Давање приоритета раду

У окружењу које води једна странка, са суперхаризматичним лидером, али не и добрим шефом владе, са групом људи који не показују професионалне вештине да воде ресоре са циљем побољшања животних услова; са противницима, странкама које су до јуче биле у опозицији са суперантихаризматичним лидерима и без апсолутно никаквих других идеја осим имитирања онога што је неко први рекао - не можете а да не будете тужни због садашњости, па чак и будућности.

Скоро је половина године, а ми и даље вртимо исту тему - изборе.

Кампања је почела прекјуче – и није изненађење што се наставила на исти начин као и прошлог пута пре шест месеци – бомбардовали су нас обећањима о повећању плата, пензијама, смањењу пореза и не знам шта још.

Све ми делује као ружан сан који сам већ видео. Све звучи као покварени грамофон, устајала какофонија и све дубље блеђење наде да ћемо бар нешто научити о ових последњих 30 година.

У окружењу које води једна странка, са суперхаризматичним лидером, али не и добрим шефом владе, са групом људи који не показују професионалне вештине да воде ресоре са циљем побољшања животних услова; са противницима, странкама које су до јуче биле у опозицији са суперантихаризматичним лидерима и без апсолутно никаквих других идеја осим имитирања онога што је неко први рекао - не можете а да не будете тужни због садашњости, па чак и будућности.

* * *

Пре две недеље објављен је извештај „Светски атлас“, састављен на основу података Фонда.

Међународни монетарни фонд, према којем је Косово друга најсиромашнија земља у Европи, одмах после Молдавије.

У нормалним условима, ово би требало да буде знак за узбуну.

У случају Косова, а посебно главног тумача Устава, Мурата, такав резултат је добра вест, јер више нисмо последњи, већ претпоследњи.

И вероватно, за ову вест, треба палити ватромет, јер „много смо постигли, све боље се рангирамо“, или тако нешто је формулација в.д. министра.

Много ме подсећа на време када су, пре десет или више година, објављивани извештаји о напретку, и сваки пут када би се испоставило да су лоши, са врло конкретним опаскама о стварима које је требало променити, јер је за промену потребна само политичка воља, тадашња влада би рекла: „ово је прави извештај“, а онда би ништа не учинила да до промене дође.

Сада је одговор: „Сиромашни смо, само смо били сиромашнији.“ То нема никакве везе са чињеницом да не можемо да превазиђемо дефиницију сиромаштва и да живимо живот који смо могли имати много боље.

Ово је као Олимпијске игре, када изађете (претпоследњи): „учешће је оно што је важно“.

Али шта можемо да урадимо када живот није спорт и решавање проблема друштва није ствар физичке снаге, већ ума.

* * *

Дакле, након популистичких декларација и акција, ту је и она од прошле недеље под називом „мере за суочавање са инфлацијом“... нешто слично овоме. И према одлуци, тренутно само радници у приватном сектору са платама испод 1000 евра пате од инфлације; студенти; мајке; пензионери. Они остали који су патили од инфлације прошлог месеца су задовољни додатном платом, упркос томе што имају плате преко 1000 евра. Али инфлација са којом се морају носити је двоструко већа.

Помпе дељења готовине у замену за гласове коштало је косовски буџет око 105 милиона (ако се не варам, цео пакет има око 200 милиона додељених, али не знам која ће група бити изабрана следећи пут...). У међувремену, због општенародних лудорија у правцу свих љутих политичких странака Косова, које нас воде до избора сваки пут када се нечија жеља за мало моћи не задовољи, Косово губи 90 милиона из фондова ЕУ. То је зато што нема теоретске шансе да се ратификација за ове фондове заврши пре 30. јуна. Већ знамо да бројање гласова на Косову траје минимум три или четири недеље (срећом нисмо толико велики као Индија, јер смо целу годину провели бројећи)...

Дакле, земља која изгуби 90 милиона, а затим расподели још 100 милиона који ће сигурно завршити у увозној роби, или чак бити извезени у Албанију или Македонију - сиромашна је, и то не само материјално.

Да све буде још горе, пре неколико дана је додељено још 2 милиона за субвенционисање авио-компанија које довозе путнике на приштински аеродром, због повећања цена горива.

Не сећам се да сам чуо да су пољопривредници субвенционисани нафтом за рад на пољима откако су цене скочиле. Па, то је ствар приоритета: прво гласови, па кромпир и парадајз.

* * *

Дакле, почели су скупови са грађанима.

Искрено не знам да ли они који се тамо окупљају иду спонтано, или их неко тамо доводи превозом или уз накнаду.

Зашто би неко морао да иде на трг или у спортску дворану да би видео иста лица и чуо исте говоре, иста обећања, исте лажи?

Није ми јасно шта ће ново рећи, а нису рекли пре шест месеци - све се своди на новац - плате, пензије (тј. буџетски новац), енергетика (нема више никога, без обзира на политичку странку, ко није отворио фирму за трговину електричном енергијом), неодређена капитална улагања... можда чак и нека врста ракете... мада за ово друго још нисмо чули.

Ипак, хале су пуне, или лепо камуфлиране да изгледају пуне.

Они који не одржавају скупове, јер имају минимално чланство и минималан број кандидата за централне изборе, су ПСД. Коначно, они су најенергичнији у погледу кампање коју воде на мрежама, и не баве се ВВ, чија су фракција, већ се баве ДСК, ПДК и Османијем.

И да, они су директни у својим критикама опозиције. И да, веома често су у праву. И зато сада ова иста опозиција одбија да учествује у дебатама са представницима ПСД-а. А одбијање да се суочи са било ким показује слабост – да је чак и ароганција слабост. Она постаје супер-слабост када се бумерангује са мање гласова.

Не знам колико ће гласова кандидати ПСД-а моћи да сакупе. Али знам да преносе поруку коју треба схватити озбиљно: Косову су потребне промене (ПСД се овде не квалификује нужно) и у људима и у идејама.

* * *

Дуги низ година политичка лица се мало мењају. Дуги низ година се није чуло ништа креативније од „повећаћемо плате“ (јавног сектора, наравно). Дуги низ година нису дата никаква решења за системске проблеме, јер нема ни воље ни знања.

Да ако би постојала воља, знање би се пронашло.

Шест година смо сведоци једног суи генерис политичког рата на Косову.

Странка која себе назива покретом градила се и јачала годинама, али када је дошла на власт пропустила је прилику, баш као што је и даље пропушта, да донесе промене и истински економски развој.

Својим приступом гуши средњу класу и доприноси стварању класе паразита незаинтересованих ни за шта у животу.   

С друге стране, ту су опозиционе странке, које су некада држале власт и злоупотребљавале је до крајњих граница. Зато су изгубиле моћ. Такође су изгубиле креативност. Изгубиле су идеје.

Сада су сведени на пуке слабе имитаторе и формације које ће врло вероватно даље ширити фракције.

Људи и даље буду гледаоци.

То се наставља појављивати на изборима.

Ко још није схватио кога треба прво казнити зато што јесмо оно што јесмо.

[емаил заштићен]