Скандал са хапшењем шест турских држављана указао је на опасност коју за државу представљају они који би требало да је воде.
Скандал са хапшењем шест турских држављана је следећа трагикомедија, у којој је шачица неодговорних лидера ушла у земљу, тајним радњама, вршећи услуге за другу државу, из личне користи и кршећи демократске законе и норме. .
За то би морали да одговарају не један или два појединца, већ цела владајућа елита.
Пре свега политичке рачуне, кроз оставке. Али и кривичне – за кршење закона и уставне и државне одговорности које су имали.
Јер, поред срамоте коју су нанели држави акцијом за коју се сада чини да је шеф КИА наредио не обавестивши никога од челника, који су читаво четвртак увече провели кампању по медијима и друштвеним мрежама да убеде грађане да „ништа нису знали“, случај је указао и на суштинске слабости основних безбедносних институција, од ОАК до полиције земље, које, ако су тачне изјаве Тачија, Харадинаја и Веселија, да нису не знајући ништа, испада да су радили за туђ рачун. И, на основу извештаја турских медија, тај неко други је Турска обавештајна служба (МИТ).
То нас, заправо, све тера да се запитамо: Ко води државу Косово?
Да су председник, премијер и председница Скупштине тада били необавештени о случају који је неупоредиво осетљивији и тежи од хапшења српског провокатора у Митровици (као што је био случај са већ чувеним Марком Гјурићем) а сада правда се да је хапшење и депортација Турака „неприхватљива акција“, и да „није смело да се деси“, онда или неко други из сенке има већу власт над државом од институција (шеф КИА ?), или шефови држава не говоре истину, а негирају одговорност за хапшења, сами су их тајно наредили.
Било како било, јасно је да је држава у опасности.
Пре свега од оних који га воде.
* * *
Али случај хапшења шест турских држављана – на привременом раду на Косову и тражених скоро две године у Турској под оптужбом да су део организације Фетулаха Гулена, турског свештеника који је сада у егзилу у Америци, који је оптужен за пропао државни удар против турског председника Реџепа Тајипа Ердогана – више је од инцидента изазваног неодговорним руководством. То је трагедија, и то не само за шесторо ухапшених, који, колико је познато, током година боравка на Косову, нису направили ниједан законски прекршај. (Коначно, за кредибилитет ових страних држављана на Косову, многи косовски политичари, укључујући председника Тхација и доста министара владе и посланика у Скупштини Косова, могли би најбоље да сведоче – пошто су деца школована у школа коју воде ове особе).
Ово је трагедија за цело Косово, јер случај доказује да смо уместо демократске државе завршили са монструозном комбинацијом полицијско-аутократске државе и анархично-хаотичног система, у коме нико не преузима одговорност за неуспехе консекутивно, где ред и закон и људска права немају никаквог значаја ако тако одлучи врх власти, док се казна може потпуно и континуирано избегавати, без обзира на злочин ако је одговорност довољно блиска моћницима земље.
Тиме се, нажалост, Косово претворило у место где се ујутру може пробудити да би отишао на посао и завршио у лисицама, и депортован/изручен, без икаквог институционалног или јавног објашњења шта је злочин починио. на генерализоване сумње у чланство у организацији коју је турска држава прогласила терористичком, али која наставља да нормално обавља своје активности у већини земаља демократског света.
Тако се јуче догодило шесторици Турака. То исто може да се деси свакоме ко је сутра „неподобан“ или „потрошан“.
Као што се већ много пута догодило на Косову.
* * *
Трагикомични део је покушај власти да се оправда грађанима, док јасно не виде да им више нико не верује. Чак и ако говоре истину.
Последње вести кажу да су челници одлучили да скандал са Турцима затворе сменом министра унутрашњих послова и шефа КИА.
Два "жртвеног јарца".
До следећег скандала...
* * *
То је стварно чудно.
Замислите, на пример, ове исте људе који сада воде државу, да се, рецимо, 80-их и 90-их година прошлог века Швајцарска понашала као што се Косово понашало данас, где би били: у Приштини да влада, или у неком од затвора у Србији? Или сте заборавили да су икада постојали?
Косово, пре свих других држава, треба да пружи уточиште људима који су угрожени аутократским диктатурама, које игноришу демократију и људска права.
Наравно, Турска данас можда није иста као Србија деведесетих година, а сукоб између Ердогана и његовог бившег савезника Гулена је онај који Косово не може ни да реши ни да суди.
А чак и не морате. Косово је успело да задржи исту политичку позицију као и велики број турских интелектуалаца, који нису на страни ниједног од два пола у сукобу Ердоган-Гулен.
Али, поред тога, Косово мора да штити своје законе и ред, који је, барем на папиру, демократски, и који гарантује правично суђење сваком грађанину Косова и странцу и сматра их невиним док се не докаже кривица. И то му даје законску могућност да оспори сваку оптужбу и пресуду пре него што буде кажњен.
У случају Турака, ови принципи су нарушени.
Косово није морало да постане овакво.
Косово није морало бити овакво.
Није требало да им дозволимо да то ураде Косову.