15 дана да предложи владу Скупштини на гласање (то је 12. септембар).

Влада нема довољан број гласова за усвајање. Председница Скупштине, у року од десет (10) дана, номинује следећег кандидата по истој процедури. Међутим, није искључено да она може одлучити да првој странци или коалицији пружи прилику да предложи следећег кандидата за премијера (тј. око 22. септембра).

Ако ни овог пута не прође, онда председник расписује изборе који се морају одржати најкасније четрдесет (40) дана од дана њиховог расписивања (што пада најкасније 2. новембра).

3. Нико не поштује пресуду. Рок од 30 дана истиче. Нема председника Скупштине, нема вође, и последично нема Скупштине. Две недеље пре истека рока, све странке подносе захтеве Уставном суду. Ово опет предузима привремену меру и каже идите на одмор две недеље... а онда видимо да ли ће донети налаз да Скупштина није конституисана кршећи њене пресуде, и да последично треба расписати нове изборе.

Већ бисмо били у октобру, непосредно пре општинских избора. Идеално би било да се ванредни парламентарни избори заказују у време када ће се одржати други кругови у општинама, што пада четири недеље после избора, односно 9. новембра.

* * *

Од наведених опција, можда нисам наишао ни на једну. И не бих се осећао лоше да је то случај. У крајњој линији, недостаје ми машта наших политичара и способност да све претворе у лични интерес.

Сутра ћу дати својим мислима „још један замах“, уживајући у еспресу који сам платио 9 центи 50. фебруара (цена важи до 9:00), док сам јуче платио 1 евро (у истом временском периоду). И не, онај од 9. фебруара није био „до пола цене“.

Готово чујем како ми супер министар говори: боље је за мој крвни притисак ако пијем мање кафе...

[емаил заштићен]