Фрагменти слободе

Како волимо слободу? Белешке о 25. годишњици ослобођења.

1.

У „Енглеским фрагментима“ немачки песник Хајнрих Хајне пише: „Енглез воли слободу као своју закониту жену. Она је његово власништво, чак и ако се према њој не односи са посебном љубазношћу, али у случају опасности уме да је заштити као мушкарац. Француз воли слободу као невесту коју је сам изабрао. Клања се пред његове ноге уз неодољиве заклетве. Даје живот за то. Радити хиљаде глупости. Немачка воли слободу као своју баку”.

2.

Како косовски Албанац воли слободу, 25 година након завршетка рата? Још није тако јасно. Има оних који слободу виде као шансу за анархију. Или као прилика да се ограничи слобода другог. Неки виде слободу као посластицу у којој се ужива на путу кући, под погледима других. Већина и даље цени слободу. Недостатак страха свакоме даје шансу да изабере шта жели – чак и на политичком тржишту. Ово је суштинска разлика између демократије и диктатуре: у демократији народ даје легитимитет власти својим гласом и својом вољом. У диктатури, вољу владара морају прихватити грађани. Ко то не прихвати, заврши у затвору. За 25-годишњака на Косову ово данас изгледа незамисливо.

3.

Једнако је незамисливо да 25 година после рата историју још нису написали компетентни, независни историчари спремни на неискључив приступ бурним дешавањима која су захватила Косово, посебно после 1989. 25 година после рата, дилема је и даље изгледа нејасно : ко је ослободио Косово? (Мада су ствари кристално јасне: мирни отпор, оружана побуна, НАТО интервенција). 25 година након рата, пропагандисти различитих политичких табора боре се да себи обезбеде „право место у табели историје“. 25 година након рата и даље постоји необуздана тенденција да се граде митови и легенде. 25 година након рата, и даље постоје напори да се оно друго поништи, да се избрише из историје. За шта? Ово је знак очаја јер велики део грађана Косова добро познаје све политичке протагонисте. Колико он зна њихове заслуге (ако их имају), зна и њихове мрачне стране. 25 година након рата, рат је и даље поглавље политичких сукоба, политичких песама и напрезања мишића да би прежвакали историју. Када историју не пишу историчари, шарлатани је краду. Данашње питање "ко је ослободио Косово?" није замишљено да набраја чињенице без пристрасности, већ да води ситне политичке борбе за моћ. Прошлост као извор трајне борбе за будућност? Ово није решење, никада не би требало да буде. Јер не можемо да променимо прошлост. Грешке се не поправљају, нити се херојство уздиже према изборном или популистичком расположењу. Једино што се може учинити је: учити и са светле и са тамне стране историје. Учење лекција из историје не врши се кроз нарцистичке опсесије.

4.

Према филозофу Лудвигу Витгенштајну, кога неки сматрају највећим филозофом 20. века, „филозофија је борба против опчињености нашег ума оруђем нашег језика“. Средства језика су неограничена. Могу се користити да се каже нешто конструктивно или да се вапају из дигиталне муке предполитичког подземља. Врлина је понекад (чак и често!) ћутање. Ову шансу не треба пропустити, посебно они који су у последњих 25 година рекли све да себи подигну спомен обележје.

5.

Слобода значи имати прилику да без препрека тражите своју судбину - на овој планети која се брзином од 107 километара на сат елиптично креће око Сунца тако далеко. Бити срећан, бити срећан - да ли је могуће? 

Епикур, грчки филозоф, био је убеђен да сте срећни и срећни када уживате у здрављу и живите у миру, без бола и без страха. „Ко не пати од глади, ко није жедан, ко не подригује, по срећи се може упоредити са Зевсом“. 

Ове речи могу звучати банално. 10, 11. и 12. јуна 1999. године – пре 25 година, четврт века – звучали су другачије. Опипљиво. Блиски. Застрашујуће. Јер је додата реч: слобода! Тих дана је почело нешто што је био крај ужасу који је почео 1912. Унуци оних који су напали Косово пре 87 година (људски живот!), сада су бежали. 

2024. можемо се запитати: шта значи слобода? За 25-годишњака, рођеног јуна 1999., слобода значи: отишао сам у Италију, најлепшу земљу на свету. („Стандардизовани“ језик не изражава ово осећање косовског Албанца, па – ушао сам у ауто и отишао у Италију. И вратио сам се кући, као слободан човек, без страха да ће ме малтретирати српски полицајац на граници са најомраженијом униформом на свету).

6.

„Желимо да будемо слободни као птице на небу, безбрижни и срећни да летимо кроз живот“. То је можда рекао један кројач у Пећи, Ђаковици, Призрену, Митровици и Гњилану 12. јуна 1999. године. То је рекао немачки кројач Вилхелм Вајтлинг 1842. И то је поставио као мото у својој књизи „Гаранције хармоније и слободе“. 

Страх од ризика је понекад већи од самих ризика. Они су (опасности!) били део албанског и албанског у 20. веку. Они који су ризиковали, понизно заслужују вечну част. Генерација за генерацијом. Век за веком. Страх никада није био прави саветник за стицање слободе. Слобода никада не може бити водич за страх. Ко је научио да мисли, њему и њој слободу не можеш одузети! Научимо да размишљамо још више. Или укратко на албанском: научи ме, мисли ме!