Формула шест минус један према Косову се примењује, али са Немачком треба бити опрезан

Косово се нашло у прилично незгодној реалности. То је у тренутку када свима говори НЕ, чак и противницима, али и пријатељима. А Влада треба заиста да се запита да ли је могуће да је она у праву, а да сви други греше. Јер више нису само неке америчке дипломате разочаране косовским поступцима, већ сви они, чак и они који су у пензији. То више није само неколико земаља ЕУ, већ велика већина. Само 5 земаља које нису признале Косово нису незадовољне Косовом, затим Француска и Италија, али сада су ту и Немачка и Британија. Приступ према Косову и Србији је неправедан и непринципијелан. Али ова влада је до сада требало да схвати да у дипломатији није довољно бити у праву

Нове генерације, и према послодавцима и према партнерима, научиле су колика је корист када кажу НЕ. Психолози, саветници и писци и социолози су зарадили милионе на писању књига или дисертација о „користи да се каже НЕ“. За млађе генерације незамисливо је да на једном радном месту остану неколико деценија. Незамисливо је трпјети шефове или се слагати са свиме што други кажу, само зато што имају ауторитет. То време је прошло. Изгледа да се таква промена догодила и на Косову. из  генерација политичара која је навикла да каже ДА на све тражећи међународне пријатеље, сада имамо на власти генерацију која свему говори НЕ. А надлежнима се не свиђа одговор НЕ, иако им је јасно зашто то неко каже.

Косово се нашло у прилично незгодној реалности. То је у тренутку када говори НЕ свима, па и противницима, али и пријатељима Косова. А Влада треба заиста да се запита да ли је могуће да је она у праву, а да сви други греше. Јер више нису само неке америчке дипломате разочаране косовским поступцима, већ сви они, чак и они који су у пензији. То више није само неколико земаља ЕУ, већ велика већина. Само 5 земаља које нису признале Косово нису незадовољне Косовом, затим Француска и Италија, али сада су ту и Немачка и Британија. Приступ према Косову и Србији је неправедан и непринципијелан. Али ова влада је до сада требало да схвати да у дипломатији није довољно бити у праву.

Чини се да се Немачка придружила групи разочараних изјавом НЕ свему са стране Косова. А то је у интервјуу за „Интерактив” на КТВ јасно видео немачки специјални изасланик за Балкан Мануел Саразин. Његово разочарење је било толико евидентно да је запретио Косову регионалном изолацијом, окривљујући га за блокирање ЦЕФТА-е и упозоравајући да, у случају да Косово не прихвати компромис, може да настави по формули „шест минус један”. Другим речима, наставиће се без Косова.

Саразин се у овом интервјуу појавио као бирократа ЕУ, иако је говорио у име своје земље. То доказује да Косово више нема простора да рачуна да ће неко стати у његову одбрану. Пошто Америка, Немачка и Британија више не заостају, а да не говоримо о Француској и Италији, не може се очекивати да ће Косово бранити неки парламентарци или аналитичари невладиних организација или мале земље ЕУ. Јер, чак и ако се слажу да је Косово у праву, а у ствари Косово у већини случајева, неће ићи против земаља КВИНТ.

Саразинијев интервју, као и разговоре које су са њим водили током две посете Приштини, званичници Владе Косова треба да схвате веома, веома, веома озбиљно. Нека више не улазе у авантуре спекулација у чије име говори, да ли има аспирације у ЕУ дипломатији или не, претња му је да ће се наставити без Косова са осталих пет земаља региона или не. Зато што Саразин разговара са акционарима Берлинског процеса и, све док га Влада његове земље не смени, он говори у име Немачке. Ако се Немачка сложи да може да настави са регионалним иницијативама без Косова, онда Косово не треба да очекује да ће неко стати у њену одбрану. Ни од Албаније неће бити разумевања за Косово, а камоли опредељења да се Косово не искључује. Црна Гора се такође радује придруживању иницијативама које води Београд као што је „Отворени Балкан“. Саразин је рекао и да „отворени Балкан” води Београд. Дакле, Албанија је ту само у служби легитимисања ове иницијативе. Док од Босне нема шта очекивати. Молдавија не признаје Косово. Пре доласка ове владе, у ЦЕФТА су прихватали много мање него што је сада потребно. Они су се договорили да ће Косово, преко УНМИК-а, учествовати, како би имало користи од овог регионалног тржишта и не би било изостављено. Захтев Немачке је компромис, није у складу са тежњама Косова, а можда је и повољнији за Србију. Али шта је алтернатива.

Косово има најмање интереса да доводи у питање Берлински процес. ЈЕР  то је једини процес у коме Косово учествује као равноправно, и по суштини и по симболици. То је једини процес где Косово учествује као држава, са заставом, а где се на фотографији појављују председник и премијери Србије без тражења да се одатле скине застава Републике Косово. Дакле, Београд има више интереса да промовише иницијативе као што је „Отворени Балкан“, јер тамо Косово не би учествовало као равноправно. Саразин је први пут јавно признао оно што сви у Бриселу, Берлину, Тирани и Београду знају, да је Немачка била против иницијативе „Отворени Балкан“. Чак је и ЕУ била против тога, док је подршка комесара ЕУ за проширење Оливера Верхелија била више лични сервис за председника Србије Вучића по налогу премијера Мађарске Виктора Орбана. Београд би стога имао користи од било каквог слабљења Берлинског процеса.

Што се тиче приступа „шест минус један“ према земљама региона, где Косово остаје ван, ЕУ га већ примењује.

Само Косово има казнене мере ЕУ, које неће бити уклоњене. Иако се ту и тамо прича да би волела да се мере укину, чак се ни Немачка није обавезала према Бриселу да се смена деси. И то се неће десити. Поред тога, могу се додати мере. Само Косово  остаје без статуса кандидата. Једино захтев Косова за чланство уопште није размотрен. Само је Косово остало ван укључивања у Политички и социјални комитет ЕУ, који је прва институција ЕУ која је примила учеснике из земаља процеса проширења. Само за Косово ЕУ прихвата званична документа других земаља са адресама градова Косова у саставу те земље. Само у случају Косова међународна заједница очекује да на сваки захтев каже ДА. А када Србија каже НЕ, онда се то схвата као „одлука суверене државе” и да ЕУ, Немачка или Француска „не желе да држе предавања”. Не само Француска и Мађарска, већ сада и Сједињене Америчке Државе и Немачка су посвећене релативизацији проблема добрих односа Србије и Русије. То се видело када је Саразин врло арогантно одговорио новинару КТВ-а контрапитањем на питање о везама Србије са Русијом. Он је упитао новинара шта Влада Косова мисли о интересу Турске да учествује у БРИКС-у? Политичар демократске државе, где је позната улога слободних медија, не би требало да направи такву грешку да због незадовољства владом своје земље постави питање новинару. Али је тачно да су добици које Турска остварује не подржавајући санкције Русији иритантни за ЕУ, а Турска прави више штете од Србије. Али шта је ту кривица Косова, а камоли косовског новинара?

Али све ово треба оставити по страни. И Косово мора да схвати да постоје озбиљне последице када се свима каже НЕ за све. Сада је Косово у том тренутку.