Тема коју власт толико често поново актуелизује да се увек држи као приоритет јесте, наравно, дијалог са Србијом. Ово је рекао председник Самоопредељења Аљбин Курти на конференцији за медије.
Према Куртијевим речима, недавно су најавили велико финале дијалога. Можда ће, како је рекао, ово постати још једно мало четвртфинале, ако без 'ПЛАНА 4+1', пре новог дијалога са Србијом, треба прво направити државни биланс дијалога 2011-2017. у Скупштину и имају парламентарну расправу.
Куртов говор:
1) Да се направи државни баланс дијалога 2011-2017: да се извештава Скупштини и да се води парламентарна расправа. Било је много улагања, мало поврата и мало транспарентности. Косово је са Србијом потписало 33 споразума у шестогодишњем дијалогу. Велика већина њих није реализована. Посебно треба истаћи да нас Србија блокира у области електричне енергије, у мосту на Ибру у Митровици, у чланству у међународним организацијама и у реципроцитету признавања диплома. С друге стране, имамо и споразуме без дејства, као нпр Официри за везу у Приштини и Београду који немају никакву улогу. Или, имамо и договоре постигнуте са контраефектом, на пример. фуснота у име државе: Србија се једнако бори против нас када желимо у међународне организације. Не постоји званичан владин документ који оцењује шестогодишњи дијалог и његове споразуме. Тај временски документ требало је да дође у Скупштину Косова.
2. Остварити унутрашњи дијалог, отворен и демократски, у нашим институцијама и друштву. Дебате у Скупштини пре дијалога и о дијалогу са Србијом, о принципима и дневном реду, о циљевима и формату. Дијалог који се водио 2011-2017 са Србијом је био дијалог по српским условима: разговарало се о унутрашњим питањима Косова, а да се Србија не сматра дужном Косовом и Албанцима. Унутрашњи дијалог се мора развијати са различитим друштвеним категоријама и интересним групама, као дијалог одоздо. На пример са удружењима породица несталих, удружењима бивших политичких затвореника, пословном заједницом, председницима општина Косова, националним мањинама итд. Заштитне мере процеса треба да буду дефинисане и треба да буду на почетку, а не на крају.
такође
И након одговора ЕУ, Курти инсистира да се чланство у блоку одвоји од дијалога
3) Развијати дијалог са Европском унијом (ЕУ) о дијалогу са Србијом, о природи, садржају и сврси тог дијалога. Не можемо да наставимо са „креативном двосмисленошћу“, јер сам назив дијалога, односно „нормализација односа“, има најмање три различита значења у Приштини, Београду и Бриселу. Исто тако, сам процес се понекад називао техничким дијалогом, а некада политичким, понекад разговорима, па чак и преговорима. Неопходно је разјаснити изразе и циљеве, као и користи Косова у евроатлантским интеграцијама, повезаност са Берлинским процесом и прелазак са „нормализације односа“ на „добросуседство“. Прелиминарни дијалог са ЕУ неопходан је и самој ЕУ, која је поново изразила интересовање за интеграцију Западног Балкана и почела да размишља о календару пред шест балканских држава које су још увек ван ЕУ.
4. Да се сложимо да на Косову неће бити одступања од приоритета запошљавања и правде, као и од дијалога са косовским Србима и другим мањинама за развој. Током дијалога 2011-2017, државни дневни ред је отела дипломатија трајних разговора о „нормализацији“. Економски развој који доноси запошљавање, борба против организованог криминала и високе корупције, остављени су по страни. Владина енергија, време медија и пажња грађана били су скренути са унутрашњих преокупација изградње демократске државе, институционалне правде и друштвено-економског развоја. Исто тако, дијалог са Београдом је дефакторирао српске грађане Косова и оставио их у забораву. На парламентарним изборима 11. јуна 2017. године најтежи и бројнији прекршаји почињени су управо у срединама у којима живе Срби због интервенције Србије и њеног преферирања једног политичког субјекта Срба на Косову.
На тај начин би се наша друштвена и национална компатибилност градила на темама и принципима, стратегијама и заступљености у дијалогу. Ни у једном тренутку, околности или улога ова усклађеност не може укључивати имена Хашима Тачија и Едите Тахир.
Човек који: У дијалогу са Србијом није покренуо питање несталих лица, ратне штете, поделе Митровице и експлоатације Трепче, потлачених Албанаца у Прешеву, Медвеђи и Бујановцу, 1.200 културних артефаката опљачканих из Србије, пензијских доприноса и украдених банкарских депозита, од 172 имовине Косова која се налазе у бившој Југославији;
Шест година је ћутао о ратним злочинима и злочинима против човечности Србије на Косову и није тужио Србију због њих;
такође
Курти: Интеграција Косова у ЕУ не би требало да кажњава ствар Србије
Веома се плаши могуће оптужнице Специјалног суда, коју је из личног интереса покушао да нападне у ноћи 22. децембра 2017. године;
Он је протагониста афере 'Пронто' (сви се сећамо како је звао грађане Малишева и бившег председника парламента Јакупа Краснићија);
Положио је цвеће и одао пошту спомен-плочама структура Србије на Косову на којима пише 'жртве албанског тероризма и НАТО агресије';
Сав свој дијалог са овдашњим Србима развио је пред мноштвом камера када је Србину опростио трактор који је касније продао;
Подржао је 'Заједницу' (Заједницу општина са српском већином) за коју се показало да је противуставна;
такође
Курти: Опције које су представљене у вези са дијалогом су напредак
20. јануара 2012. приморао је посланике ПДК да пониште реципроцитет Косова са Србијом одобрен 7. децембра 2011. у Скупштини Косова;
Она сноси главну одговорност за неуспех у чланству у Унеску, што представља највећи неуспех у спољној политици Косова...
