Упозорење из Сарајева

Прошле недеље, Босна и Херцеговина је изгубила 100 милиона евра из Плана раста ЕУ због политичког застоја. Оно што се догодило Босни прошле недеље је упозорење за Косово: Они који постижу резултате биће награђени, они који заостају биће кажњени.

Након дубоког сна, руска инвазија на Украјину пробудила је пажњу ЕУ на процес проширења.

Одлуке које ЕУ није доносила годинама донете су у року од неколико месеци. Украјина и Молдавија су добиле статус земље кандидата и започеле преговоре о чланству. Грузија и Босна и Херцеговина су добиле статус земље кандидата. Босна је такође започела преговоре о чланству. Албанија и Северна Македонија су започеле преговоре о чланству. Косово је добило либерализацију визног режима. 

Али паралелно са овим политичким одлукама, ЕУ је схватила да саме политичке одлуке неће бити довољне. Да би ове земље заиста постале спремне за чланство у ЕУ, биле би потребне дубоке реформе. А дубоке реформе - поред политичке воље - захтевају новац. 

Тако је, годину дана након руске инвазије на Украјину, рођена идеја о Плану раста за Западни Балкан. Идеја је била да се у замену за одређене европске реформе, земље региона награде финансијским пакетом. Тако је земљама Западног Балкана стављено на располагање 6 милијарди евра за период 2025-2027. Србији је стављено на располагање 1.6 милијарди евра, Босни и Херцеговини 1.1 милијарду евра, Албанији 922 милиона, Косову 883 милиона, Северној Македонији 750 милиона и Црној Гори 384 милиона. 

Да би се земље квалификовале за овај новац, морају да заврше листу реформи у периоду 2025-2027. Тако је Србија обећала да ће спровести 98 реформи у четири приоритетне области: (1) пословно окружење и развој приватног сектора, (2) зелена и дигитална транзиција, (3) људски капитал и (4) владавина права. Албанија је обећала да ће спровести 141 реформу у пет приоритетних области: (1) пословно окружење и развој приватног сектора, (2) људски капитал, (3) зелена и дигитална транзиција, (4) владавина права и (5) управљање јавним финансијама. 

Косово се обавезало да спроведе 30 реформи у пет приоритетних области: (1) добра управа, (2) зелена и дигитална транзиција, (3) пословно окружење и развој приватног сектора, (4) људски капитал и (5) владавина права. Северна Македонија се обавезала да спроведе 37 реформи у пет приоритетних области: (1) владавина права, (2) добра управа, (3) зелена и дигитална транзиција, (4) људски капитал и (5) пословно окружење. Црна Гора се обавезала да спроведе 31 реформу у четири приоритетне области: (1) развој приватног сектора и пословно окружење, (2) зелена и дигитална транзиција, (3) људски капитал и (4) владавина права. 

То су била обећања, и у старој балканској традицији, обећања су била лепа. Али, пре него што је прва година Инструмента за раст Западног Балкана уопште завршена, проблеми су почели. 
Прошле недеље, Босни и Херцеговини је отказано 10 одсто средстава као резултат неуспеха у финализацији реформске агенде. У свом образложењу, Европска комисија је навела: „Нажалост, упркос политичком споразуму постигнутом на Савету министара БиХ 27. јуна 2025. године, Босна и Херцеговина остаје једина земља у региону чије власти нису биле у могућности да доставе финализовани нацрт Реформске агенде Европској комисији... Одувек је било јасно да се Програм реформи и раста заснива на учинку и резултатима: партнери који спроводе реформе могу имати користи од свих расположивих средстава, док они који то не чине могу видети смањење својих средстава. Програм реформи и раста истиче крајем 2027. године, истовремено са седмогодишњим буџетом ЕУ. Овај рок се не може променити. ЕУ је више пута упозоравала власти Босне и Херцеговине да време истиче и да би се земља могла суочити са смањењем својих средстава ако се не предузму хитне мере.“

Истовремено, ЕУ је упозорила Босну да ће, ако не поднесе своју агенду реформи до 30. септембра 2025. године, изгубити додатних 10 одсто средстава ЕУ. 
Оно што се догодило Босни и Херцеговини прошле недеље је упозорење за Косово. Иако је Косово поднело своју агенду реформи, још увек није успело да ратификује правне инструменте неопходне за операционализацију програма раста, као резултат неуспеха у конституисању нових институција. 

Недостатак учинка и резултата Косова могао би створити ситуацију сличну оној у Босни и Херцеговини. Инструментом за проширење, ЕУ је ставила учинак у епицентар процеса проширења. А како је Босна и Херцеговина сазнала прошле недеље, учинак је мач са две оштрице: они који постижу резултате биће награђени, а они који заостају биће кажњени.