Континуирани раст цена отежава живот грађанима и предузећима на Косову, док су очекивања за брзо олакшање ситуације и даље мала. Годишња инфлација у септембру достигла је 7,8 процената, а трошкови превоза, становања и енергије су међу категоријама које су забележиле највећи пораст. Суочени са овом ситуацијом, председник Привредне коморе Косова, Љулзим Рафуна, и економиста Башким Мустафа захтевају од Владе конкретне мере за ублажавање утицаја цена на грађане и приватни сектор.
Председник Привредне коморе Косова, Љулзим Рафуна, у интервјуу за Економија Онлајн каже да је инфлација резултат комбинације унутрашњих и спољашњих фактора, истичући цену електричне енергије, начин на који предузећа улазе на слободно тржиште и раст цена нафтних деривата.
„Постоје спољни и унутрашњи фактори који су утицали да имамо тако високу инфлацију. Унутрашњи фактор је цена електричне енергије, и пуштање предузећа на слободно тржиште без доброг, добро осмишљеног плана и без могућности у прелазној фази, јер ниједно предузеће није било против уласка на слободно тржиште“, рекао је Рафуна.
Он је нагласио да геополитички развој догађаја и растуће цене нафте директно утичу на локалну економију, док зависност од увоза чини Косово изложенијим спољној инфлацији.
„Друго, ту су геополитички фактори, посебно цена нафтних деривата, повећање цене нафтних деривата. Такође, не смемо заборавити да и ми увозимо веома велику количину робе, због чега имамо веома висок трговински дефицит и уз увоз увозимо и одређену количину инфлације“, навео је он.
Суочен са континуираним растом цена, Рафуна процењује да би Влада требало да припреми конкретан пакет мера за ублажавање утицаја инфлације, наводећи као могућност смањење акцизе или пореза на додату вредност на нафтне деривате.
„Ово је забринутост коју имамо, да се нико не бави третманом или преправљањем пакета који би помогао у смањењу инфлације или барем ублажавању инфлације, како је ми називамо. То није велико откриће, многе земље Европске уније су сада предузеле мере и ми смо затражили од Владе Републике Косово, посебно у делу нафтних деривата, да смањи акцизу или порез на додату вредност, заједно са прорачунима које прави“, рекао је Рафуна.
Према његовим речима, чак и у случајевима када помоћ не може бити проширена на све грађане, Влада би требало да интервенише у секторима који директно утичу на цене основних производа и услуга.
„Али чак и ако није могуће помоћи веома великом броју грађана, онда се бар фокусирајте на неке секторе који су од посебног значаја и који утичу на производе или свакодневни живот грађана Републике Косово. На пример, имамо пољопривредни сектор, имамо сектор транспорта, било робе или путника, и тако даље“, навео је он.
Рафуна је нагласио да повећање цене електричне енергије и нафтних деривата повећава оперативне трошкове предузећа, директно утичући на коначну цену производа. Према његовим речима, то може довести локалне произвођаче у неповољан положај у поређењу са производима увезеним из земаља где су предузећа субвенционисана.
„Из тог разлога, Влада мора да припреми пакет мера, мора да помогне грађанима Републике Косово, мора да помогне предузећима како би, пре свега, наши производи не постали скупљи од увозних производа. Морамо имати на уму да је свако повећање цене нафтних деривата или електричне енергије оперативни трошак за предузеће и директно утиче на трошкове финалног производа. А ако друге земље субвенционишу своја предузећа, онда је несумњиво производ који се увози из тих земаља субвенционисан у односу на нашу производњу“, рекао је Рафуна.
Додао је да је сарадња између Владе и приватног сектора неопходна како би се пронашла решења која би помогла предузећима да се носе са трошковима, а грађани да не осете повећање цена у толикој мери.
„Због тога, Влада мора остати близу наших предузећа, у сарадњи са приватним сектором, припремити пакет који ће прво помоћи предузећима, а преко предузећа и грађанима Републике Косово, како не би толико дубоко осетили инфлацију. Инфлација нагриза грађане Републике Косово“, нагласио је он.
Председник КЦЦ-а је објавио да је овај последњи писао премијеру од првих месеци након раста цена нафте, али да су политички развој догађаја и институционалне блокаде отежали обраду захтева.
„Писали смо премијеру од првих месеци када је цена нафтних деривата почела да расте. У међувремену, постојале су ове политичке блокаде у актуелној Влади. Сада, пошто су и Влада и Скупштина Републике Косово на пуној снази, ускоро ћемо одржати састанак или са премијером, али и са министрима надлежних ресора, како бисмо представили наше захтеве“, изјавио је Рафуна.
Он је најавио да је на састанку са министарком индустрије, предузетништва и трговине, Мимозом Кусари-Лилом, разговарано и о питању инфлације и заштите предузећа.
„Да, разговарали смо о томе са министарком, био је то веома добар, конструктиван састанак. Министарка је изразила спремност да процени писмо, наш захтев, и ускоро ће донети одлуку о томе шта може да се помогне и како треба помоћи и предузећима и грађанима Републике Косово“, рекао је Рафуна.
Говорећи о очекивањима у наредним месецима, Рафуна је рекао да дешавања на међународним тржиштима не сигнализирају брзо смањење инфлације. Поменуо је цене електричне енергије, гаса и нафтних деривата, као и сезонско повећање потражње за енергијом током јесењих месеци.
„Посматрајући најновија дешавања, како на тржишту Европске уније, тако и на тржишту Сједињених Америчких Држава, нема очекивања да ће доћи до смањења инфлације, јер је Европска централна банка већ поново подигла каматне стопе последњих дана, видећи назнаке да ће инфлација порасти током јесењих месеци, због повећања цене електричне енергије и повећања цене гаса“, изјавио је Рафуна.
Додао је да повећана потражња за енергијом и гасом током овог периода може извршити додатни притисак на цене, док глобални изазови са нафтним дериватима остају још један фактор утицаја.
„Такође, потражња за енергијом и гасом се више повећава током овог периода, тако да ће и цена порасти. Такође, додајте овоме глобални изазов који имамо са нафтним дериватима, па је Европска централна банка подигла каматне стопе управо због тенденције раста инфлације у наредним месецима“, рекао је он.
Економиста Башким Мустафа је, у интервјуу за Економија Онлајн, такође проценио да је 2026. година премашила предвиђања у погледу раста цена, наводећи повећање трошкова електричне енергије, нафтних деривата и других производа који утичу на цео ланац економске активности.
„Нажалост, ова година је сада премашила сва могућа предвиђања као резултат многих фактора. Један од фактора је цена електричне енергије, цена нафтних деривата и других производа који утичу на ланчани аспект целог пословног циклуса, који се повећавају, како трошкови живота, тако и производи, доносећи још веће тешкоће“, рекао је Мустафа.
Критиковао је Владу због недостатка конкретних мера, оценивши да до сада није предузето довољно корака да се спречи или стабилизује раст цена.
„Највећа мана је што Влада не предузима никакве кораке, никакве могуће акције, у вези са спречавањем или чак и најмањом стабилизацијом инфлације, која је постала неподношљив терет за грађане земље“, изјавио је Мустафа.
Мустафа је рекао да би Влада требало да предузме мере које би помогле економској циркулацији и финансијској снази предузећа, а истовремено би требало да размотри могућност индексирања прихода за категорије које су највише погођене повећањем цена.
„Влада је стагнирала све своје капиталне пројекте, који утичу на раст и промет или плаћања и способност и снагу предузећа. Истовремено, нивои прихода требало би да буду индексирани, посебно за најпогођеније категорије, као што су социјална помоћ, пензионери и други“, рекао је Мустафа за Економија Онлајн.
Он је оценио да је утицај спољних фактора на инфлацију на Косову знатан, с обзиром на велику зависност земље од увозних производа.
„Међутим, индикатори и фактори утицаја су и из спољашњег света, када се зна да косовска економија увози око 88 одсто производа. Са доласком производа долази и до повећања нивоа цена. Када имамо и повећање цена горива, то директно утиче на повећање трошкова превоза и других производа“, изјавио је Мустафа.
Према подацима Косовске агенције за статистику (КАС), хармонизовани индекс потрошачких цена у септембру 2026. године био је 7,8 одсто виши у поређењу са септембром прошле године, док је месечна инфлација, у поређењу са августом, износила 0,2 одсто.
Транспорт је забележио највећи годишњи пораст, са 23,9 одсто, а затим следи група становање, вода, електрична енергија, гас и друга горива, са 11,9 одсто.
Повећање је забележено и код алкохолних пића, дувана и наркотика, за 6,3 одсто, код услуга ресторана и смештаја, за 5,2 одсто, и у здравству, за 4,5 одсто.
Цене личне неге, социјалне заштите и разних добара и услуга порасле су за 3,8 одсто, док су намештај, кућни апарати и рутинска одржавања дома порасли за 3,5 одсто. Одећа и обућа поскупели су за 3 одсто, док су храна и безалкохолна пића поскупели за 2,4 одсто.
Rritje më të vogla u shënuan në rekreacion, sport dhe kulturë, me 1,8 për qind, në informacion dhe komunikim, me 0,7 për qind, si dhe në sigurime dhe shërbime financiare, me 0,3 për qind. Ndërkaq, shërbimet arsimore ishin e vetmja kategori që shënoi rënie vjetore të çmimeve, prej 0,3 për qind. /EkonomiaOnline