Бриселски дијалог и Америка

У приступу Косову није било разлика у ставовима Сједињених Америчких Држава јер је председник био републиканац или демократа. Погрешно је мислити да је размена територија била идеја рођена у Вашингтону у време Трампа. Он је то само прихватио као могућност, пошто је та идеја снажно учвршћена у Бриселу. Има чак и истине у изјави да је Косово имало више користи за време Трампове администрације него Бајденове администрације. Последњих година САД у бриселском дијалогу највише су служиле појачавању притиска на Косово. Има разлога да будемо радознали како би се Трампова администрација понашала, ако победи, у случају дијалога Косово-Србија. Али то не значи да би се идеја о подели Косова одмах вратила на сто

Званичници ЕУ су увек били против ангажовања Сједињених Америчких Држава у процесу дијалога у Бриселу између Косова и Србије. Иако су косовски лидери, посебно у време када је Рамуш Харадинај био премијер, тражили да се САД формално ангажују у посредовању у овом дијалогу, ЕУ је такве идеје увек одбијала. Ишли су толико далеко да су рекли да ће „ако су САД умешане, онда ће Србија тражити да се умеша Русија и тако ћемо се вратити на структуру попут оне УН“.

Али било је тренутака када је Брисел поздравио амерички ангажман. Онда када је та обавеза била потребна да се изврши притисак на Косово. Јер у Бриселу знају да ниједан европски центар не може имати утицај на Косоваре какав има Америка. Чак су и косовски лидери искористили америчку посвећеност као штит за своје акције. Било је случајева да смо чекали да косовски званичници дају изјаве новинарима, а они тако нешто нису урадили пре него што се огласи амерички Стејт департмент. А када је америчко одељење поздравило сваку акцију у дијалогу, онда су косовски званичници изашли као уверени у своје ставове. А свако ко је критиковао те акције означен је као „антиамерички“.

С друге стране, САД имају посебне односе са Србијом. Не раде ништа Србији, изгледа да не желе ни да врше притисак на Косово. Чак и ако врше притисак, то можда неће утицати на Београд. Прошло је доста времена, откако је Џозеф Бајден био амерички потпредседник за време Обамине администрације, када су САД започеле са Србијом приступ да се „слажемо да се не слажемо“ у вези са Косовом. Од тада су САД ојачале своје односе са Србијом, док су наставили да имају несугласице око Косова, што није утицало на њихове односе. С друге стране, Америка је такође ојачала односе са Косовом. И жели некако да пошаље поруку и Београду и Приштини, да ни једна ни друга страна не могу да утичу на односе које Вашингтон има са једном или другом земљом. Другим речима, не желе да их Приштина учи како да се носе са Србијом, нити Београд да их учи како да се носе са Косовом.

Незадовољство посвећеношћу Сједињених Америчких Држава у покушају нормализације односа Косова и Србије било је када је најављен споразум Косова и Србије уз посредовање Сједињених Америчких Држава. ЕУ није била толико узнемирена садржајем споразума, који је искрено био врло неозбиљан, али је америчко опредељење видела као доказ европског неуспеха. На крају, тај споразум је имао само једно дејство. Признање Косова од стране Израела.

Остале тачке су биле бесмислена мешавина, од економске сарадње, отварања авио-компанија, отварања амбасада у Јерусалиму до посвећености Косова и Србије у промоцији права ЛГБТ заједнице широм света. И изненађујуће, чак је и Бајденова администрација наставила са ставом да оно што су Косово и Србија потписали у Белој кући треба да се примени. Довољно је поменути чињенице да Србија ништа није спровела. Није престао да лобира против признања Косова, нити је отворио амбасаду у Јерусалиму  други.

Гнев Брисела је био толики када је Косово отворило своју амбасаду у Израелу у граду Јерусалиму, као залог Америци, да је ЕУ замерила Косову што се не понаша у складу са својим европским тежњама. Близина Косова Сједињеним Америчким Државама више је омела ЕУ него близина Србије Русији. Али све се променило када је америчка администрација почела да се укључује у дијалог, вршећи притисак на Косово да оснује Заједницу општина са српском већином. Овај амерички притисак је Брисел поздравио и траје и данас. Зато што је Косово игнорисало позиве за покретање оснивања Асоцијације, бар не не знајући каква ће бити судбина примене осталих тачака споразума за које ЕУ инсистира да постоје. САД су у неким случајевима биле иницијатор мера против Косова. САД су и сада веома опрезне у односима са Србијом и нису дале знаке да ће предузети мере против Београда, чак ни након што нису предузеле мере да казне Радоичића и друге за терористичке нападе на Косову. Чак се у Бриселу чују гласови да су више од многих других земаља управо Сједињене Америчке Државе заинтересоване да због тога нема мера против Србије, јер су задовољне обећањима која им је дао Вучић.

Без обзира на то да ли су или не задовољни америчком улогом на Косову, она је незаменљива. Тим пре што Косово има лоше искуство са Европском унијом, што Косово максимално држи изоловано, увек се правдајући „ставовима земаља чланица“, па је Косово једина европска држава која нема статус кандидата за ЕУ ​​и њену примену. уопште није разматран. Косово је једина земља под санкцијама ЕУ које Брисел нема намеру да уклони.

Исто тако, с друге стране, ко год је био на власти у САД, подржавао је Косово. Постоји подршка, како то у Америци зову, „бипартисана“ (бипартисана), како од републиканске тако и од демократске администрације. Пошто су и сами Албанци у САД подељени као амерички грађани у подршци једној или другој странци, постоји и такмичење ко је више урадио за Косово. За време демократа, НАТО је интервенисао да ослободи Косово, али је за време републиканаца остварена независност Косова. Косово је још за време Трамповог мандата формирало своју војску, иако је НАТО, као организација, био против тога. А сада има истине у изјави да током Бајденове администрације није било напретка на Косову.

Погрешно је мислити да је размена територија била идеја рођена у Вашингтону у време Трампа. Он је то само прихватио као могућност, пошто је та идеја снажно учвршћена у Бриселу. Има чак и истине у изјави да је Косово имало више користи за време Трампове администрације него Бајденове администрације. Последњих година САД су у бриселском дијалогу највише служиле за повећање притиска на Косово. Има разлога да будемо радознали како би се Трампова администрација понашала, ако победи, у случају дијалога Косово-Србија. Али то не значи да би се идеја о подели Косова одмах вратила на сто.

Идеја је била од председника Србије, заснована на приступу да "једна страна не може да добије све, а друга ништа". Према овом приступу, који разумеју многи кругови у Бриселу, независност Косова, по Ахтисаријевом плану, схвата се као да су Албанци освојили све, а Срби ништа. Дакле, спајање севера Косова са Србијом створило би утисак да је и Србија нешто добила, а Косово нешто изгубило. Ову идеју је донекле прихватио и тадашњи председник Косова Хашим Тачи, назвавши је споразумом за „кориговање границе”. Док је у ЕУ било подршке, посебно из тима тадашње високе представнице Федерике Могерини. Она је то видела као прилику да постигне договор на крају мандата. Многе земље ЕУ подржале су ту идеју. Ни Албанија никада није говорила против ове идеје. Управо су Немачка и Велика Британија, у сарадњи са неколико земаља у региону, максимално радиле на спречавању реализације ове идеје. Велика Британија више није у ЕУ, док је Немачка увек ефикасна у спречавању реализације штетних и опасних идеја, али не и у гурању неког другог решења. Спољна политика Немачке је веома слаба, тако је и на Западном Балкану где су, као што се види у односима са Србијом, економски интереси већи приоритет од опредељења за нормализацију ситуације, за безбедност или владавину права. . Али у случају спречавања поделе Косова или размене територија, Немачка са још неколико земаља је била веома успешна. Јер је знао колику опасност би таква опција имала за цео регион а не само за Косово. Американци обично имају једноставнији приступ од Европљана. Ако неку опцију виде као прилику, онда је подржавају не размишљајући превише о дугорочним последицама.

Ево примјера Дејтонског споразума за Босну и Херцеговину, који је заиста 1995. зауставио рат, али је од Босне и Херцеговине направио државу која једва функционира.

Када је реч о америчким изборима и очекивањима какав ће приступ имати нова администрација, мора се разумети да се Косово не испоставља као приоритет. Чак ће и приступ САД Косову бити најмањи проблем за ЕУ. Ако Трамп дође на власт и заиста следи политику враћања у нормалне односе са Русијом, ако доведе у питање постојање НАТО-а и његову спремност да заштити своје савезнике у случају напада, то ће нанети велику штету евроатлантским односима. А у овим кваровима односа, Косово и Балкан би такође могли имати последице.