Економски изазови опадања становништва

Прелиминарни резултати пописа становништва, које је прошле недеље објавила Косовска агенција за статистику, показују смањење домаћег становништва од скоро девет одсто у последњих тринаест година. Од 1,739,825 становника колико је Косово имало 2011. године, данас има само 1,586,659. Истовремено, становништво стари; са око 35 година просечна старост је скоро пет година виша него 2011. године.

Смањење становништва се не дешава само код нас. Током последњих 12 година Албанију је напустило више од 600 хиљада становника, чиме је резидентно становништво смањено за 429 хиљада становника, или 15 одсто. Као резултат миграција и пада наталитета, Србија је у истом периоду изгубила преко 610 хиљада становника, док се до 2050. године очекује смањење на око 5,8 милиона, односно за 24 одсто. Сматра се да је пад наталитета на глобалном нивоу главни разлог што ће светска популација почети да се смањује до средине овог века. Док земље у Африци и југоисточној Азији и даље имају високу стопу фертилитета од више од 2.1 рођења по жени, она је пала испод нивоа репродукције у САД, Европи и, однедавно, Кини.

И у Албанији и на Косову постоје два главна разлога за смањење броја становника: миграција и пад наталитета. Према прелиминарној процени, косовска дијаспора броји око 600 хиљада људи, а миграције не престају. Процењује се да је стопа наталитета пала са 6,95 у 1950. на 1,51 у 2023. Ни у Албанији ситуација није ништа боља.

Друштвени и економски ефекти

Смањење и старење становништва, овај стални тренд, има озбиљне импликације, које, ако се не реше контрамерама, ризикују да нанесу штету друштвеној стабилности и економском развоју.

Главни фактор контракције на Косову иу Албанији је миграција омладине, највиталнијег дела становништва. Стога се први и непосредни утицај примећује на тржишту рада. Предузећа се годинама суочавају са недостатком радне снаге, посебно у пољопривреди, грађевинарству и угоститељству. У јавном сектору, овај утицај је посебно приметан у здравству и образовању. Недостатак радне снаге не само да ставља предузећа пред изазов одржавања продуктивности, већ и смањује економску активност јер утиче и на понуду и на потражњу. Што је мање становника, то је мање радне снаге, мања је потражња за робом и услугама и мање улагања.

Комбинација смањења и старења становништва такође доводи до повећања броја пензионера, повећавајући оптерећење пензионог и здравственог система, док јавни приходи падају јер је све мање активног пореског становништва. У земљама са ниским економским развојем пореска основица опада много значајније како се број становника смањује. Што је ова основица мања, то је већи ризик од повећања пореза на резидентно становништво, што погоршава његову економску ситуацију. Има импликација и у области одбране и безбедности. Мања и старија популација отежава развој одбрамбених капацитета и капацитета за спровођење закона јер има мање младих који служе у овим областима. Коначно, инфраструктура створена за већу популацију, као што су школе, болнице, путеви итд. може постати неупотребљив, а трошкови његовог одржавања расту.

Још један озбиљан изазов је то што смањена популација има мање разноликости и више групног размишљања, што подрива креативност и иновације и може стимулисати догму, верски екстремизам и ауторитарне приступе.

Могуће мере

Не постоји магична формула која вам омогућава да изађете из овог зачараног круга. Популистичке декларације или подела јавног новца као милостиње, без икаквог стабилног механизма и без јасног развојног циља, нису решења. Такви шећери производе само корупцију маса у партијске сврхе. С друге стране, примери скандинавских земаља су доказали да су финансијски подстицаји неефикасни. Само добро управљање, које се фокусира на јачање државног легитимитета, обезбеђивање сигурности, једнаких услова, спровођење закона и добро управљање јавним новцем, може створити предуслове за повећање квалитета живота у земљи, што је услов за ублажавање миграција.

Решења се морају тражити у оквиру друштвених и економских карактеристика и карактеристика, одражавајући конкретне тренутне и стратешке националне потребе. Краткорочно, Косово ће наставити да покрива своје економске дефиците преко дијаспоре. Дознаке, инвестиције и расходи дијаспоре током празника, који тренутно чине око 30 одсто бруто домаћег производа, накратко ће ублажити тренутни проблем. Али рок трајања овог решења може бити много краћи него што бисмо желели. Најбоље решење лежи у оснаживању приватног сектора, који са собом носи инвестиције, благостање, стабилност, запошљавање, имовину и приходе за јачу и одрживију развојну основу и већу друштвену једнакост. У нашој ери, приватни сектор се не може развијати без иновација. За иновације је потребно озбиљно улагање у образовање, чије је тренутно стање, најблаже речено, неприхватљиво.

"Дигитални номади"

Проактивне економске политике треба да се фокусирају на убирање плодова дигиталне револуције, посебно вештачке интелигенције, која може ублажити недостатак радне снаге и истовремено повећати продуктивност. Од виталног значаја за то је људски фактор, чији се капацитети не могу подићи преко ноћи.

Као средње решење, то би могло бити да се стимулише долазак „дигиталних номада” омогућавањем талентима из целог света да раде на Косову и имају користи од ниских пореза, добре дигиталне инфраструктуре, добрих саобраћајних веза са светом, атрактивности ноћног живота, бројни фестивали, ниске цене живота, још увек млада популација са солидним дигиталним вештинама, безбедност итд. С друге стране, раст понуде и тражње на тржишту може се подстаћи бољом интеграцијом са регионалним тржиштима, посебно са онима у Албанији, Сјеверној Македонији и Црној Гори, и истовремено повећањем атрактивности за стране инвестиције. Коначно, неизоставне мере су подстицаји за младе породице, посебно у вези са дневним боравком у школи, обезбеђивањем здраве ужине за децу и савременим здравственим системом са приступачним здравственим осигурањем. Косово има последњи тренутак да одлучи да ли ће остати земља економски зависна од дијаспоре, и полако се трансформисати у сиромашни дом за пензионере, или ће предузети мере да постане модерна, живахна, иновативна, креативна и економски развијена.