Дијалог увек чекајући изборе

Неуспех ЕУ у дијалогу Косова и Србије десио се и зато што га нису градили као процес који неће увек толико зависити од изборних циклуса. Тако је дијалог постао надметање политичара Косова и Србије ко у њему побеђује, а ко губи. И поред избора на Косову иу Србији, процес је увек био талац избора у ЕУ, у њеним земљама чланицама, а сада и у Сједињеним Америчким Државама.

Не знамо ко ће се убудуће бавити дијалогом између Косова и Србије, јер о томе морају да одлуче нове руководеће структуре. Али они који су сада укључени слажу се да би било добро да се избори на Косову одрже што пре, јер би то, по њима, послужило дијалогу. Термин „послужиће дијалогу“ најбоље описује нелогичан приступ који је ЕУ имала од почетка овог процеса. Уместо да дијалог буде у служби Косова, приступ је био да Косово буде у служби дијалога. Дакле, уместо да дијалог буде средство за постизање циља, он је постао циљ. И наравно, у таквим условима, где су званичници ЕУ који се баве дијалогом себично заинтересовани само за свој мандат и утицаје које друга дешавања имају на њихов рад, дијалог не може бити успешнији.

Зашто се сада мисли да би избори на Косову били у служби дијалога? Зато што су у ЕУ били избори и сада се формира нова Европска комисија, изабран је нови председник Европског савета и именован високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност за наредни петогодишњи мандат. Каја Калас, која ће на овом месту наследити Жозепа Борела, такође ће именовати наследника Мирослава Лајчака да се бави дијалогом, или ће оценити да за њим уопште нема потребе. Искуство са Лајчаком је толико лоше, да се може десити да више не буде специјалних изасланика за дијалог, већ ће то урадити редовне структуре ЕУ. И у Србији су били избори на којима је Александар Вучић ојачао власт, што се очекивало као растерећење у ЕУ, јер га сматрају преферираним партнером. До краја године биће познато ко ће бити председник Сједињених Америчких Држава. Дакле, по мишљењу појединих дипломата и званичника ЕУ, од јануара следеће године биће нове структуре, или старе са новим мандатом, како у ЕУ, тако и у Америци, и у Србији, спремне за „нови почетак“. И у том контексту, било би добро да Косово заврши изборни процес и да почетком године има владу која ће наставити процес дијалога са јасним мандатом. Јер, мисле ове дипломате, ако се избори на Косову не одрже до фебруара, онда док се не заврши пребројавање, жалбе, формирање владе, проћи ће неко време и то би се одразило на дијалог у којем „сви осим Косово би било спремно“. А када кажу да Косово треба да буде „спремно“, мисле на спремност за испуњавање обавеза које произилазе из дијалога, које Косово неће спроводити све док чека одржавање избора. Реч је, наравно, о обавези оснивања Заједнице општина са српском већином, што ЕУ и САД виде као приоритет број један.

Оваква зависност дијалога од изборних процеса до сада није била здрава, а то је доказано искуством. ЕУ није приступила дијалогу на демократски начин. Али више је волео да има посла са утицајним политичким личностима и покушава да постигне договор са њима. Када је почео дијалог на Косову, Хасхим Тхаци је био главни лидер  неоспоран утицај не само у својој партији, већ иу другим партијама, посебно у ЛДК. У Србији је на власти био Борис Тадић, који је имао и добру већину у Скупштини. Са моћним Тачијем на Косову и моћним Тадићем у Србији можемо да се договоримо“, поручили су тада у Бриселу. Затим је иста реченица употребљена када је Ивица Дачић, познат као један од најближих сарадника Слободана Милошевића, постао премијер у Србији. Али у ЕУ нису били забринути због Дачићеве прошлости. Са јаким Дачићем у Београду и јаким Тачијем у Приштини можемо много да постигнемо у дијалогу“, поручили су у Бриселу. Тако се наставило и када је на власт дошао Александар Вучић, који, да ли у својству премијера или председника, у процесу дијалога о свему одлучује у име Србије. На ред је дошла изјава „са јаким Вучићем у Београду и јаким Тачијем у Приштини може се постићи болан компромис“. Штавише, оне дипломате које су данас у другим областима живота или каријере, биле су уверене да су Тачи и Вучић имали најбоље шансе да постигну „болан компромис“. И то је аргументовано сувише поједностављеном мишљењем, као да је дошло из неке балканске кафане, а не из кабинета у којима се води озбиљна политика, да су "они који су се борили у најбољој позицији да праве болне компромисе". Јер, мислили су и мисле, лидере који имају националистички имиџ „нико не може оптужити за издају“.

После велике победе Самоопредељења на Косову, ово је била најчешћа реченица специјалног изасланика ЕУ за дијалог Мирослава Лајчака: „Чак и у Србији, и на Косову, имамо лидере са јаким мандатом и то нам омогућава да имамо успех у дијалог". Дакле, ЕУ се ни у ком случају није трудила да прошири дијалог, да га види као процес између две државе, између етничких заједница, између друштава и државних структура које би сносиле одговорност за дијалог, без обзира на то ко у датом тренутку био би на власти на Косову или у Србији. Јер, на крају крајева, како влада предвођена Самоопредељењем доживљава на својој кожи, ко год преузме одговорност у име Косова, они који долазе после њих морају да га поштују.        

Неуспех ЕУ у дијалогу Косова и Србије десио се и зато што га нису градили као процес који неће увек толико зависити од изборних циклуса. Тако је дијалог постао надметање политичара Косова и Србије ко у њему побеђује, а ко губи. И поред избора на Косову иу Србији, процес је увек био талац избора у ЕУ, у њеним земљама чланицама, а сада иу Сједињеним Америчким Државама. 

На основу ове логике можемо рећи да треба сачекати изборе у Немачкој и Француској, очекује се одлазак једног лидера, јер више не може да буде биран за председника Француске, а други ће изгубити изборе у Немачкој. И то може имати велики утицај на дијалог по овој логици, јер је за председника Француске и канцеларке Немачке речено да су предлагачи Споразума за који се чини да само ЕУ и даље инсистира да он постоји, док са којој се Србија отворено подсмева и на све начине, и речју и делом, наређује да он то није потписао, није прихватио, нити намерава да то спроведе. Онда ће можда доћи до избора у другим земљама ЕУ који могу утицати на дијалог. Колико је дијалог био успешан најбоље илуструју изјаве које се чују у Бриселу о „новом почетку дијалога” или речи које специјални изасланик Мирослав Лајчак стално понавља у својим објавама после састанака да се разговарало о „путу напред”. у дијалогу“. Дакле, говорити после више од 12 година о „путу напред“, „новим идејама“ или „новом почетку“ у дијалогу је само по себи признање да је до сада пропао. Па пропао је, јер није изграђен на здравим премисама, са јасним дефиницијама чему дијалог служи, а чему не и која је његова сврха. Дакле, то се претворило у импровизације које односе Косова и Србије не само да нису нормализовали на очекивани ниво, већ су ситуацију приближиле избијању сукоба.