Фондација потврђује оптужницу за терористички напад у Вараги

Основни суд у Приштини одбацио је жалбе на одбацивање оптужнице и оценио да су докази које је прикупило Специјално тужилаштво прибављени законито у случају терористичког напада на канал Ибар-Лепенац у Варађи. Основни суд је потврдио оптужницу и оценио да докази треба да се изводе током судског поступка.

Првостепени суд је потврдио оптужницу Специјалног тужилаштва за терористички напад на канал Ибар-Лепенац извршен 29. новембра 2024. године.

Основни суд у Приштини је оценио да из оптужнице и доказа постоји основана сумња да су браћа Јован и Драгиша Вићентијевић починили кривична дела „Угрожавање уставног поретка уништавањем или оштећењем јавних објеката и опреме“ у вези са кривичним делом „Извршење терористичког акта“ и недозвољено поседовање оружја.

Такође се напомиње да постоји основана сумња да је Јован Вићентијевић починио кривично дело шпијунаже, а Игор Димовић кривично дело недозвољеног поседовања оружја.

„Из доказа који су горе истакнути, до ове фазе поступка, ствара се уверење да постоји основана сумња да су окривљени извршиоци кривичног дела за које се оптужница терети. Стога, ради потпуног и праведног утврђивања чињеничног стања, а самим тим и откривања материјалне истине, суд ће током судске преиспитивања спровести све предложене доказе у складу са важећим одредбама Законика о кривичном поступку, из којих доказа ће се на крају ове преиспитивања утврдити да ли су окривљени кривично одговорни у вези са кривичним делом које им се ставља на терет“, наводи се у решењу о потврђивању оптужнице. 

За напад који је изазвао прекиде у водоснабдевању у Митровици, Скендерају и северним општинама, а такође и угрозио производњу електричне енергије на Косову, неки од главних доказа тужилаштва су присуство ДНК оптужених на фитиљу који је коришћен за паљење експлозива, као и земља пронађена на чизмама оптужених. 

такође ВЕЧЕРЊЕ ВЕСТИ 28. јул 2026 Главни осумњичени за напад на Варагу представљен је полицији под лажним именом.

Адвокат оптуженог, Драгиша Вићентијевић, тврдио је да је ДНК вештачење, које је спровела Научна полицијска служба у Риму, засновано на мешовитим профилима и да га не треба узимати у обзир. 

Адвокат Милош Делевић је такође тврдио да извештај америчког ФБИ о подударању земљишта не треба третирати као валидан доказ, будући да земљиште у том подручју има сличан састав, није познато када су трагови настали, те да те елементе треба тумачити у корист оптуженог. 

Суд је проценио да би овај доказ требало испитати током суђења. 

„У вези са ДНК вештачењем, суд процењује да, иако се у почетку радило о мешовитим профилима, докази показују да су додатне анализе спроведене у специјализованој међународној лабораторији, што је довело до индивидуализације профила. Доказна вредност и поузданост овог вештачења биће предмет процене током судске ревизије и не могу се искључити у овој фази. У вези са геолошким вештачењем, суд процењује да тврдње одбране о недостатку искључиве везе не искључују аутоматски вредност овог доказа, будући да према документима постоје упоредне анализе које повезују земљиште са местом злочина. Доказна тежина овог вештачења биће процењена током судске ревизије“, наводи се у решењу о потврђивању оптужнице.

На почетку првог рочишта у случају терористичког напада од 29. новембра 2024. године, адвокати су поднели редак захтев - захтев за изузеће тужиоца Бекима Кодралијуа, јер се, према њиховим речима, осветио оптуженима током истраге, што је одбио главни тужилац Специјалног тужилаштва, Блерим Исуфај, као и Апелационо тужилаштво. 

Слична жалба је поднета Апелационом суду у Приштини, али је судија Весел Исмаили утврдио да неразматрање предлога одбране није разлог за одбацивање оптужнице. 

„У вези са тужбом за неизвођење доказа у корист окривљеног (алибија), суд сматра да је обавеза тужилаштва да прикупи доказе и на штету и у корист окривљеног основни принцип. Међутим, из докумената произилази да су предузете истражне радње и да су докази прибављени, док одбрана има право да предложи и спроведе додатне доказе чак и у даљим фазама поступка. У овој фази, неизвођење неких од предложених доказа не представља довољан основ за одбацивање оптужнице, већ се може размотрити током судске ревизије“, наводи се у решењу о потврђивању оптужнице. 

такође Арбери 27. јул 2026 Сведок у случају „Ибар-Лепенац“: 20 од 24 узорка се подударало са ДНК оптуженог Вићентијевића

Одбрана је такође оспорила веродостојност доказа пронађених у дому оптужених, будући да према њој није било сведока током претреса дома оптужених. 

Суд је проценио да одсуство сведока током претреса може утицати на процену веродостојности доказа, „али не чини аутоматски претрес незаконитим, посебно у хитним околностима предвиђеним законом“.