Споразум о спољнополитичкој координацији Србије и Русије изазвао је бројне реакције дипломата ЕУ, али и на Косову. Називајући то ударом на интеграционе процесе Западног Балкана, они су оценили да је то сигнал за ЕУ да заустави чланство Србије у својим структурама. Србија је данас такође бранила контроверзни споразум о дипломатској сарадњи са Русијом, у тренутку када се Москва суочава са санкцијама због инвазије Украјине.
Потписивање споразума о спољнополитичкој координацији Србије и Русије, према мишљењу појединих европосланика и политичких експерата, сигнал је за Европску унију да заустави чланство Србије у својим структурама.
Известилац за Косово у Европском парламенту Виола фон Крамон назвала је своје достигнуће скандалом, у време војне агресије Русије Владимира Путина на Украјину.
„Ово је озбиљан скандал. Министарство спољних послова Србије је у јеку рата који бесни потписало план будуће сарадње са агресором – Русијом. „Можда је ово за нас једноставно сигнал да замрзнемо преговоре о чланству у Европској унији, пошто улазак у ЕУ не иде преко Москве“, рекла је она.
На споразум је реаговао и европски посланик Владимир Билчик, који је известилац за Србију у Европском парламенту, који је рекао да Русија напада ширење ЕУ.
„Као ватрени поборник сваког корака ка европској Србији, вест о договору о планираним консултацијама између Србије и Русије видим као велики удар на процес чланства на Западном Балкану. Да будемо јасни: Русија се мобилише да нападне земљу кандидата за ЕУ, Украјину, Русија напада проширење ЕУ!“, рекао је Билчик.
такође
ЕУ забринута због јачања сарадње Србије и Русије
Премијер Аљбин Курти је у суботу реаговао рекавши да би споразум Србије и Русије требало да упозори западне демократске престонице.
Док је у недељу министар одбране Арменд Мехај писао на Твитеру тражећи од ЕУ санкције Србији.
Чак је и амерички аналитичар Јанус Бугајски рекао да је време да се санкционише Србија, пошто Београд, према његовим речима, подржава ратне злочинце у Кремљу.
„Време је за санкционисање Србије. Београд подржава ратне злочинце у Кремљу. Зашто би он имао користи од било каквог фонда или улагања пореских обвезника ЕУ”, рекао је Бугајски.
Против овог споразума реаговао је и бивши амбасадор и директор Института КИПРЕД Љуљзим Пеци.
„После потписивања овог споразума, крајње је време да се и ЕУ и САД, али посебно Албанија, размисле о својој политици у односу на Србију. „Отворени Балкан“ не може да буде савезник Путиновој Русији и верујем да јучерашњим договором треба схватити да је већ мртав“, рекао је Пеци.
У међувремену, српски министар спољних послова Никола Селаковић покушао је да умањи значај споразума са Русијом након што се балканска држава, која тражи чланство у Европској унији, суочила са критикама због његовог потписивања.
такође
Шеф ЕУ у Београду критикује споразум Србије са Русијом
Селаковић је потписао споразум у петак са руским министром спољних послова Сергејем Лавровом на маргинама састанка Генералне скупштине УН у Њујорку, где је већина западних делегација избегавала руског високог дипломату због инвазије те земље на Украјину.
Селаковић је рекао да је споразум "технички" и да се односи на билатералне везе, али не и на безбедносна питања.
Србија је сличне документе са Русијом потписала од 1996. године, инсистира Селаковић.