Затвор Дубрава: НАТО и погубљења

Године 1999, у затвору Дубрава било је око 1.030 албанских затвореника – осуђеника, лица доведених из притвора и других лишених слободе – као и 40 српских затвореника организованих у групе за обављање посебних задатака и шест затвореника који су били албански држављани.

У јуну 1998. године, одлуком Министарства правде и Министарства унутрашњих послова Републике Србије, затвореници су евакуисани из Казнено-поправног завода Дубрава (КПЗ Дубрава), а затвор су преузели припадници Јединице за специјалне операције (ЈСО). Читав комплекс су користили до краја 1998. године.

Неутврђеног датума, пре почетка НАТО бомбардовања, Драгољуб Јанковић, министар правде у Влади Републике Србије, и Зоран Стевановић, заменик министра правде и начелник Управе за извршење кривичних санкција, упутили су писмени налог руководиоцима поправно-казнених установа и руководиоцима истражних затвора у Републици Србији да се сви албански затвореници пребаце у Казнено-поправни дом Дубрава.

Пре премештаја албанских затвореника, у марту 1999. године, у затвору Дубрава је организован премештај око 40 српских затвореника осуђених за убиство, трговину дрогом и друга тешка кривична дела.

Према подацима из кривичне пријаве коју су анонимни стражари 2008. године поднели председнику и премијеру Владе Републике Србије, као и Тужилаштву за ратне злочине, против два саветника министра правде, директора Казнено-поправног завода Дубрава и шефа службе обезбеђења, одабрану групу српских затвореника пратило је оружје: 39 аутоматских пушака и 12 митраљеза, ручне бомбе и бацачи граната. Наводно су оружје донели саветници министра, у пратњи припадника Јединице за специјалне операције (ЈСО).

До средине маја, између 300 и 400 албанских затвореника, углавном политичких затвореника, али и оних осуђених за економске злочине, пљачке и убиства, пребачено је из затвора у централној Србији у Казнено-поправни завод Дубрава. Велика група затвореника из затвора у Нишу, укључујући професора Укшина Хотија, пребачена је 29. априла 1999. године.

Последња група од 150 Албанаца, скоро свих цивила, са полицијским налогом за притвор, пребачена је у Притворски центар Дубрава 17. маја 1999. године. Ухапшени су у периоду од 1. до 10. маја 1999. године у насељу Чабрат и другим деловима Ђаковице, када је укупно ухапшено око 300 Албанаца. Након испитивања и батинања, око 150 њих је пуштено, док је још 150 држано неколико дана у разним објектима, а затим, пошто није било места у затвору Окружног суда у Пећи, два дана у подруму бизнисмена Салија Ниманија у Пећи, да би касније, 17. маја, били пребачени у Притворски центар Дубрава.

Након премештаја лица лишених слободе из Ђаковице, у затвору Дубрава било је смештено око 1.030 албанских затвореника – осуђеника, лица доведених из притвора и других лишених слободе – као и 40 српских затвореника организованих у групе за обављање посебних задатака и шест албанских држављана.

НАТО бомбардовање

Око поднева 19. маја 1999. године, чула се експлозија из правца управне зграде. Укупно су пале четири бомбе – једна на управну зграду, две на Блок Ц и још једна на суседни блок. Стражари су побегли, остављајући затворенике закључане. На другом спрату, познатом као „ходник“, најмање три затвореника су погинула, док је много других повређено.

Дана 21. маја 1999. године, око 11:00 часова, затвор је поново бомбардован. Тог дана, стражари и управа затвора сместили су затворенике у затворско двориште. Прве бомбе су пале на затворску мензу и кухињу, затим на зграду за пријем у којој је било смештено 167 затвореника из Ђаковице. Бомбардовање је настављено током целог дана, укључујући спортску дворану и друге објекте. Према сведочењима затвореника, током другог НАТО напада је убијено 19 затвореника.

Затвор под контролом специјалне полиције

Министарство правде Републике Србије је 22. маја 1999. године предало контролу над затвором специјалним полицијским јединицама. Након тога су уследила масовна убиства албанских затвореника.

Током суђења Слободану Милошевићу, објављено је писмо управника затвора Дубрава, Александра Ракочевића, упућено Министарству правде Републике Србије:

„Дана 22. маја 1999. године, око 05:00 часова, стигла је специјална јединица Министарства унутрашњих послова и ушла у затворени део установе, док су се по њиховом наређењу припадници службе обезбеђења повукли у шири прстен око зида. Не знамо шта су тамо радили, али су се чуле експлозије. Иста јединица Министарства унутрашњих послова поново је стигла око 17:00 часова и 23. маја око 05:00 часова.“
Хронологија смрти

Албански затвореник, који је служио 18-месечну затворску казну због деловања као наоружани стражар у свом селу, доживео је срчани удар 9. априла 1999. године, док је, заједно са другим затвореницима, вадио угаљ из складишта у близини затворског котла. Два албанска затвореника су нестала након пуштања из затвора Дубрава 16. маја 1999. године. Казна професора Укшина Хотија требало је да се заврши 17. маја 1999. године.

Два затвореника су убијена по пуштању на слободу, убрзо након напуштања затвора Дубрава, 16. маја 1999. године.
Бошњак, који је био у полицијском притвору, убијен је 20. маја 1999. године на спортском терену метком испаљеним са стражарске куле.

У ваздушним нападима НАТО-а 19. и 21. маја 1999. године, животе су изгубила 24 албанска затвореника и заменик управника затвора Дубрава.

Током ноћи између 21. и 22. маја 1999. године, наоружани српски стражари, управници и затвореници убили су девет албанских затвореника који су покушавали да побегну кроз отворе настале у затворском зиду бомбардовањем.

Албански затвореник извршио је самоубиство вешањем 22. маја 1999. године, након што је чуо да ће затвореници бити пребачени у нишки затвор. У Дубраву је доведен из Ниша, где је, према сведочењима затвореника који су га познавали, био изложен тешком злостављању.

У 6:30 ујутру 22. маја 1999. године, полицајац са мегафоном, са стражарске куле, обратио се затвореницима:

„Пребацићемо вас у затвор у Нишу, ради ваше личне безбедности.“

Око 6:00 часова, исти полицајац и два стражара поново су се обратили затвореницима:

„Имате још десет минута да се постројите и спремите.“

На спортском терену испред стражарских кула налазило се око 800 затвореника, док су остали били скривени у зградама.

Неколико секунди након формације, почеле су да падају ручне гранате, а одмах затим отворена је ватра из базука, ручних бацача граната и разних врста лаког наоружања – полуаутоматских пушака, митраљеза и других пушака. Хици су долазили из правца стражарских кула, са спољног зида и са тачака оштећених током НАТО бомбардовања. У отворима на зиду виделе су се само цеви аутоматских пушака.

Припадници специјалне полиције, уз помоћ наоружаних српских затвореника и затворских чувара, убили су шездесет албанских затвореника 22. маја 1999. године.

Следећег дана, 23. маја 1999. године, припадници специјалне полиције убили су девет албанских затвореника који су се скривали у шахтовима, канализационим цевима и затворској котларници – користећи гранате и ватрено оружје из непосредне близине.

Након премештања затвореника из затвора Дубрава у затвор Липљан 24. маја 1999. године, један албански затвореник је претучен на смрт. Тадашњи затворски чувар је осуђен за његово убиство.

Албански затвореник, који је имао једну ногу у гипсу, а другу прекривену ранама од НАТО бомбардовања, претучен је на смрт 10. јуна 1999. године испред пожаревачког затвора. Није могао да изађе из аутобуса којим су албански затвореници са Косова пребачени у Србију, па га је један од стражара одвукао и бацио на земљу. Стражари су га шутирали, тукли палицама и другим средствима. Преминуо је истог дана. Сахрањен је на муслиманском гробљу у Пожаревцу, затим ексхумиран и, уз организацију Међународног комитета Црвеног крста, његови посмртни остаци предати су породици.

Албански затвореник, рањен 21. маја 1999. године током другог НАТО бомбардовања затвора, преминуо је од задобијених рана између 1. и 6. јуна 1999. године у приштинској болници.

Албански затвореник је преминуо 11. јула 1999. године у затвору у Нишу. Породица је обавештена да је преминуо од болести.

Албански затвореник са менталним проблемима преминуо је у затвору у Сремској Митровици 4. августа 1999. године. Повређен је 22. маја 1999. године, када су полиција и стражари убили 60 албанских затвореника. Одбио је лечење од српских лекара.

Албански затвореник, рањен 22. маја 1999. године, када су полиција и стражари убили 60 албанских затвореника, преминуо је 8. августа 1999. године у болници Централног затвора у Београду. Међународни комитет Црвеног крста обавестио је породицу да је преминуо од срчаног удара.

Оптужен за тероризам

Међу жртвама у Казнено-поправном дому Дубрава, 91 особа је осуђена, оптужена или у полицијском притвору за кривична дела тероризма и удруживања ради непријатељских активности. Међу њима је, поред 63 припадника ОВК, било и 28 цивила, укључујући девет цивила из групе од 150 Албанаца пребачених из Ђаковице 17. маја 1999. године.

Судови су, у поступцима првог степена, углавном потврдили наводе из оптужница. Оптужени за кривично дело удруживања ради непријатељских активности терете се да су постали чланови „терористичке банде ОВК“, помагали ОВК, копали ровове и бункере, градили шумске путеве, деловали као стражари и пратили кретање припадника Министарства унутрашњих послова Републике Србије и Војске Југославије.

За кривично дело тероризма, терете се да су учествовали у стварању „терористичких група у саставу терористичке организације ОВК“ са циљем отцепљења Косова од Србије и СРЈ, обезбеђивали и транспортовали оружје из Албаније, организовали заседе против припадника МУП-а Србије и Војске Југославије и вршили насиље ради стварања осећаја несигурности код припадника српске и црногорске националности, као и Албанаца лојалних Републици Србији и СРЈ. Казне су се кретале од неколико месеци до 15 година затвора.

Професор Укшин Хоти био је једини оптужен за кршење територијалног интегритета Савезне Републике Југославије.

У свим случајевима окривљених за кривична дела завере ради извршења непријатељске делатности и тероризма, коришћен је такозвани тест „парафинске рукавице“ ради утврђивања присуства нитрата и нитрита на рукама и одећи као доказа да је окривљени пуцао из пиштоља. Осуде су доношене и када је позитиван резултат теста био једини доказ, као и у случајевима када је вештак тврдио да честице нитрата и нитрита не потичу од барута.

Гробља заробљеника

После рата, на брду у селу Ракош, неколико километара од војног затвора Дубрава, откривено је гробље са 96 појединачних гробова и једним гробом са два тела. Ексхумације је извршио шпански форензички тим. Сваки гроб је био јасно препознатљив због подигнуте земље и био је обележен дрвеном плочом са детаљима сахране, серијским бројем и датумом који се, према тврдњама, поклапао са даном сахране.

Антемортална анализа и идентификација тела настављене су до 26. августа, када је завршена идентификација 42 тела. Идентификација је спроведена препознавањем изложене одеће и прегледом фотографија посмртних остатака. Након одласка шпанског тима, организоване су изложбе одеће скинуте са тела сахрањених затвореника, обележене бројевима, како би породице могле да наставе идентификацију посмртних остатака.

Суђење мртвим албанским заробљеницима

Захир Агуши и Агим Елшани изгубили су животе 21. маја 1999. године, током другог НАТО бомбардовања војне базе Дубрава.

Девет месеци након њихове смрти, 1. фебруара 2000. године, веће Окружног суда у Лесковцу, којим је председавао судија Горан Петронијевић, изрекло је пресуду против Захира Агушија и Агима Елшана за кривично дело тероризма и помагања извршиоцима након извршења кривичног дела.

Врховни суд Србије је 8. јуна 2000. године потврдио првостепену пресуду.

Хисен Адеми је убијен 22. маја 1999. године, када су стражари, управници и полиција отворили ватру на затворенике на спортском терену, којима је претходно наређено да се построје за премештај.

Осам месеци након његове смрти, Претресно веће Окружног суда у Лесковцу, којим је председавао судија Горан Петронијевић, осудило је 10. јануара 2000. године Хисена Адемија на 15 година затвора због кривичног дела тероризма.

Мете Османај је убијен 22. маја 1999. године, када су стражари, управници и полицајци пуцали са осматрачница и зидова на постројене затворенике.

Судско веће Окружног суда у Лесковцу, којим је председавала судија Бранкица Дашић, осудило је Мету Османаја на четири године затвора због кривичног дела удруживања ради непријатељских активности у вези са тероризмом.

Кривична пријава против министра правде Републике Србије

Фонд за хуманитарно право поднео је 28. маја 2010. године кривичну пријаву против Драгољуба Јанковића, Зорана Стевановића, Обрада Стевановића, Боре Влаховића и још 30 особа због ратних злочина против цивилног становништва – убиства албанских затвореника у затвору Дубрава.

После 27 година

Два затворска чувара су осуђена на Косову – Зоран Колић, 2013. године, за убиство албанског затвореника и Драгиша Миленковић, 2025. године, за пребијање и злостављање албанских затвореника пребачених из Дубраве у Липљан.

Истовремено, Основни суд у Приштини је 2025. године ослободио Гаврила Милосављевића оптужби за ратне злочине у вези са убиствима и злостављањем затвореника у Дубрави, због недостатка доказа.

Познато је да је Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије, након извештаја Фонда за хуманитарно право, покренуло истраге, испитало више од 150 људи, укључујући и тадашњег министра правде, прикупило важну документацију и доказе, али је, под политичким притиском, одустало од гоњења одговорних за убиство албанских затвореника.

*Чланак је преузет са: pescanik.net - Превео КДП