Да ли се Словенија враћа на Балкан?

Годинама је Словенија била једна од најмирнијих и најуспешнијих земаља у ЕУ и НАТО-у. Поштеђена како балканске политичке културе сталних подела, тако и оне у Централној Европи где су популистичке странке увеле поделе у друштво кршећи принципе ЕУ. Сада и Словенија показује знаке да се „враћа на Балкан“. Пребацивање унутрашњег националног политичког сукоба у Брисел, са озбиљним оптужбама за шпијунажу и издају, више личи на земље Западног Балкана него на земљу која је, са слоганом „Европа сада“ пре више од 35 година, изашла из овог турбулентног региона да се настани у просперитету и спокоју ЕУ.

Шеф владе критикује опозицију због националне издаје и учешћа у покушајима мешања из иностранства у унутрашње процесе. Лидер опозиције критикује владу због масовне корупције, угрожавања националног идентитета. Влада оптужује опозицију да је ангажовала приватну шпијунску компанију да уцењује политичаре блиске влади, док опозиција узвраћа да је влада у Бриселу послала бившег сарадника УДБ-а, бивше озлоглашене комунистичке тајне службе бивше Југославије, у Европску комисију. Једна страна се позива на подршку америчког председника Доналда Трампа. Друга страна се позива на подршку француског председника Емануела Макрона. Једна страна каже да су европске вредности угрожене, а друга да ће, ако се оне изгубе, национални идентитет нестати. Ова ситуација би била уобичајена за било коју земљу на Западном Балкану, слепу тачку у утроби Европе која је остала енклава окружена ЕУ, али која није у стању да изађе ни из своје горке прошлости ни из свог сталног политичког сукоба где ниједна озбиљна оптужба о политичким противницима не пролази прећутно. Али, овог пута, реч је о Словенији, која је у недељу одржала најдраматичније изборе откако је постала независна држава.

Словенија ретко доспева на насловне стране. Када се помене Словенија, то је обично због познатог бициклисте Тадеја Погачара или америчке прве даме, Меланије Трамп, која је словеначка држављанка, имигранткиња у САД и удата за актуелног председника. Али да би словенска домаћа политичка сцена добила толику пажњу у Европи и да би постојало толико знатижеље за изборе у Словенији, то се до сада није десило на овакав начин.

Годинама је Словенија била једна од најмирнијих и најуспешнијих земаља у ЕУ и НАТО-у. Поштеђена и балканске политичке културе перманентних подела, али и оне у Централној Европи где су популистичке странке увеле поделе у друштво кршећи принципе ЕУ. Сада и Словенија показује знаке да се „враћа на Балкан“. Преношење унутрашњег националног политичког сукоба у Брисел, са озбиљним оптужбама за шпијунажу и издају, више личи на земље Западног Балкана него на земљу која је, са слоганом „Европа сада“, пре више од 35 година, прва изашла из овог турбулентног региона и настанила се у просперитету и спокоју ЕУ.

Словеначки политичари обично држе своје рачуне код куће и не износе их у иностранство. Овог пута је било другачије. Неколико пута бивши премијер Јанез Јанша, још увек члан Европске народне партије (ЕПП), водио је кампању која више подсећа на мађарски Фидес Виктора Орбана. Али, за разлику од Орбана који је напустио ЕПП, Јанша је и даље остао члан. Штавише, ова странка му је изразила подршку, што је легитимно, јер то све европске странке раде за своје чланове у државама чланицама, а у последњем тренутку се чак укључила и у активности Јаншине странке, СДС (Словеначке демократске странке), да примора комесарку ЕУ за проширење, Марту Кос, да одговара пред посланицима Европског парламента у вези са сумњама да је сарадница УДБ-а. Овај захтев је подржао и Манфред Вебер, председник ЕПП-а, јасно са циљем да помогне Јанши. Није случајно што је само неколико дана пре избора у Словенији објављена, и промовисана у Европском парламенту, књига која тврди да садржи јасне доказе да је Кос био сарадник УДБ-е. А сада се, зарад кредибилитета Европске комисије, захтева да се разјасне ове тврдње. Остаје питање колико ће посланици десног центра, највеће европске странке, бити активни сада када су избори у Словенији завршени.    

С друге стране, током свог говора на недавно одржаном самиту ЕУ, словеначки премијер Роберт Голоб, уместо да говори о темама овог самита, као што су рат у Персијском заливу и напад на Украјину, говорио је о незаконитим активностима једне израелске компаније која је покушала да се меша у изборни процес у корист опозиције.

Резултати избора доказали су колико је друштво у Словенији данас поларизовано, више него икада раније. Док Европа подржава своје фаворите на основу идеолошке припадности. Веома мала разлика између владајуће странке, Голобових либерала, и главне опозиционе странке Јанше, није дала јасан одговор на то ко ће владати Словенијом. Сада ће све зависити од вештине изградње коалиција. И овог пута Словенија је важна и за Европу, јер су ови избори виђени и као пролећни тест у Централној Европи где су популисти већ на власти у три земље (Мађарској, Чешкој и Словачкој). Јанша се види као популиста који је показао знаке да ће пратити тренд у другим централноевропским земљама и то им је можда одузело више гласова него што им је помогло. Упркос иронији „балканизације Словеније“, ова земља је деценијама испред и балканске земље је и даље могу узети за пример. Али Словенија такође доказује да чак ни у данашњој Европи ствари нису онакве на које смо навикли.