-
Од:
Flaka Surroi
- 8. јануар 2022. 09:00
- Учешће у:
Није ми пало на памет да ће година почети и убиством у породици. У ствари, никада нисам разумео зашто бракови који не функционишу морају нужно бити заједно. Нисам разумео зашто су "узимање" и "речи халку" важније од живота човека, важније од живота жене
Увели смо годину ватрометом и пуцњавом. Па пренео сам то у дубоком сну, видео сам сутрадан на ФБ илустровану "буку". Искрено, по фотографијама нисам могао да закључим да ли је град те ноћи био прекривен маглом или барутом. Знам да сам чврсто затворио прозоре стана, као својеврсну психолошку заштиту од сваког слепог метка који би могао да продре.
Један такав метак пробио је врх штампарске пресе и на срећу никога није повредио нити угушио. Што се тиче облика, шансе су да је метак испаљен из калашњикова (тако су ми рекли познаваоци оружја). А кад застанеш и помислиш зашто би пуцао у ваздух можда од радости, тешко да ћеш наћи одговор. Не знам каква је забава носити и пуцати из пиштоља. Никада их нисам волео, сада их мрзим још више.
* * *
Ношење оружја, вероватно илегално, заживело је у Скендерају. Муж је убио жену првог службеног радног дана (пошто није радио у понедељак и уторак, јер је празник падао на викенд). Од Дораса је одузет пиштољ са три метка унутра, док је у кући пронађено шест метака.
Мушкарац је ухапшен и одређен му је притвор до 48 сати. Тужилаштво је тек сутрадан затражило да му се одреди притвор, иако је званично осумњичен за убиство.
такође
Сведочење детета о случају у Ллаусхе: Човек је покушао да убије жену још раније
Два дана након убиства, полиција је оживела. Објавио је саопштење у којем се наводи да је примио позив за насиље у породици 1. јануара. Када су супружници упућени у полицијску станицу у Србици, саслушани су, у полицији кажу: „...на жртви није било трагова насиља, нити је изјавила да ју је муж тукао. Истражитељ је одмах позвао представнике Центра за социјални рад (ЦПС) да се појаве у станици, где је представник ЦПС-а био присутан током разговора. Такође, одмах је контактиран и бранилац настрадалих“.
Према наводима полиције, процедурално је све било у реду, а пар се вратио кући. Четири дана касније жена би завршила у мртвачници, а мушкарац у затвору.
* * *
КОХА је синоћ објавила део документа тужилаштва који говори нешто друго. Речено је да је преминула супруга оптужила за насиље у породици, али да институције то нису схватиле озбиљно.
Штавише, речено је да је њен муж покушао да је убије пре неколико месеци, а ово је сведочило једно од деце пара. Рекао је да је мушкарац покушао да га угуши чаршавом, али је успео да побегне.
Поред физичког насиља, према исказу детета, он је вршио и психичко насиље над покојником. Рекао јој је да изађе из куће, док је деци говорио да "њихову мајку није брига". Лоша ствар у овој причи је што се нико није огласио, све је држано унутра, са надом да ће „бити у реду“.
Али није добро прошло. Физичко и психичко насиље се наставило, а жена је 1. јануара то коначно пријавила полицији и изјавила да јој је муж више пута изазивао физичко и психичко насиље, али да то раније није пријавио јер је мислила да ће проћи и да је није хтео да остави децу. Чак је тражила и налог за заштиту јер ју је муж избацио из куће. То су одговорне институције понудиле тек на дан смрти, када је све већ било завршено.
Већ сте прочитали саопштење полиције изнад.
* * *
Да трагедија буде још озбиљнија побринуле су се институције које су морале да интервенишу. У посту на ФБ, министарка правде Албулена Хаџиу је написала:
Према званичним информацијама, старатељска тужитељка је тражила да се случај квалификује као "насиље у породици", али је и поред тога тражила да се случај процесуира у редовном поступку, како би насилник остао на слободи!
...Док је бранилац жртава тражио да јој се ствар пошаље мејлом, уместо да оде жртви док је у полицији.
такође
Три случаја насиља над женама за 24 сата на Косову
Две жене које су морале да делују да заштите живот сада покојне, а ниједна од њих није испунила своје обавезе, па се хитно предузимају мере!
Биће оних који ће последњу реченицу министарског места видети као мешање у овлашћења правосуђа. Али поступак оба званичника је скандалозан. Без предрасуда, јер не знам околности, али замишљам лењост обојице чиновника, који су били принуђени да првог дана Нове године, уместо да остану код куће, уз породицу, храну и разговор. На крају, ово би био још један случај насиља, ни први ни последњи, а завршило би се као и многи други... Хајде, хајде, Нова је година, хајде свуда по кући, и ово ће проћи.
Немамо појма шта се догодило у четири дана између пријаве и убиства, али једно је сигурно: да јој је на време понуђена заштита, можда би данас била жива.
Међутим, веома је несхватљиво како се жене могу тако немарно понашати према случајевима насиља, посебно над женама. Против ове двојице званичника могу бити предузете мере, али се живот убијене неће вратити.
* * *
Нисам ни замислио да ће први овогодишњи чланак бити наставак последње редовне рубрике, где сам поменуо и случајеве силовања и убистава жена који су се раније дешавали на Косову.
Није ми пало на памет да ће година почети и убиством у породици. У ствари, никада нисам разумео зашто бракови који не функционишу морају нужно бити заједно. Нисам разумео зашто су "узимање" и "речи које говоре" важније од живота човека, важније од живота жене. То је несумњиво дело менталитета, који сам већ више пута поменуо, који преовлађује у породицама, институцијама и у друштву Косова.
А то што данас свакодневно чујемо о случајевима насиља у породици не значи да их у прошлости није било. Било је и случајева језивих убистава, али су она у прошлости некако пролазила тихо и без гужве. Нема сумње да су администрација и притисак међународних донатора довели до тога да се о овој лошој појави све више прича и да случајеви доспевају у јавност. Међутим, ни страна администрација ни донатори нису успели да утичу на општи менталитет или да изграде структуру која би требало да се бави овим случајевима.
Дакле, ако институције, случај за случајем, не успевају да заштите жртве, нешто није у реду са нашим системом. Не постоји свест, уверење или структура која би требало да понуди помоћ жртвама насиља, ма какве оне биле, без обзира на пол и године.
Косово не би било ни прва ни последња држава која би основала посебно тело које би се бавило случајевима насиља у породици, у које би били укључени и полицајци, тужиоци и судије који би били обучени и упознати са интервенцијом у таквим случајевима. Овом телу треба да помогну психолози, али и било који други професионалац који би омогућио пружање заштите, не само физичке, већ и психичке за жртве.
* * *
Почетак године доживео је живот са шест метака. Дораси каже да се не сећа да је пуцао из пиштоља. Његов адвокат је затражио психијатријску процену клијента јер сматра да је убиство починио "у стању смањене урачунљивости". У међувремену, чланови породице Дорас изјављују „да је жена била јако добра, док је брат имао проблема“, а да ипак нису ништа предузели да се насиље у тој породици не догоди и понови. Није далеко од памети да им је у ствари циљ да казна на крају буде што блажа, због "психичког стања" човека са пиштољем.
такође
Тужилаштво у Пећи квалификује као „силовање“ случај који је полиција описала као „насиље у породици“
И да, Косово није једина држава на свету у којој се дешава насиље у породици и у којој се дешавају убиства због женске „љубоморе“ и „блуда“, јер се подразумева да су жене увек криве, па морају бити кажњене. Али остаје чињеница да Косово може учинити много више да спречи насиље и убиства на сопственом тлу. А тај посао треба да раде институције правне државе и образовања, посебно ове последње, које би требало да буду основа промене менталитета који нас вековима нагриза.
