КОХА.нет

ОпЕд

Политички агапе

Недостатак политичког агапа већ две деценије, са партијским идентитетским поделама, створио је амбивалентан однос између политичких личности и грађана, стварајући тако антагонистички однос, стварајући велико разочарење међу грађанима због огромних лажи и корупције свих боја, а све због недостатка агапе и неполитичког карактера

Послератно Косово је створило нову мапу политичких идентитета, подигнут је сав отпор на акронимима лево, десно, прозападно и остало... а цела тријумфална битка је била нека врста површне довољности. Послератна нада била је најмоћнији позив над страховима и сумњама у превазилажење таме времена и избледелих искустава послератних околности.

Током ових четврт века створена је обилна разлика у политичко-географском простору, у политичким идентитетима, али не са агапеом, међутим политичке разлике су обликоване трансформацијом битака али у одсуству политичког агапа. Ови политички идентитети нису се фокусирали на органско и кооперативно друштво које би се фокусирало и на политичку еманципацију, на дебату о развоју друштва, као на конзервативне теме деснице, социјалдемократа или чак либерала јер није било агапа. 

Различити наративи на политичком тржишту су у одређеним временима добијали прихватање и доминацију, али су суштинске поделе стављене на политичке идеје деснице или левице, упркос чињеници да још увек нема тачних профила због економског и социјалног стања грађани земље. Оно што се десило је када грађани земље на агапе нивоу цене да не подржавају лидере само као шефове субјеката, већ зато што им се допадају политички циљеви, ставови и начин на који се баве темама од националног и државног интереса. . Дакле, агапе нам је омогућио да волимо велика дела, па и политичка. 

Несумњиво је да је након проглашења независности 2008. године дошло до померања политичке пажње када је тежина политичких битака била усмерена на процес приватизације друштвених добара, у име слободне тржишне економије. Али, као резултат тога, разлике и ривалства између интересних група („олигарха“) који су били рангирани иза политичких субјеката, што је потом манифестовало политичке битке за доминацију интереса, које су грађанима нудиле огромна обећања и, наравно, лажи. са кесама, продубљен. Разлике и ривалства су доживљавани управо као потреба за доминацијом политичких интереса, који су се довољно продубили да изазову неконвенционалне политичке сукобе. Велики утицај интересних група на политичке субјекте створио је арену политичких идентитетских конфронтација, као и географску поделу која им је лако омогућила да мобилишу бирачку базу, али су, нажалост, ове борбе створиле забрану консолидације институционалне моћи у целом свету. територија Републике. Дубина многих идентитетских подела подразумевала се као плурализам политичког система, али је на политичкој географији земље послужила као популистички адут тадашњим политичким лидерима који нису били у стању да одвоје јачање друштвеног поретка. на целој територији од привреде и прерасподеле друштвених средстава кроз приватизације до група повезаних са политиком, све узалуд.  

Мартин Лутер Кинг би другачије мислио, дефинисао је концепт агапе као људске вере да препознају и афирмишу добро, за добробит и решавање људских проблема од политике кроз јавне политике, политички агапе као потпуно спонтан, мотивисан хуманошћу са стваралачка основа само за опште добро. 

Недостатак политичког агапа већ две деценије, са партијским идентитетским поделама, створио је амбивалентан однос између политичких личности и грађана, стварајући тако антагонистички однос, стварајући велико разочарење међу грађанима због огромних лажи и корупције свих боја, а све због недостатка агапе и неполитичког карактера. 

Политички агапе се заснива на дјелима у времену, на креацијама а не притисцима, на истинама које превладавају над догмама, а не на пропаганди која двије деценије замагљује политичку географију. Пошто живимо у региону где је у патриотизму доминирао политички национализам, онда неминовно морамо да се васпитавамо политичким агапом за љубав према домовини, срцем и умом и човечношћу, према ближњима као и према себи; са добровољним, безусловним и бескрајним, свеобухватним агапом, за просперитетно добро и величину земље Републике.  

(Аутор је стручњак за међународне односе)