Чекајући погодбе

Кад бисмо само могли да замислимо да имамо чак и две милијарде овог новца у оптицају у земљи, са локалном производњом, без потребе за увозом свега, колико би нам било боље. Али не, немамо га, као што немамо ни све оне милионе „уштеђене“ које влада држи у благајни. Искуство држања новца у банци, без улагања било где, показује да он само губи вредност, јер га инфлација једе.

Општински избори су одржани прошле недеље. Све је прошло глатко, без много оптужби за намештање гласова или превару током изборног дана. Увече су објављени „излазни резултати“ и по први пут, готово оркестрирани, свуда су имали веома велику маргину грешке. Можда ћемо то једног дана сазнати.

Резултати су релативно брзо пребројани на бирачким местима, а овог пута је ЦИК осигурао да веб страница може да издржи „инвазију“ грађана заинтересованих да виде какви ће бити резултати. Електронска платформа је остала стоичка и наставља да функционише, редовно ажурирајући резултате који се броје на ЦНР-у. Штавише, чини се да ће бројање гласова у општинама бити завршено данас и да ће одмах почети бројање условних гласова, као и оних из дијаспоре.

Гласови дијаспоре би потенцијално могли да промене исход у оним општинама где је разлика између кандидата веома мала, или где први не прелази 50 процената за врло мало.

У сваком случају, ови избори и резултати су потпуно засенили питање формирања владе, будући да је Османи само дан пре избора задужила Куртија да је формира.

* * *

Упитан о формирању владе, Курти је изјавио да су заузети анализом резултата избора и размишљањем о томе како ће се носити са другим кругом. Ова равнодушност као да преноси поруку да нема интересовања за нову владу и да је циљ, заправо, да се одрже још једни општи избори, али са десетодневном кампањом.

Мемли Краснићи се такође придружио идеји о превременим изборима, изразивши уверење да Курти неће имати довољно гласова за формирање владе. Додао је да гласова не би било ни у другом покушају, који би теоретски могао бити дат као прилика некој другој странци осим Војске Велике Британије.

Остале странке се нису изјасниле о овој теми. Већ је познато да је ДСК одбацио сваки коалициони споразум са ВВ, док идеју о инклузивној влади сви одавно одбацују. Они који имају највише да изгубе ако се одрже нови избори, ААК, нису јавно изнели свој став. НИСМА не искључује разговоре, чак ни споразум, али је поставила услов: место председника парламента за Љимаја.

* * *

Не би требало да буде изненађење да ће се парламентарна седница, на којој ће се гласати о следећој влади или не, одржати 26. октобра, последњег дана у року предвиђеном Уставом, који пада у недељу. То је зато што ће странке које су ушле у други круг са својим кандидатима преосталу недељу искористити за ценкање – за договоре где неко мора да се одрекне нечега да би победио негде другде. Наравно, зависи од тога колики је улог.

Резултати општинских избора показали су раст ВВ у њима, у два аспекта: у укупном броју гласова прикупљених за градоначелнике и у броју општина где њихови кандидати иду у други круг (12 према прелиминарним резултатима, искључујући гласове дијаспоре).

ДСК се вратио у Приштину, посебно у Скупштини општине, где је морални победник био ДСК са значајним повећањем гласова и за градоначелника и за Скупштину општине, надмашивши ВВ. ДСК се прогласио победником по броју гласова за скупштине општина, али по броју мандата, први остаје ДСК, који је такође забележио највећу победу у Скендерају (80% или више гласова).

Међутим, највећи губитак је ПДК претрпео у свом некадашњем упоришту: Глоговцу. Не само да је Рамиз Ладровци (искључен из ПДК-а да би се кандидовао као њихов кандидат) победио као независни кандидат, већ је група окупљена око њега унутар субјекта који није класичан политички субјект, освојила апсолутну већину у Скупштини општине (према прелиминарним резултатима).

Шта ће се даље десити између Ладровција и његове бивше странке, коју сматра својом, остаје да се види. Не треба искључити ни извесно посредовање или медијацију како би се ствар решила.

* * *

Између пауза у кампањи и пребројавања гласова, одигране су две утакмице, важеће за квалификације за Светско првенство 2026. Једна је одиграна у Лесковцу између Србије и Албаније. Победа Албаније је у Приштини прослављена као да је Дан независности – никада нисам видео толико људи окупљених на терасама приштинских кафића, а затим изливених на улице да прославе дуго очекивану победу.

Журка је трајала до касно у ноћ, и чини се да се тај ентузијазам пренео и на следећи дан, када су људи изашли да гласају. Иако је статистички мање од половине бирача изашло на гласање, тај број је био много већи у процентуалном смислу: Косово званично има 1.7 милиона становника (и преко 2 милиона бирача), а скоро 812 хиљада људи је искористило своје право гласа.

Па, у понедељак, одмах после избора, утакмица између домаћина и Косова одиграна је у Гетеборгу, у Шведској. Судећи по буци која је допирала са стадиона, стекао се утисак да се утакмица игра на стадиону „Фадил Вокри“. Окупљена публика, еуфорична, славила је историјску победу Косова – другу заредом против Шведске на овом турниру. Веома важна победа која би могла да пружи Косову шансу за „други круг“ (да не кажемо „плеј-оф“) и евентуалну квалификацију за Светско првенство.

Прослава у Приштини у понедељак била је много пригушенија него она у суботу увече. Није било пењања кроз семафоре нити вожње горе-доле. Што је много говорило: утакмица Србија-Албанија доживљена је као победа у веома важној бици против противника са лицем непријатеља. Не знам да ли то указује и на неки други осећај са географским и националним уједињујућим тежњама. Али без сумње, то су била два веома радосна тренутка која су нам одржавала морал високим неколико дана, чак и у животу, у тишини у којој живимо.

* * *

И док чекамо расплет изборне и парламентарне/владине замршености, слушамо од Светске банке и Међународног монетарног фонда какве су економске прогнозе за Косово.

Док Светска банка предвиђа да ће економски раст на Косову ове године бити 3.8%, Међународни монетарни фонд каже да ће бити 3.9%, али да ће доћи и до повећања инфлације, што ће живот на Косову учинити додатно тежим.

Али оно што је одавно познато, и што кажу економисти (који се баве економијом, а не Уставом), јесте да би се повећало благостање грађана, економски раст на Косову мора бити двоцифрен.

Двоцифрени раст не може се догодити док је економија у блокади и у условима где је трговински дефицит највећи у новијој историји Косова: у септембру је Косово увезло робу у вредности од 5 милијарди и 66 милиона евра, док је извезло робу у вредности од 630 милиона евра.

Кад бисмо само могли да замислимо да имамо чак и две милијарде овог новца у оптицају у земљи, са локалном производњом, без потребе за увозом свега, колико би нам боље било. Али не, немамо га, као што немамо ни све оне „уштеђене“ милионе које влада држи у благајни. Искуство држања новца у банци, без улагања било где, показује да он само губи вредност, јер га инфлација једе.

* * *

Нема сумње да ли је Косову потребна политичка стабилност, консолидација локалних самоуправа и стварање стабилне и одговорне владе. Потребна је, јер политичка стабилност доноси економску стабилност.

Али, ако се дан гледа по јутру, тешко да ћемо имати централну владу у земљи пре почетка следеће године. Ово, под условом да партијски лидери са апсолутистичким декларацијама не поједу своје речи.

[емаил заштићен]