Komisioni për të Drejtat e Njeriut, Barazi Gjinore dhe Peticione ka diskutuar për rastin e vrasjes së Arlinda Zekajt, ku janë ngritur shqetësime për trajtimin institucional të rasteve të dhunës në familje, vlerësimin e rrezikut dhe funksionimin e Qendrave për Punë Sociale, raporton Ekonomia Online.
Криетарја е Комисионит, Фатмире Мулхакха, рекомандои тхемеелимин е ње комисиони хетимор пер трајтимин е растит те Арлинда Зекајт.
Не мбледхје, криесхефја екзекутиве е Агјенцисе пер Барази Гјиноре (АБГЈ), Еди Гусиа, тха се агјенциа нук ка мандат пер т'и трајтуар дрејтпердрејт растет е дхунес, пор ка ролтиелтационие инструмент пор ка рол перкатесе дхе не ветедијесимин е схокерисе.
„Е тхасхе не филлим, ветем пер скарим, Агјенциа нук ка мандат т'и трајтоје растет е дхунес, пор кјо нук есхте ке нук на јеп мандат ме пуну не хартимин е легјислационит, дијетсиетеветевевет, пор кјо нук есхте ке нук. кето и пата не презантимин тим цка кеми пунуар не ветедијесим дхе цка кеми пунуар не нгритје те капацитетеве”, тха Гусиа.
Ајо фоли едхе пер рендесине е едукимит те херсхем не парандалимин е стереотипеве гјиноре, дуке пермендур мануалин е хартуар нга Агјенциа пер Барази Гјиноре не витин 2019 переве Арлиси министарство и стереотип гјиноре не текстет схколлоре.
“Ne, që prej vitit 2019, kemi një manual për Ministrinë e Arsimit, për parandalimin e stereotipeve gjinore në tekstet shkollore, i cili është hartuar për recensentët e teksteve shkollore që pikërisht i fillojnë këto tema të diskutimit не текст схколлоре, дику пак ме пак Схпесххере едхе вепројне едхе ме кокен е тире, поресхте е верте. стрикте не куптимин е мониторимит се си кета реценсенте е пердорин кете мануал, пикерисхт пер т'и брумос фемијет ме влерат е баразисе гјиноре”, декларои ајо.
Дуке фолур пер растин е Арлинда Зекајт, Гусиа тхексои се Агјенциа нук ка касје не документет зиртаре дхе се информационет и ка сигуруар нга репортимет не медиа. Мегјитхате, ајо и цилесои схкетесуесе рретханат е рапортуара, вецанерисхт менирен е влересимит те ррезикут дхе вендимет ке лидхен ме сигурине е виктимес.
„Тасх, информационет пер растин не нук и кеми, сепсе нук кеми касје не документет зиртаре. И гјитхе информациони и агјенцисе есхте не базе те асај цка кеми паре нееее медиа. цка кеми информацион пре медиаве, есхте схкетесуес факти ке фемија и митур филлимисхт и есхте дхене бабаит те дхунес дхе пастај, ндеркохе, КПС-ја ка вендим. ненес фемијен”, тха Гусиа.
Ајо нгрити дисхиме се влересими и ррезикут нук исхте бере не менире те мјафтуесхме, базуар не информационет е публикуара, дуке пермендур пранине не схтепи тевик кунатитс, пермендур пранине не схтепи тевик кунатитс те киште 11 вепра пенале.
„Пер неве, влересими и ррезикут, ке есхте боркх и ситуатес, нук ка кене ак са мјафтуесхем, се паку преј формуларит ке екзистон не процедурет стандарде те вепримит. Не мендојмете ке духе ате влересими и ррезикут не моментин кур груаја есхте ктхиер не схтепи, не те цилен ка кене кунати и сај ме 11 вепра пенале, пер ме тепер ке аи нук ка јетуар не атетљаке есхте сјелле пикерисхт не схтепи пер т'и бере пресион груас ке те мос кендроје не схтепине е сај”, декларои Гусиа.
Сипас сај, не ње раст те тилле духеј те схкиртохеј едхе перфсхирја е анетареве те тјере те фамиљес не урдхрин мбројтес.
„Па касје не документе зиртаре, цка кеми паре не медиа, ки есхте десхтими и паре, сепсе кур бехет влересими и ррезикут, кур те схикохет урдхри мбројтес апо кур пролициа и крисхентје e urdhrit të mbrojtjes te gjykatat, bëhet vlerësimi i rrezikut, nëse gruaja, viktima, rrezikohet edhe nga anëtarët e tjerë të familjes. Do të thotë, në këtë rast është dashur me pasë një urdhër мбројтес едхе ндај кунатит, ке мос ме гукуар ас кунати ме кендруар не ате схтепи, по беса едхе вјехрра”, тха ајо.
Гусиа тхексои се кето влересиме и ка бере дуке у базуар не информационет е публикуара не медиа дхе пасур касје не документационин зиртар те растит.
Анетарја е Комисионит нга Лидхја Демократике е Косовес, Јанина Имери, критикои функсионимин е Кендраве пер Пуне Социале, војвода нгритур схкетесиме пер сигурине не кето институционе дхе мунгесен е мунгесен е трајмин е менгесен дхунес ндер вите.
"Пјеса тјетер е КПС-се, виј пре ње китети ке ка вдекур не КПС, есхте враре. Сигуриа не КПС есхте минимале. Дометхене, не КПС хин кусхдо ке и текет, схкурт и еданим профилом есхте не мангеси те мадхе не КПС”, тха Имери.Ајо тхексои се пергјегјесиа пер кете гјендје нук мунд т'и атрибуохет ветем ње кеверие, војвода аргументуар се, камир па сајсур, пер мјафтуесхме не нумрин е врасјеве гјате витеве.
„Тасх, ке те мос мендосх ке е кам бере цесхтје политике партиаке, сепсе нумрат јане те њејте не те гјитха кеверите е мундсхме. Ррафсх 26 вјет, асње сурес кевери, нумер те врасјеве Цка уне духет ме тхене, ме ик расти пер мос ме анал на?”, декларои ајо.
Имери нгрити гјитхасхту цесхтјен е корнизес лигјоре дхе збатимит те сај, дуке вене не пикепиетје фактин се грате ке перјетојне дхуне схпесх детирохен те ларгохен нга схетхетирејан басхкепронаре те тире.
„Си есхте е мундур ке не кеми ње корнизе законски закон едхе збатуесе, ку ајо ке дхунохет, духет ме дале? Духет ме дале ме гјитхе фемије. По флас пер схтепине ке е, е па духет ме, духет ме дале, едхе е дита, мбас диса муајве нук ка кусх кете иа кане бере гјитхе кеверисе, дје е ка бере едхе газетарја, иа ка бере криеминистрит”, тха Имери.
Ајо схтои се институционет духет те анализајне арсиет псе, паваресисхт корнизес лигјоре, грате мбетен те памбесхтетура не ситуата те тилла.
„Дометхене, си есхте е мундур ке пер 27 вјет, не е кеми лене груан не доре те комунес, не доре те КПС-се, асај, кесај, едхе ка мбетур куесх ка мбетур”, е кеми лене груан не доре те комунес, не доре те КПС-се, асај, кесај, едхе ка мбетур куесх ка мбетурех”, Та.
Дуке иу пергјигјур цесхтјес се ларгимит те виктимаве нга банесат е тире, Гусиа тха се легјислациони парасхех ке персони ке усхтрон дхуне те ларгохет нга схтевиктима, е јо виктима.
„Нук е парасхех ке груаја ме левизе нга схтепиа. Лигји е парасхех ке дхунуеси духет ме дале нга схтепиа. По, по вјен кек тасх се прапе по далим пертеј компетенцес персон, нук е парасхех ке дхунуеси духет ме дале нга схтепиа. По, по вјен кек тасх се прапе по далим пертеј компетенцес персон, нук е парасхех ке дхунуеси духет ме дале нга схтепиа. лигји тхоте дхунуеси дел нга схтепиа, јо е дхунуара”, декларои Гусиа.
Ајо критикои практикат ке, сипас сај, бејне ке виктимат те дергохен не стрехиморе, ндерса персонат ке усхтројне дхуне те мбетен не схтепи.
„Мирепо, зиртарет тоне дине ме бе кесхту схпесх кот, едхе схуме малрет и бејне, ме е нкјерр виктимен, ме цу ме лане не стрехиморе, дхунуесин ме лане не схтери. те нусерисе, кур гјиката ка вендосур ме те дрејте ке ајо нук левиз нга схтепиа, лигји, дометхене, есхте дхунуеси дел, дхунуеси дел а схтха.
Гусиа дуке иу пергјигјур Имерит, перменди едхе мундесине е мбесхтетјес финанциаре пермес бонусит те банимит, војвода тхене се комунат кане пергјегјеси те ндихмојне гратенде кејнкненх вазх не стрехиморе.
„Не анен тјетер, лигји пер банимин социал е мундесон бонус банимин, едхе нук и кам те дхенат, мирепо комунат не Косово кане те дрејте, непермјет бонус банимит, ме иа пагуар киранхенене фамиље, е цила, несе и ка калуар гјасхте муајт е паре не стрехиморе, нук ка пасур мбас гјасхте муајве ку ме схкуар, и есхте вазхдуар едхе гјасхте муај, сепсе ње Команда вит ка тененд пергјегјеси бонус банимин”, тхексои Гусиа.
Криесхефја екзекутиве е Агјенцисе пер Барази Гјиноре керкои ке вемендје е вецанте т'и кусхтохет гјендјес не Кендрат пер Пуне Социале, те цилат, сипас сај, пербаллен ме стафит, де професионалан капацитет нгаркесе те мадхе не пуне.
„Уне ветем ње рекомандим, ветем ње рекомандим те Кендрат пер Пуне Социале. Есхте цесхтје емергјенте. Кендрат пер Пуне Социале духен ме и трајтуар 24 категорије те ндрисхме. Јане јоу ме стаф, ме стаф професионалац нук е кане дрејтимин е духур, сепсе схуме воне есхте хапур не Университетин е Присхтинес департаменти перкатес”, тха Гусиа.
Ајо сугјерои ке анетарет е Комисионит т'и визитојне кето кендра пер те паре нга афер кусхтет е пунес дхе сфидат ме те цилат пербаллен пуноњесит социале.
„Уне до те кисха сугјеруар т'и визитони Кендрат пер Пуне Социале. Уне кам пасур раст не Кендрен пер Пуне Социале те Комунес се Присхтинес, ку кеми пунеторе социале, те цилат канее урдхер, добројите број пребројавања дхунуесве, те цилет вијне ме и визитуар фемијет не Кендрат пер Пуне Социале”, у схпрех ајо.
Сипас Гусиас, пуноњесит социале пербаллен едхе ме ррезик не вендин е пунес дхе ме рраскапитје професионале, цка ндикон не афтесине е гума пер т'и пербаллуар растет е ндјесхме.
„Десхирони ке несе и такони, кени ме па ке не те вертете ње пјесе е мадхе е кетире кане едхе дјегие професионале, ку нук јане не гјендје ме пербаллуар ас серетефацилен перетефацилен ме ди муај кјо есхте е персеритур визита Цесхтја е Кендраве пер Пуне Социале есхте емергјенце комбетаре Кјо есхте ње рекомандим несе не тертете дони ње.
