ФИФА Евро 2024 КОХА.нет

ОпЕд

Без независних медија, демократија умире

Без обзира у ком делу света се налазе, читаоци треба да буду јасни: без њихове спремности да плате за информације, нема истински независних медија. Општа и популистичка мржња према новинарима због неке „црне овце“ на тржишту погубна је за квалитет јавних расправа и новинарства уопште.

Без независних медија, демократија умире. Без читалаца спремних да плате за информације које пружају независни медији, демократија умире још брже. Јер медији који не опстају од свог рада и од улагања читалаца, нису независни. Финансирају их интересне групе, корумпирани политичари или неетичким методама, покушавајући да изазову пажњу јавности.

На медијском тржишту сви воле да кажу да су независни. Али украс независности углавном дају медији сами себи, нема инстанце која о томе одлучује, па се рад сваког медија мора пажљиво сагледати да би се уверио у независност. У многим земљама ситуација са медијима је драматична. Косово је, на пример, једина држава у Европи без штампаних новина. У Северној Македонији штампане новине опстају углавном захваљујући Влади, која је дужна да неке одлуке и саопштења објављује у штампаним новинама. У земљама попут Албаније, право новинарство се налази само на неким периферијама, пошто су велики медији или стављени под контролу Владе, или су се власници медија такође претворили у грађевинаре који добијају тендере од министарстава, а њихови средства информисања ставили су у службу власти.

Медији на Балкану нису једини који се суочавају са потешкоћама. Чак иу богатој Швајцарској, према анализи портала из Цириха „Републик”, платформи која једва преживљава само од аванса читалаца, најмање два новинара недељно окрећу леђа новинарству. У 2023. било их је 96, у прва 4 месеца ове године - 23. У последње две деценије у Швајцарској је нестало 70 новина, већином локалних или регионалних. Локални догађаји се не извештавају или веома ретко извештавају у националним медијима. Ако нема локалних и регионалних медија, онда јавност не сазна шта се дешава у општинама и градовима. Ово важи и за Косово. Медији су углавном заинтересовани за теме на националном нивоу. Шта се дешава у општинама се ретко чује. Можда и општина обавља користан посао, али нико о томе не извештава. Како се не пријављују ни скандали који немају национални „потенцијал”. Са медијском кризом, понос новинара на професију је избледео и порасла је популистичка и општа мржња према новинарима због неких „црних оваца“ на тржишту. То је погубно за квалитет јавних расправа и новинарства уопште.

Преко 50 различитих студија показује да тамо где нема локалног новинарства, корупција и недостатак транспарентности су у порасту. У таквим случајевима се продубљује јаз између богатих и сиромашних. Према писању швајцарског медија „Републик”, у Сједињеним Америчким Државама у последњих 20 година затворена је трећина од око 9000 новина. У истом периоду, број новинара је смањен за скоро две трећине. Данас сваки пети Американац живи у „пустињи вести“: према студијама, у САД већ постоје 204 такве медијске пустиње, где нема новина, нема веб-сајтова са локалним информацијама, нити редакција јавних емитера. У 228 жупанија од 3000 ускоро би могла бити слична ситуација, односно претвориће се у медијске пустиње.

Магистарски рад у Немачкој је недавно показао да је тамо где нема локалних медија подршка радикално десничарској странци Алтернатива за Немачку (АфД) знатно већа. Недостатак професионалних медија погодује ширењу лажних вести, спекулација, медијског популизма (јер не постоји само популизам политичара) и скандализованих периферних дешавања у циљу дигиталне комерцијализације.

Последица оваквог „новинарства” је деполитизација друштва. У таквим срединама људи верују готово у све. Има људи који верују да је председник Швајцарске свирао мелодију албанске патриотске песме на клавиру. Они су толико убеђени да ако им кажете истину, осећају се увређено. Швајцарски политичар је одсвирао комад на клавиру, а неко је преко њега ставио видео монтажу албанске мелодије. Монтажа је завладала албанским дигиталним светом.

Пре 4 године разни портали, али и људи из дигиталног света, муњевитом су брзином пренели изјаву за коју се причало да ју је дао Ђорђо Наполитано док је био председник Италије (2006-2015). Наполитано је цитиран овим речима: „Да су Ибрахим Ругова и Арбен Џафери били Американци, Немци или Французи, они би дипломатским путем освојили свет, али нажалост ове две личности припадају веома малом народу...“. Не зна се где и када је ово рекао Ђорђо Наполитано. Портали нису навели извор. Један портал је написао само ово: „...познато је да је (Наполитано) веома поштовао историјског председника Косова Ибрахима Ругову”. (Само са портала вести који су кликери поделили скоро 600 пута). Сваки радознали читалац би желео да зна шта значи бити „објављен“: ко је то учинио познатим? Ко је дао ову вест? Можда је Наполитано заиста рекао тако нешто, али зашто недостаје извор вести? Све док нема извора вести, склони смо да верујемо да је реч о лажним вестима, односно лажним вестима.