Сматра се да је нестабилна политичка ситуација која годинама прати Косово нанела велику и непоправљиву штету привреди земље.
Из све ове крхке политичке ситуације, привреда и капитални пројекти за које се процењује да ће опоравити привреду земље остају недовршени, кажу стручњаци за економска питања и представници привреде.
Незавршетак четворогодишњег уставног мандата готово ниједног законодавног тела на Косову довео је до прекида многих капиталних пројеката, као и неспровођења владиних програма у области економије.
Косово ће у јуну ове године изаћи на ванредне парламентарне изборе, пошто је предлог о неповерењу Влади Косова, који су изнеле опозиционе странке, пре неколико дана изгласала већина посланика.
Економски стручњаци и представници привреде говоре о значајном броју пројеката, који су пропали због целе ове политичке ситуације.
такође
Пројекти који су остали таоци политичке стабилности
Најкапиталнији пројекат који није могао да се реализује због прекинутих мандата, али и промена које је претрпео из године у годину је Термоелектрана "Ново Косово", а следе многи други пројекти.
Председник Привредне коморе Косова Сафет Геркалиу у разговору за Радио Слободна Европа говори о великим губицима које је политичка криза нанела економији земље.
„Хоћете ли још један коментар када се зна да је после рата термоелектрана „Ново Косово“, само се име променило и није реализовано, хоћете ли још један коментар о процесу приватизације, шта се дешава са приватизовати велике компаније, шта се дешава са Брезовицом, и кога брига шта ће се радити са Трепчом и како ће Трепча и сва та имовина бити развојно?".
„Када се све ово дода чињеници да се многи процеси више политизују него што се економизују, они су заиста учинили Косово државом која ће се веома тешко економски опоравити“, наглашава Гершалиу.
Престанак мандата има штетан утицај на макроекономска кретања
Политичку стабилност, пак, стручњаци из области економије сматрају једним од главних фактора економске стабилности, подстицања отварања нових радних места и трајног раста бруто домаћег производа (БДП).
Али, према мишљењу економског експерта Наима Гашија, политичка нестабилност, која годинама прати Косово, обесхрабрујући је сигнал пре свега за стране инвеститоре.
Превремени избори, додаје Гаши за Радио Слободна Европа, штете макроекономском развоју.
„Као пример можемо узети 2014. годину када је Косово имало политичку кризу и заправо је била година са најнижим економским растом током последње деценије, са само 1.2 одсто привредног раста, док смо прошле године имали 4 одсто.
„Ово је непобитна чињеница да узастопни избори, политички сукоби између позиције и опозиције, шаљу обесхрабрујући сигнал страним инвеститорима и занемарују почетак великих пројеката, попут Брезовца, уговарања изградње термоелектране. Ново Косово, и тако даље“, оцењује Гаши.
такође
Политичка криза производи економску кризу
У 2014. години, када је Косово било у политичкој кризи, стране инвестиције на Косову, према подацима Централне банке Косова, нису биле веће од 151 милион, али су се годину дана касније повећале на 320 милиона евра.
Изградња Термоелектране „Ново Косово“, која је као пројекат почела да се припрема од 2005. године, није могла бити реализована због ових дешавања на политичкој сцени.
Стручњак за економију Наим Гаши каже да је велике стратешке пројекте као што је термоелектрана немогуће започети и завршити у оквиру мандата власти, али се они као пројекти морају наставити и развијати.
„На политичкој сцени треба стварати демократску културу опозиције, из разлога што опозиција ни на који начин не би требало да буде препрека за реализацију великих пројеката. Напротив, требало би да буде присталица великих пројеката, јер ниједан владајући мандат не може да започне и заврши велике пројекте који генеришу дугорочни развој националне економије“, наглашава Гаши.
Међутим, за познаваоца економских прилика на Косову, Исмаила Кастратија, највеће штете које се наносе привреди Косова потичу од високог степена корупције и истинског нефункционисања правде.
„Избори су демократска процедура и то нема великог утицаја, утицаји су у другим облицима као што су корупција, привредни криминал, нефункционисање правосуђа, безбедносни аспект, иначе се избори у демократском друштву могу одржати у року од четири године. или пре, са значајем избори прођу добро, нема нереда и поштени су“, наглашава Кастрати.
Слично мисли и професор економије на Универзитету у Приштини Берим Рамосај. Он за Радио Слободна Европа каже да би са овом владом, каква је била до сада, губици били већи од одржавања ванредних избора.
„Опортунитетни трошкови који су могли да се реализују нису реализовани и то показује да је овај трошак ванредних избора мали у односу на промене. Косово не може остати суспендовано пре ових процеса. Не подржава процесе који немају резонанцију. Иначе, ако погледате разлог трошка, да ли је то трошак у економском аспекту, није усвојена ниједна одлука или закон који може позитивно да одражава економски развој Косова“, наглашава он.
Али, за председника Привредне коморе Косова, Сафера Герџалијуа, Косово нема, како га он назива, 'луксуз' одржавања тако честих избора.
такође
Косовски капитални губици
„Тек 2017. године Косово ће се суочити са прва два избора, ванредним парламентарним и општинским изборима. Није ли то луксуз који Косово нема? Овде смо где јесмо и стога је брига економске димензије. Желим да верујем да ко год да победи на изборима и руководству Косова, економски развој Косова ће бити приоритет приоритета“, наглашава Геркалиу.
Иначе, ови превремени избори, осим велике штете коју наносе привреди земље, имају и високу финансијску цену. Према рачуници, процењује се да се за пар парламентарних избора на Косову из буџета потроши и до 10 милиона евра.
