КОХА.нет

ОпЕд

Криминал, политика и фудбал у Србији

Фудбал у Србији би могао да буде лепа игра. Само да нема толико спојлера из политике. За њих је фудбал инструмент моћи за манипулацију масама, распиривање мржње и постизање политичких интереса - Говор одржан на Конференцији асоцијације југоисточне Европе у Минхену о спорту и политици у југоисточној Европи

Пре две године, када је готово целом свету било јасно да ће Русија напасти Украјину, српски таблоид је крупним словима објавио на насловној страни: „Украјина напала Русију!“

Уочи друге годишњице руског напада на Украјину, руски медији су тријумфалним тоновима објавили да су навијачи „Црвене звезде”, фудбалског шампиона Србије, махали руским заставама током утакмице и скандирали: „Руси и Срби су заувек браћа".

Из угла националиста у Србији, а ту треба рачунати и значајан део фудбалских навијача, Украјина је и даље агресор, док је „Мајка Русија“ жртва злонамерног западног света.

Овом начину размишљања одговара изјава премијерке Србије, која је недавно опозицију упоредила са „инсектима“ и рекла да она (опозиција) жели да понизи Србију као некада Хитлер и Химлер. Свако ко има здраву логику може да се запита који су разлози да је премијер Србије изнео такве оптужбе? Опозиција је уверена да су избори одржани прошлог децембра изманипулисани од стране власти. Сходно томе, опозиција је затражила од Европске уније међународну истрагу о наводној изборној превари. Овај захтев је био довољан да властодршци у Београду изгубе контролу. Званично, Србија је кандидат за чланство у ЕУ. Али токсична политичка култура све више личи на слогане на фудбалским стадионима.

Када српски политичари посежу за ратним играма, фудбалски хулигани се удружују у редове да претњама подстичу националистичку атмосферу. Када су у септембру прошле године након напада на Косовску полицију убијена три српска екстремиста, Београдом су продефиловали углавном навијачи у црном. Запалили су свеће у Саборном храму Светог Саве и величали пале „за отаџбину“.

Престонички дерби између Црвене звезде и Партизана одложен је због проглашења националне жалости. У писаној изјави "Делије", ултрарадикални навијачи Црвене звезде, Стефана Неделковића су назвали "пријатељем са трибина". Када је Неделковић сахрањен у једном граду у Србији, фудбалски навијачи су се постројили и држали бакље. На гробљу се појавио и шеф мафије Милан Радоичић, који је преузео одговорност за напад на полицијске снаге на Косову. Овај екстремиста је човек од поверења председника Александра Вучића. И овај екстремиста наставља да живи слободно у Србији, чак је и хваљен као херој.

Александар Вучић, најмоћнији политичар у Србији, навија за Црвену звезду од младости. То значи да у исто време морате имати дубоку аверзију према домаћем ривалу Партизану из Београда. Почетком 90-их Александар Вучић је био активан на сцени радикалних навијача Црвене звезде. Овде је злочинац Жељко Ражњатовић, звани "Аркан", уз помоћ српске тајне службе, регрутовао многе паравојске, који су оставили крвави траг од Хрватске до Босне и Херцеговине и даље до Косова. Пре свега, пљачкашке експедиције су обогатиле Аркана и његове униформисане хулигане.

У мају 1990. Вучићи је био присутан на фудбалској утакмици Црвене звезде против загребачког Динама. Сукоби на улицама главног града Хрватске и каснији нереди на стадиону Максимир били су догађаји који су наговестили ратове који су довели до крвавог распада Југославије, а које је изазвало руководство Београда.

Не постоје докази из прве руке да је Вучић учествовао у борбама. Али као ватрени присталица ратног злочинца Војислава Шешеља, Вучић је посетио српске војнике и паравојне формације који су опседали босанску престоницу Сарајево, где су убили хиљаде цивила. Истовремено је радио као репортер за дезинформациони и пропагандни канал босанских Срба. Није неправедно рећи да је његово понашање у то време било ратнохушкачко.

Симбиоза политике, криминалног подземља и фудбала у Србији остаје нетакнута.

Када је Вучић пре десет година почео да консолидује своју власт, театрално и у много речи се удаљио од своје прошлости. У неким западним престоницама поверовали су овим Вучићевим обећањима. Хваљен је што се 16 пута сусрео са Ангелом Меркел. У Берлину, у Бриселу и у многим западним престоницама Вучићу је развучен црвени тепих.

Али Вучић је и даље одржавао блиске контакте са сумњивим круговима, његова „напредна“ странка (СНС), према писању београдских медија, врбовала је на трибинама насилне типове, који су напали опозицију, умешали су се и шефови подземља да дисциплинују непожељне навијаче. Партизана.

Навијачи Партизана вређају Вучића називајући га „педером” и траже његову оставку. У међувремену, ухапшени мафијаш Велко Беливук отворено каже да је деловао по наређењу шефа државе. Беливук каже да је деловао "за потребе државе". Правда оптужује овог хулиганског вођу да стоји иза неких бруталних убистава. Вучић је 2021. певао Беливику за рођендан. Беливук је оптужен за отмицу, уцену, убиство и трговину дрогом.

Насиље, паљевине и расистичке пароле карактеришу навијачку културу у Србији. Директор Црвене звезде је у интервјуу француском листу „Монд” рекао да је највећи српски тим „не само фудбалски тим, већ и идеологија, филозофија и национални симбол. Црвена звезда је бранилац српског идентитета и православне конфесије.

Ту долази до изражаја близина клуба Русији. Након руског напада на Украјину, руски фудбал је био изолован у Европи. Али почетком јула 2022. Зенит из Санкт Петербурга угостио је шампиона Србије у Сочију – за Москву је ово био велики пропагандни успех. Оба тима имају главног спонзора руског гасног концерна Гаспром.

Током дуела Црвене звезде и Партизана у пролеће 2022. вијориле су се руске заставе са великим словом З, симболом за рат Владимира Путина против Украјине. Навијачи Црвене звезде често траже повратак српске војске на Косово.

Фудбалска репрезентација Швајцарске Јанг Бојса је 2019. године играла против Црвене звезде у Лиги шампиона. Први меч одигран је у Берну, можда најудобнијој престоници на свету, праћен масовним премлаћивањима. Неколико људи је нападнуто. Полиција је била принуђена да заустави нападаче пуцањем у ваздух. Бар је погођен лименкама пива. Застава ЛГБТ заједнице која виси са зграде вероватно ће стати на путу обожаваоцима.

Пред реванш у Београду против швајцарског клуба, Црвена звезда је испред стадиона поставила тенк Т-55. Европска фудбалска федерација – УЕФА је наивно саопштила: „Тенк испред стадиона није проблем док се не отвори ватра“.

Ко велича насиље отвара пут масовним пребијањима. У 2017. години одиграла се права битка између радикалних навијача Црвене звезде и Партизана. Дуел је ушао у нову српску историју као крвава београдска ноћ.

Навијачи Партизана су 2009. године брутално претукли једног француског навијача, који је преминуо неколико дана касније. Наредне године српски хулигани су извршили насиље у Италији током квалификационе утакмице за Европско првенство у фудбалу. Утакмица је прво привремено прекинута, а потом и дефинитивно. "Никада нисам доживео овако нешто", рекао је тадашњи селектор Италије Чезаре Прандели.

Колико су фудбал и политика блиско повезани у Србији показује случај српског фудбалера са Косова. Пре четири године наслови српских новина били су: „Експлодирала је бомба: први Србин у репрезентацији Косова“; „Ужас и срамота: први Србин који игра за лажну државу Косово“; „Ово није требало да се деси, чека га пакао. Али шта се догодило? Играч Илија Ивић из села Грачаница код Приштине насељеног Србима рекао је медијима да је добио позив да буде део фудбалске репрезентације Косова до 19 година. Лов на "издајника нације" брзо се проширио: његова мајка је остала без посла, остатак породице је вербално нападнут.

Фудбал у Србији би могао да буде лепа игра. Само да нема толико спојлера из политике. За њих је фудбал инструмент моћи за манипулацију масама, распиривање мржње и остваривање политичких интереса. Нажалост, Србија није једини пример у региону.

(Овај говор је одржан 16. фебруара у Минхену у оквиру Конференције Асоцијације Југоисточне Европе).