Вински коктел

Прошле недеље је на северу такође заплењен велики контигент наоружања. Ко зна колико је оружја тамо донето, да нико не заустави инфилтрацију. Али то сигурно неће узети у обзир они који инсистирају да се санкције Косову наставе, уместо да се примењују на странку која је извор толиког зла. Јер и даље верују да ће се, ако се према Србији опходе са најбољим и усрећити је, све ствари решити саме од себе. Некада су подједнако мислили и деловали. Знамо како се све завршило

Још увек сам изненађен када чујем да ми људи говоре да је посао глобалног загревања из неког разлога измишљен посао, да је суштина новца. Готово као да живе у некој другој димензији у којој су годишња доба и даље онаква каква их се сећам из детињства: где је свако од њих трајало тачно 3 месеца, где је зими било снега, у пролеће цветало цвеће, врело сунце је доминирало летом, а јесен је била испуњена опалим лишћем, кишом и малим мирисом угља који је најављивао бело годишње доба.

Прошла зима није била зима. Пар дана снега, доста кише, пар дана са минус температурама и крајњи резултат: уништење зимских гума које се нису ни приближиле леду отопило се сољу, јер леда није било. Пролеће је постало кишна јесен која није престајала, а пре него што је завршила одвела нас је у тропску средину са ненормалним температурама близу четрдесет степени. Сада треба да видимо да ли ће можда на јесен цветати да цвета и да закључимо да се свет окренуо наглавачке.

* * *

Дакле, ова тропска олуја долази између неподношљиве атмосферске врућине и топлине која изазива емоције на утакмицама на Европском првенству у фудбалу. Косово није успело да се квалификује, а како игра у последње време, тешко да ће достићи овај циљ пре много година. Нису били ретки ни они који су рекли да ћемо тражити Шаланда, видевши учинак актуелног селектора. Што показује да су за постизање већег успеха потребна улагања: у квалификоване кадрове који ће водити тим; у квалитетним играчима; у инфраструктури, па и даље имамо „стадионе“ који више личе на терене него на игралишта, као и у будућности: не верујем да постоји стратегија да се деци и младима обезбеди што више простора и могућности за игру. спорт уопште. 

Да би се достигао прихватљив међународни ниво у спорту, мора се кренути од детињства. Улагање у развој спорта на Косову имало би двоструки ефекат – имали бисмо и бољи ниво интернационалне презентације и укључили бисмо омладину у нешто што позитивно утиче на њихов психофизички развој. То би их ионако учинило ангажованијим и дисциплинованијим, а значајно би смањило време које проводе на друштвеним мрежама и слично.

Да, истина је да немамо много новца, као што то имају велике европске земље. Али остаје чињеница да не знамо ни како да потрошимо новац који имамо и да нам је као друштву веома тешко да дефинишемо приоритете у које ћемо улагати. У прошлом посту сам говорио о образовању као приоритету изнад приоритета – па наравно да образовање и спорт треба да се комбинују и развијају паралелно. Уосталом, ништа не кошта сањати да ћемо једног дана певати и знати важност и једног и другог. Само бих волео да овај рад не траје још две деценије.

* * *

И док врућина и фудбал заокупљају сву нашу пажњу, на политичком плану у последњих неколико дана била су два покрета.

Прва је била изјава, колико год невероватно изгледала, портпарола високог представника ЕУ, Словака Петера Станоа, који је рекао: „Споразум о путу нормализације важи и обавезујући у целини за обе стране. , и за Косово и за Србију. То укључује и члан 4, а лобирање Србије против Косова је јасно кршење овог споразума”.

Дакле, иако је сама ЕУ и све стране укључене у процес нормализације врло јасно да Бриселски споразум и његов наставак у Охриду нису валидни споразуми, јер је Србија изразила резерву на скоро цео споразум (чињеница која чини неважећи), међутим, и коначно, из Брисела се чуо глас који је указивао да је приступ Србије, са опструкцијама које чини Косову за чланство у међународним телима, приступ странке која није кооперативна.

Оно што не чуди јесте да даље од ове изјаве Европа не иде даље: не помишља да уведе санкције Србији, као што је то учинила Косову, напрасно у мају прошле године.

Други покрет био је Борелов извештај у вези са тим истим санкцијама. 

После вишемесечне расправе и можда два месеца израде, Борели је коначно дошао са препоруком да се санкције укину. И док за увођење санкција није био потребан консензус и одлука је донета брзином светлости, сада њихово укидање не иде кроз блок, већ ће ићи у ескалираној форми јер се трећина чланица ЕУ не слаже да бити уклоњен, „јер Косово није испунило услове“.

А захтеви су се, подсетићемо се, односили на специјалну полицију на северу, после избора које су бојкотовали Срби. Дакле, иста она специјална полиција која је изашла бело лице од терористичког напада српских паравојних формација на челу са Радоичићијем, а за који догађај ЕУ и нико још није издао никакав извештај да би се утврдило стање чак ни на папиру. Од манифестације Бањске прошло је 9 месеци. 

У међувремену, Радоичићи је, након што је прихватио одговорност за напад, нашао склониште у Београду где, према изворима БИРН-а у Србији, гради вилу од 1500 квадратних метара у најлуксузнијем делу Београда, Дедињу, вредну 6 милиона евра. Комшије су му још један злочинац са севера Звонко Веселиновић, као и кум Александра Вучића Никола Петровић. 

Да је било воље да се односи Косова и Србије у потпуности нормализују, овај извештај би изашао пре краја прошле године и можда би неке ствари биле другачије.

* * *

Избори у Европи су завршени и сада се воде преговори за именовање челника Европске комисије. Оно што се поуздано зна је да Лајчак више неће бити модератор, али је познато да ће и даље долазити на Косово и у Србију док се не именује особа која ће га заменити.

Дакле, дошао је прошле недеље и састао се са Бесником Бислимом, али не и са Куртом. Он је изашао да каже да је то за укидање санкција, али не и за отварање моста Ибри. Изненадило би ме да би подржао отварање моста - нервирао би Србе које превише симпатише, а трудио се да то све време не ради у улози посредника, посредника и судије он има то овлашћење.

Још један који ће отићи је Борели, у односу на Косово, једнако пристрасан као и његов словачки емисар. Стога је веома изненађујући његов позив упућен Курту и Вучићу на састанак следеће недеље у Бриселу. Искрено, не разумем шта неко може да уради са неким ко више неће бити на том месту за месец дана. 

Осим ако је Борели одлучио да их позове да се поздраве пошто га је у овом дијалогу потпуно задовољио.

* * *

И наредна недеља биће веома врућа - сада је време, пошто је лето званично почело. И фудбал ће се наставити. Што не значи да га треба потпуно ослободити. 

Прошле недеље на северу је такође заплењен велики контигент наоружања. Ко зна колико је оружја тамо донето, да нико не заустави инфилтрацију. 

Али то сигурно неће узети у обзир они који инсистирају да се санкције Косову наставе, уместо да се примењују на странку која је извор толиког зла. Јер и даље верују да ће се, ако се према Србији опходе са најбољим и усрећити је, све ствари решити саме од себе. 

Некада су подједнако мислили и деловали. Знамо како се све завршило.

[емаил заштићен]