Макрон понавља речи неуке хрватске председнице

Хрватска председница Колинда Грабар-Китаровић већ неколико година описује Босну и Херцеговину као легло исламских терориста. Да би то "доказала", хрватска тајна служба је уцењивала грађане Босне. Француски председник Емануел Макрон је сада, у вези са Босном, поновио речи хрватског председника

Хрватска председница Колинда Грабар-Китаровић већ неколико година покушава да се западном свету представи као хероина која држи заставу рата против вехабија и осталих исламских фанатика, који су наводно широм Балкана окренули оружје против „западних цивилизација". Грабар-Китаровић је 2017. године изјавила да у Босни и Херцеговини дјелује 10 џихадиста. Сви они, сматра хрватски политичар, имају непријатељски однос према Хрватској и другим западноевропским земљама. За свој исказ Грабар-Китаровић није пружила никакав доказ. Иако је поглавар муслиманске заједнице у БиХ Хусеин Кавазовић позвао Грабар-Китаровић да изнесе детаље о њеним наводима, она је шутјела. И наставио поход на Босну.

Иза овакве политике хрватске председнице крије се намера да се Босна представи као земља без будућности због опасности од исламиста. Сходно томе, Грабар-Китаровић и други националистички оријентисани политичари у Загребу захтевају да се у Босни успостави трећи ентитет за Хрвате – поред постојећег српског и босанско-хрватског ентитета. Борећи се за посебан ентитет, политичари босанских Хрвата, уз подршку загребачких дипломата и агената, приближили су се режиму Милорада Додика у такозваној Републици Српској. Када ова квазирепублика 9. јануара обиљежава годишњицу свог оснивања у Бањалуци, тамо одлазе и хрватске дипломате - акција која је до прије неколико година била незамислива.

Посљедњих година, како свједоче медији у Сарајеву, хрватска тајна служба покушавала је да уцјењује босанске држављане запослене у Хрватској или Словенији. Ухапсили су их хрватски агенти који су им обећали боравак и друге привилегије ако пристану на постављање оружја у близини џамија у сјеверној Босни. Према овом сценарију, хрватски агенти би потом оружјем алармирали своје босанске колеге на џамијама. Тако би се узбунило и европско мњење, а хрватски политичари на власти, укључујући Колинду Грабар-Китаровић, тукли би се у прса као бранитељи Запада. Изјаве француског председника Емануела Макрона да је Босна дом исламских фанатика у складу су са пропагандом коју је хрватска председница развила од када је изабрана на ту функцију.

Хрватска званично подржава отварање преговора са Северном Македонијом и Албанијом за улазак у ЕУ. Али нијансе се морају разликовати. Током лета Грабар-Китаровић је одржала говор на Универзитету у Цириху. Она је том приликом рекла да јој је посебно жао Северне Македоније због застоја у преговорима. Албанија је једноставно била друга по реду.

Генерално, постоји тенденција Колинде Грабар-Китаровић да зависи од десничарских кругова у Европи. Упорно је бранила поступке и насиље хрватске полиције над избјеглицама са Блиског истока и другдје, које са територије БиХ покушавају да дођу у Хрватску. Многе организације за заштиту људских права и права избеглица оштро су критиковале Хрватску због репресије.

такође СВЕТ 31. јул 2019 Хрватска председница негира да је Босну назвала исламском земљом

Блискост Грабар-Китаровић са националистичким круговима у Хрватској изазвала је бројне критике у либералним и левичарским медијима у Загребу. Да би деловала што патриотскије, председница је више пута изјавила да је много пропатила у комунистичкој Југославији, где, према њеним речима, није имала ни јогурт да једе. Југославија није била идеална држава, нити демократска, била је полудиктатура, али од стварања Јосипа Броза Тита није било јогурта, ово је само плод фантазије Грабар-Китаровић, која је 80-их била прилично привилегована и он завршио средњу школу у Сједињеним Америчким Државама, што је била привилегија коју је мало деце у бившој Југославији имало.

Својим изјавама које се граниче са недозвољеним, Грабар-Китаровић покушава да мобилише крајње десничарско бирачко тело за победу на председничким изборима 22. децембра. Други круг биће одржан 5.