Девет НАТО бомби у којима су погинула 9 албанска цивила

Чланови породица и преживели сећају се 24. годишњице НАТО бомбардовања у Ђаковици, где је избеглички караван грешком погођен између пута Ђаковице и Дечана. Они су признали ужас који су доживели тог дана, када су из страха од српских снага отишли ​​у Албанију, али су у центру Ђаковице гађани гранатама.

Фрагменти гранате на њеном телу подсећају Сафет Шаљу на ужас који је доживела 14. априла 1999. године, када су НАТО авиони грешком пуцали на избеглички караван између пута Ђаковице и Дечана.

Истог дана, пре 24 године, у селима Бистражин, Градиш, Маданај и Меја убијена су 73 цивила, а рањено 36 цивила.

Шаља је, заједно са својом породицом и другим грађанима, кренуо у Албанију, у покушају да побегне од злочина које је Србија чинила на Косову.

Он је био возач првог трактора који је имао више од 30 људи, чији је пут пресечен на пола.

„Када смо отишли ​​(старац Али Мал Красники вј) ми је дао кутију цигарета и ставио сам је у џеп јакне. Кад смо били тамо, запалио сам цигарету, и после 20-30 секунди се десило то бомбардовање. Војска и бомбардовање одједном, скоро у исто време. Ту су секунде биле у питању“, рекао је Шаља.

такође Арбери 2. априла 2024. године На 25. годишњицу масакра у Кралану, тражи се правда за зацељивање рана

Након тога је био без свести око 40 минута. Како прича, сетио се тадашњег позива своје петогодишње ћерке.

„Једном сам имао свог чика – што је за мене био највећи ужас у животу – када ми је рекао да је видео да се људи померају, они који нису повређени. Тата, рекао је, не остављај ме самог. Прошло је само 5 година. Рекао ми је: 'тата, молим те, не остављај ме на миру јер су наши отишли'. Сами, шта је с тобом, тата? Био сам непомичан“, каже Шаља.

Тамо је убијена Сафетова мајка, док су његова супруга и двоје деце - од 4 и 5 година - повређени.

Деца су одвела његова два рођака и отишла у Албанију, док су он, његова супруга и мајка остали тамо, где су потом спроведени у ђаковачку болницу на лечење.

Сундим Краснићи је имао 14 година и био је у цивилном каравану који је грешком погођен НАТО бомбама.

Убијени су му отац, две сестре, брат и бака.

„Ми смо у селу Пацај, а одатле смо кренули у правцу Албаније и били смо на трактору и успут смо дошли до Меје. Били смо први у конвоју и било је пуцњава НАТО-а и петоро људи из моје куће је убијено. Има још више утопљеника. Такође је удавио још два рођака и још 7 из Јуника. Говорим о нашем трактору. Повређен сам, мајка, сестра и брат су ми изгорели“, рекао је он.

Последице бомбардовања и даље трпе Сундимија и његову мајку.

„Ја сам повређен. Пре годину дана сам имао још једну операцију у Приштини. Нана је имала његову руку, колено и шаку. Сада је добро, али му рука вири из вене”, рекао је он.

такође Арбери 27. априла 2023. године Масакр на Меју: Тела чланова породице довезени су нам у врећама, стрељани су као у дрво у Мердару

Писац Адем Лусхај у својој књизи „Српски злочини на Косову, случај Дечана“ сажео је многе приче преживелих.

Међу њима је и Сундимијева мајка Зоје Краснићи, која из здравствених разлога није могла поново да исприча ТИМЕ-у о искуствима од 14. априла 1999. године.

„27. марта 1999. године (субота), негде око 10.00 часова, дошао је мој брат (Арифи) и рекао нам да што пре напустимо куће. Прошетали смо до насеља 'Гакшери'. Тамо смо сели на трактор Садрија Схале и отишли ​​у село Пацај. Брат је отишао у село Шереметај. У селу Пацај смо остали до 14. априла 1999. године. Срби су почели да пале куће у селу Доброш. Придружили смо се становницима који су у бекству прошли кроз село Пацај. Ишли смо путем за Шереметај. На путу, у селу Рачај, видели смо три полицајца како пале куће, тако да нисмо смели нигде да станемо и наставили смо пут за Ђаковицу“, цитира се она у књизи.

Према њеним речима, када су стигли до села Меје, зауставили су се да траже воду за децу и ту се догодила трагедија.

„Још пре него што смо сишли са трактора, чули смо звук авиона који су пуцали у близини места где смо стали. У експлозијама је погинуло и повријеђено много људи. Био сам озбиљно повређен. Од рана које сам задобио на нози и грудима изгубио сам свест. Коса и лице су ми изгорели. Међу нама је било много погинулих и рањених. Након што сам се освестила, видела сам мртве свог мужа Схкелзена и троје деце, Влору, Сабрије и Блендија. Такође, видела сам своју свекрву, Скурту, мртву и много других људи у близини“, рекла је она.

Зоја је заједно са сином Сундимином и још неколико рањених упућена на опоравак у ђаковачку болницу.

Ту је остао до уласка мировних снага НАТО-а на Косово

Према извештају о људским правима, портпароли НАТО-а и САД су првобитно тврдили да је мета био искључиво војни конвој и да су српске снаге можда биле одговорне за нападе на цивиле.

У том извештају се наводи да су 16. априла портпарол НАТО-а Џејми Шеј и генерал Ђузепе Марини изјавили да „у једном и само једном случају имамо доказе о цивилним жртвама. У свим осталим случајевима, сигурни смо да смо ударили у војна возила“.

такође Арбери 2. априла 2023. године Некажњени ратни злочини

На крају је НАТО признао да је пилот Ф-16 грешком отворио ватру на оно што је веровао да су војни камиони и изразио „најдубље жаљење“.

Неколико дана касније, 19. априла, НАТО је поново изменио своју позицију као грешку једног пилота и навео да је десетак авиона било укључено у серију напада на два конвоја, бацивши на њих укупно девет бомби.