Писани закон вс. Преседан: Може ли се променити тумачење Устава у вези са формирањем власти?

Косово, као земља са традицијом писаног права, нема прави систем обавезујућег судског преседана као у земљама са системом обичајног права. То значи да у теорији пресуде Уставног суда нису директан извор права у класичном смислу опште и апстрактне норме попут закона или Устава. Међутим, постоји неколико аспеката које треба детаљније анализирати да би се разумело да ли председник и Скупштина треба или не треба да спроводе одлуке о формирању владе из 2014. и 2020. године.

Тумачење устава на Косову не треба да буде непроменљива догма, већ континуирани процес усклађивања закона и Устава са демократском и политичком реалношћу.

Статус пресуда Уставног суда

Према члану 116. Устава, пресуде Уставног суда су обавезујуће за све институције Републике Косово. То значи да, упркос чињеници да Косово нема систем преседана, његове одлуке имају обавезујућу снагу за конкретне случајеве.

Али главно питање је: да ли претходне пресуде Уставног суда обавезују институције да убудуће следе исто тумачење, чак и када се политичке прилике промене? бр. Јер и код пресуде Уставног суда из 2020. године, КО 72/20, било је другачије тумачење од пресуде Уставног суда из 2014. године, КО 103/14, у вези са формирањем владе. Не постоји обавезујући преседан на Косову. Ако би требало да постоји неко друго тумачење у вези са формирањем владе.

Пресуда није општа писана норма.

У косовском правном систему, правне норме пишу и усвајају релевантни органи (Скупштина, Председник, Влада). Одлуке Уставног суда су тумачења постојећих норми, али не стварају нову правну норму.

На пример, пресудом из 2014. (КО 103/14) тумачени су чланови 84. и 95. Устава, схватајући да релативна победничка странка или коалиција има прво право да формира владу.

Пресуда из 2020. (КО 72/20) тумачила је исти члан, али је приступ променила, наводећи да ако први кандидат не успе, мандат прелази на другу странку која обезбеди већину.

Ове две одлуке показују да се тумачење Устава може мењати током времена и да пресуде нису фиксне норме попут закона или Устава. Дакле, у случају 2020., пресуда случаја из 2014. године, у вези са формирањем владе, није била правоснажна.

Необавеза поштовања прошлих одлука

Косово нема систем преседана. Институције нису у обавези да убудуће примењују тумачење претходне пресуде, већ само нове пресуде Уставног суда за нове предмете. Уставна норма се није променила. Тумачење је појашњење, а не норма. Значење уставне норме може се мењати у зависности од околности. Значење уставне норме може се временом променити, посебно како се друштвене, политичке и правне околности развијају.

Конкретни примери: Ако сутра наступи нова политичка криза и питање премијера поново буде упућено Уставном суду, он није у обавези да следи одлуку из 2014. или 2020. године, али може дати ново тумачење, у зависности од околности шта је изазвало кризу. Као што се десило 2020. и одлука из 2014. није испоштована.

Из тог разлога, на Косову се не може рећи да су прошле пресуде директан извор права за све будуће случајеве, као што би био случај у систему заснованом на обавезујућем судском преседану.

Али, ако нова странка или коалиција има другачије тумачење и изнесе ствар пред Уставни суд, онда се може десити да Уставни суд донесе нову пресуду, не осећајући се обавезаним ранијим пресудама.

Који је систем бољи?

Не постоји један систем који је бољи од другог – све зависи од историјског и правног контекста земље.

Грађанскоправни систем је предвидљивији и организованији, заснован на јасним законима и Уставу.

Систем обичајног права (преседан) је флексибилнији и омогућава судовима да креирају нове норме засноване на друштвеној стварности. Косово нема овај систем обавезујућег судског преседана.

Не постоји обавеза поштовања ранијих тумачења Уставног суда.

Према косовском правном систему, који се заснива на писаном праву (грађанском праву), а не на обичајном праву, не постоји принцип обавезујућег преседана. То значи да председник Републике, странке овлашћене да покрећу уставна питања и све друге институције нису у обавези да следе ранија тумачења Уставног суда за нове случајеве који се појаве у будућности.

С тим у вези, свако питање пред Уставним судом може се преиспитати и тумачити, у зависности од конкретних околности и изнесених аргумената.

Може ли Уставни суд дати ново тумачење?

Да. Уставни суд има право и надлежност да на нови начин тумачи уставне одредбе ако му се предмет поново покрене.

Устав не ограничава Уставни суд да обавезно следи претходна тумачења јер: Сваки случај који се појави има специфичне околности које се могу разликовати од прошлих случајева. Састав Уставног суда може се временом мењати, доносећи нове интерпретативне приступе. Уставна пракса је показала да досадашња тумачења можда више нису примјерена новој политичкој и правној стварности.

Промена тумачења од 2014. до 2020. године

Пресуда из 2014. (КО 103/14) – Уставни суд је одлучио да странка или коалиција која победи на изборима има право да формира владу.

Пресуда из 2020. (КО 72/20) – Суд је променио тумачење и одлучио да ако први кандидат не успе, председник може дати мандат другој странци која обезбеди парламентарну већину. Дилема у овом случају је да ли је први кандидат пао? Овај случај је од посебног значаја за научни и научни аспект косовске јуриспруденције и за судску праксу самог Уставног суда.

Ове две одлуке јасно показују да Уставни суд није везан ранијим тумачењима и да може доносити нове одлуке на основу околности тог времена.

Зашто је ова флексибилност важна?

Начело институционалне стабилности – Ако прошла одлука више не функционише у политичкој и институционалној стварности, Уставни суд може да је преиспита.

Очување интерпретативног карактера Уставног суда – Суд не би требало да буде блокиран претходним одлукама, јер сваки случај може имати нове елементе који захтевају напредније тумачење. Уставни суд својим одлукама не пише уставну норму, нема то право, али је тумачи.

Примена Устава према времену и потребама – Тумачење дато у одређеном периоду можда више не важи после неколико година. Дакле, могућност новог тумачења гарантује прилагодљивост Устава политичким, правним и друштвеним кретањима.

На крају крајева, Косово остаје земља писаног закона, где су Устав и закони које је усвојила Скупштина главни извор правних правила.

Уставни суд има овлашћење да преиспита и промени своја тумачења на основу институционалне, правне и политичке реалности.

Прошле пресуде (одлуке) могу послужити као референца, али нису обавезујуће за будућа тумачења.

Политичке институције не треба да буду ограничене ранијим одлукама – пресудама, већ треба да траже нова тумачења када то околности захтевају.

Председник и друге институције нису у обавези да се придржавају претходног тумачења Уставног суда.

Овлашћена лица могу затражити ново тумачење ако имају дилеме око уставне одредбе.

Уставни суд има право да да ново тумачење, чак и ако је слично питање било раније разматрано.

Ова флексибилност омогућава уставном систему Косова да остане динамичан и да се прилагоди политичкој, правној и друштвеној стварности.

(Аутор је професор теорије државе и права на Правном факултету Универзитета у Приштини)