Доналд Трамп, револуционар

Ако буде изабран за председника, Д.Трамп ће поред слике са подигнутом песницом имати сачињен и конкретан владин програм. На 922 странице објашњено је како ће се одвијати идеополитичка диференцијација у федералној администрацији и како ће свет ући у нови хладни рат, између САД (и њених савезника) и Кине. Како ће то изгледати из овог кутка Европе?

1.

Подигнута песница је годинама била један од симбола левице, свих нијанси левице и широм света – од антикапиталистичких демонстраната у Чикагу и Милану, албанских партизана, никарагвских сандиниста, „црних Пантери“ у САД шпанским и француским синдикалистима. Требало је да симболизује одлучност оних који напуштају свој дојучерашњи живот и крећу у неку врсту рата, политичког или оружаног.

Од недеље, подигнута песница Доналда Трампа после неуспелог покушаја атентата постала је симбол америчке деснице. У року од неколико секунди, мушкарац – који је недељама имао медијску слику старијег, гојазног мушкарца – осуђен је за прикривање плаћања порнографској глумици која је намеравала да купи њено ћутање о сексуалном односу (који је платио) првих неколико година – претворио се у човек са крвљу на лицу, подигнуте песнице, са одлучношћу у очима и изразом лица и са повиком „бори се, бори се!“.

Левица у свету је умела да ухвати такве тренутке – култна фотографија Че Геваре или Фидела Кастра била је део глобалне поп-културе левице шездесетих година прошлог века. Верујем да ће америчка десница то идентификовати као свој „чегеварски” моменат; уместо дебелог човека са врло скромним интелектуалним способностима у вербалној артикулацији, свет ће све више видети човека решеног да своје грађане поведе у револуционарну борбу.

2.

Револуција није само по угледу на подигнуту песницу, Републиканска партија заиста намерава да направи револуционарну промену у САД. Конзервативна фондација „Херитаге” више од две године ради на пројекту управљања под називом „Пројекат 2025”, са циљем да, како је објаснио директор ове фондације, нови републикански председник (односно Трамп) има у рукама владајући програм да у првом минуту власти, када се заврши реченица његове заклетве.

Импресиван документ од 922 странице обухвата ауторе из преко 100 конзервативних организација и није изборна платформа - то је детаљан резиме предлога за нову владу.

А документ је револуционаран, из објашњења првих тачака које у сажетом (и поједностављеном) облику гласе: Конзервативни председник није добродошао у савезну администрацију, која је испуњена људима либералних уверења и самим тим систем мора се створити подређеност председнику који је, према Уставу САД, на челу свемоћне извршне власти. Тај извршни капацитет требало би да се врати председнику тако што ће се његовим политичким намештеницима дати могућност да буду постављени свуда, од Министарства правде, Министарства одбране и Стејт департмента.

Уопште се не крије образложење састављача: када се пише о војним официрима, састављачи кажу да су патриотске снаге испод генералског чина и да ће због тога бити извршене промене како би се уклонили генерали који не прихватају нови дневни ред председника. Што је још драстичније, сви амбасадори САД би требало да поднесу оставке – било да су амбасадори у каријери или политички делегати – тако да председник може брзо да пошаље амбасадоре који заступају његова уверења. 

У првим месецима, Пројекат 2025 позива да се федерална администрација очисти од људи који се противе агенди председника Трампа, од фондова и програма који нису конзервативни, или од буџета који би требало да одражава све мањи значај „либералних“ програма Федерације.

Дакле, морало би да се деси нешто што се у другим земљама и временима називало „идеополитичком диференцијацијом“; да сви они који су против агенде председника Трампа оду или су маргинализовани кроз политичка именовања на функције које су до јуче сматране делом државне службе.

3.

И, иако се концентрација моћи све више у рукама председника правда конзервативним тачкама унутрашње политике (против абортуса, за већу улогу религије, опструкцију имиграције и сл.), највећи револуционарни покрет нове власти у случај Трамповог избора и имплементације овог програма је перцепција САД о Кини. Сматрана током овог века као растућа сила и конкурент, Кина се сада доживљава као „најзначајнија претња безбедности, слободи и просперитету Американаца“. 

И план управљања у својим мерама то одражава. Целокупна спољна и безбедносна политика је заправо позив на нови хладни рат који Америка мора да води, као што је водила у прошлости са Совјетским Савезом. А, лекције те прошлости су интегрисане или као концепт или као оперативна идеја у Пројекат 2025. САД морају, уз повећање производње наоружања, подизање капацитета на свим фронтовима (од балистичких пројектила, доминације у свемирски простор, акције у сајбер простору, веће присуство на Арктику) требало би да кинеску конфронтацију са Америком учини скупом до те мере да буде немогућа. И САД, баш као што су европске државе сматрале платформом за хладни рат против Совјетског Савеза, сада морају да виде Тајван, Јужну Кореју и Филипине као платформе које се не усуђују да се потчине Кини.

И, директно алузирајући на прошлост Хладног рата, Пројекат 2025 позива Стејт департмент да напише „Члан Кс“ о Кини, баш као што је то урадио Џорџ Кенан (потписан Кс у Фореигн Полици 1947.), где је анализирао „Изворе совјетског понашања“ и којим је предложио политику „обуздавања“ Совјетског Савеза, односно почетак хладног рата.

4.

На 922 странице програма који је предложила фондација „Херитаге” (где су две трећине аутора биле део Трампове администрације), Кина се помиње тачно 475 пута. И, можда је ово све што Европљани треба да знају о спољној политици евентуалног Трамповог председавања 2025. Из перспективе Вашингтона, Европска унија је важан партнер, али са којим ће поново преговарати о трговинским односима. Уједињено Краљевство је ближи партнер и неће дозволити да се приближи Европској унији; још више ће зближити трговачке односе са њим. У одсуству Уједињеног Краљевства у ЕУ, она ће „развијати... нове савезнике унутар ЕУ, посебно централноевропске земље на источној страни ЕУ, које су осетљивије на руску агресију“. НАТО је поново виђен као пружалац европске безбедности – за шта ће вероватно платити више од 2 процента бруто производње, како је утврђено у Велсу. А, амерички војници у НАТО поново су предмет разматрања да ли ће бити потребнији Европи или негде другде. И, док хладни рат са Кином бесни, Пројекат 2025 није јасан о томе која ће бити најбоља политика за рат у Украјини – консензус између неколико опција је да САД војно помогну Украјини и тиме је додатно ослабе , док Европљани помажу Украјини финансијски и у обнови.

5.

Западни Балкан треба пажљиво да прочита Пројекат 2025, иако се његове земље уопште не помињу. Али нови хладни рат не пита мале актере да ли желе или не желе да буду део њега. И, чак и као ментална вежба, поставиће се питање како ће се овај мали регион појавити у случају победе Доналда Трампа, револуционара. За разлику од оног који је био на власти, онај који може доћи може имати у рукама опсежан приручник управљања који се не може учинити транспарентнијим.