„Друга регионална питања” Лајчака

Занимљиво је како Лајчак увек инсистира да се помиње његова пуна улога, не само као специјалног изасланика за дијалог Косова и Србије, већ и за „друга регионална питања на Западном Балкану”. Не знамо којим се још „питањима” бавио у последње четири године, осим дијалогом. У ствари, остале државе региона не желе да Лајчак говори уместо њих, јер мисле да на тај начин улазе у групу проблематичних земаља. То важи и за Албанију, чији је министар позвао Лајчака да се бави дијалогом и не меша се у друга питања.

"Дубровачки форум", који се традиционално одржава почетком љета у овом прекрасном хрватском граду, сада је постао међународно реномиран догађај на којем се сусрећу и дебатирају високи политичари из Европе и свијета. С обзиром на географски положај и приоритете земље домаћина овог форума, регион Западног Балкана и процес проширења ЕУ сваке године заузимају посебно место у његовој агенди. Тако је било и ове године. Позвало ме је Министарство спољних послова Хрватске, које је организатор овог догађаја, да водим панел посвећен будућности ЕУ и сумњама да ли Европа иде у добром правцу. Учествовало је неколико министара и комесара ЕУ. Косово је на том панелу помињано као пример како ЕУ није у стању да говори једногласно у спољној политици, као што није ни у случају Палестине и у многим случајевима  други. И то се помињало у расправи о томе да ли треба укинути или не право вета када се доносе одлуке у спољној политици ЕУ, како би она била ефикаснија у спољној политици и да једна држава, или мањина, не може да се одржи. политика Европске уније као таоца.

Али на другом панелу више се говорило о региону Балкана. Модерирао ју је колега Михаел Мартенс из престижног немачког листа „Франкфуртер Алгемаине Зеутинг“. Није било лако, јер је један сат морао да води дискусију са мање од девет људи, углавном министара из региона, док је из ЕУ на том панелу био Мирослав Лајчак, познат као фасилитатор дијалога између Косова и Србије. Мартенс је одлучио да не буде тема панела, већ да сваком учеснику постави актуелна питања везана за њихов рад. Тако је министарку спољних послова Косова Донику Гервалу Шварц питао о неуспеху Косова да се придружи Савету Европе. Он је хрватског министра питао за крах односа са Црном Гором. Питао је помоћника америчког државног секретара О'Брајана о опасности од рата у региону, посебно о нападу на Бањску. Како је Мирослав поставио Лајчаку питање које ми који пратимо дијалог Косова и Србије радимо већ 12 година, „Чему дијалог”: Лајчак је одговорио као и обично, помињући свој мандат и обавезе да омогући странама да нормализују међусобне односе , како би кренули ка ЕУ.

Али Лајчак је позван да говори о ствари о којој га уопште нису питали. Лајчак је то рекао када је шеф дипломатије Албаније Игли Хасани упитан да ли његова земља верује да се ЕУ заиста придржава принципа да се „проширење заснива на индивидуалним заслугама кандидата”. Министар Албаније је рекао да би његова земља била срећнија да је било више међувладиних конференција у процесу преговора о чланству у ЕУ, пошто је испунила све услове.

Лајчак је реаговао говорећи у име ЕУ, рекавши да процес проширења зависи од учинка земаља кандидата и да су врата отворена за оне који испуњавају критеријуме. Ова Лајчакова интервенција је изгледа изнервирала министра Албаније. Окренуо се Лајчаку, рекавши: „Наставите дијалог. Чак му је рекао да „желели бисмо да успете у дијалогу”, али је поновио да је Лајчак „имао, има и имаће подршку Албаније за своју улогу у дијалогу”.

„Нисам само за дијалог, већ сам и специјални представник ЕУ за друга регионална питања“, рекао је Лајчак. Он је додао да се Балканом бави дуго. Да је и он био министар земље чланице и да има право да говори о овој теми, јер и он има знања.

Занимљиво је како Лајчак увек инсистира да се помиње његова пуна улога, не само као специјалног изасланика за дијалог Косова и Србије, већ и за „друга регионална питања на Западном Балкану”. Не знамо којим се још „питањима” бавио у последње четири године, осим дијалогом. Ни остале државе региона не желе да Лајчак говори о њима, јер сматрају да на тај начин улазе у групу проблематичних земаља. Имао је честе сусрете са званичницима из региона, као и са многим „партнерима“ из света, а многе од њих постављао је на друштвене мреже. Али нема назнака да је било неког конкретног ангажмана, односно било каквог резултата у било ком другом регионалном питању. Али то нас подсећа на време када је именован за специјалног изасланика за дијалог између Косова и Србије. Тада се није знало да ли ће бити дијалога или не. Морао је да обезбеди да Лајчак започне свој мандат, јер му је то место скоро створено. А да мандат не би ограничили на нешто што се можда неће ни десити, сетили су се да поред дијалога треба да га именују и за специјалног представника за „друга регионална питања”. А када се направи биланс његовог рада, резултати се не виде. Наравно, министри и ЕУ ће увек причати о успесима и неће јавно користити изразе као што је „неуспех“. Али велика већина њих приватно признаје да није било напретка у дијалогу откако је Лајчак преузео улогу фасилитатора. А односи Косова и Србије нису нимало нормалнији него пре његовог мандата.

Што се тиче опаске министра спољних послова Албаније да Лајчак не треба да се меша у процес проширења и у приступне преговоре Албаније, мора се рећи да је „друга питања“ реч која се не може дефинисати, а то Лајчаку може дати право да прича о чему год жели.

Нема сумње да је Албанија подржала Лајчака у процесу дијалога, као и његовог шефа Борела. Албанија их је толико подржала да је у координацији са њима увела мере Косову, међу првима које су то учиниле. И као и ЕУ, Албанија је ово представила као акцију која је „у интересу Косова“. Било би добро да је Албанија барем имала користи од ове подршке, чак и када је морала да предузима мере против Косова. Било би добро да је Албанија напредовала у процесу преговора о чланству. Али и поред свега доброг имиџа, ​​упркос чињеници да јој је поверена организација Самита ЕУ-Балкан, у процесу ЕУ интеграција, Албанија је толико застала да за Црном Гором не заостаје само десет година, већ најмање пет година. иза Србије, али је сада престижу Украјина и Молдавија. Јер ова ЕУ, која има толике хвале за стопостотно прилагођавање Албаније спољној политици Уније, као и за „конструктивну улогу“ Албаније у настојањима да се казненим мерама што више изолује Косово, није могла, нити је успела. не желе чак ни да укину блокаду коју је Грчка увела Албанији у процесу преговора о чланству у ЕУ.

У међувремену, Лајчак је добио додатних 5 месеци да се бави „дијалогом између Косова и Србије и другим регионалним питањима на Западном Балкану“. Ако се Лајчаков рад заиста сматра успешним, онда његовом наследнику неће бити тешко да настави такве успехе. Било у дијалогу или у "другим регионалним питањима" ако ће и место Лајчаковог наследника имати исту ознаку.