ФИФА Евро 2024 КОХА.нет

ОпЕд

Наивно против познате политике

Овај крај године требало би да буде позив за буђење и лекција свим укљученим странама да је боље да се неправде које још нису учињене.

То је проблем у данашњем политичком и безбедносном хаосу везаном за Косово и Србију.

Свако ко има посла са владом у Србији, а свако ко има посла са њом данас, јуче је имао посла са њом, одликује се извесном чудном наивношћу.

Како једна политичка стратегија позната тако дуго, да је постала досадна константа, може да се игра са светом деценијама. Београд никада није мутирао да захтева другачији приступ, као, на пример, паметни вируси који захтевају домишљатост научника за нове варијанте вакцине.

Није наука оно што се тражи од Косова, од ЕУ и њених земаља или САД. Албанија овде не улази, јер изгледа као пропуштена прилика.

Могло би се рећи геостратегија. Она је ту одувек. Не може се потпуно апстраховати, али више од тога не може се користити као изговор за наивност. Рат у Украјини? Није постојао пре годину дана. Данас се то не може апстраховати, али више од тога не може се користити као изговор за наивност. Украјина чак више истиче карактеристике српске политике јер нове ситуације саме себи вуку више игре. Последично, више наивности са Запада који га држи у свом загрљају док се не укључи у приближавање новом рату у Европи.

Шта је наивност у овом контексту?

Недостатак вештине, стратегије, знања, храбрости, озбиљности, интересовања...?

Ако пођемо од себе, односно од приступа послератном Косову, владе су спалиле папир из деведесетих. У било ком процесу са интернационалцима у центру или у средини, Косово није држало контекст рата горе, али ни доле у ​​последњим „параграфима“. Он је себи ускратио велику истину за изградњу наратива који би га јаче представио у новој борби за консолидацију изнутра и споља. То се радило две деценије па и сада.

Институције Косова то никада нису изградиле и немају чак ни страницу на било којој платформи за његову истину. Немају доказе ни списак. Списак убијених, несталих, силованих, сирочади, инвалида, исељених, спаљених кућа, материјалне штете. Немају бројеве, имена, регионе, вредности штете, наративе. Немају странице које илуструју злочин, губитак, бол, раздвајање, тужне очи, разјапљене лобање. Немају странице за масовне гробнице, број пронађених тела, њихова признања, године.

Косовски званичници и дипломате ходају светом без књиге о њеној истини. Не знам да ли осећају да им нешто недостаје када га представљају. Не знам ни колико људи зна шта се догодило. Оно што сам видео у расправи о несталима, када су их питали о броју, окренули су главу представнику Фонда за хуманитарно право за тачну цифру.

Човек кога ценим и волим, 2000. године у еуфорији нашег ослобођења рекао ми је да рат за породице несталих није завршен. Они ће изгубити ћерку, сина, оца и мајку оног дана када тело буде пронађено. Губитак за њих се дешава у рату. Ово је екстрем Косова са грађанима, за које рат још није завршен и са институцијама које су га заборавиле.

У више од десет година разговора са Србијом, Косово је направило компромисе за будућност без прошлости. Опростио је нулту тачку политици чије је манипулације не само познавао већ и деценијама доживљавао. То му је дало прилику да настави одатле без потребе да било шта мења.

Ову политику није доживео, али је то добро знао и Запад, који му није морао да опрости нулту поен, већ му је другу шансу дао мекшим приступом од прве, можда зато што су манипулације успеле да него се осећа кривим за интервенцију с краја прошлог века.

Ево нас данас, са НАТО снагама на Косову које импровизују и ухваћене између неспособности Косова с једне стране и чудне наивности Запада с друге стране да се ствари заврше. Постоји низ споразума, који су резултат преговора без стратегије и без транспарентности, који су добили печат косовских институција, чија би примена донела више штете него користи на терену, а неспровођење се тумачи као институционална нестабилност. .

Година се завршава истом „шатл“ дипломатијом која нас подсећа на време рата, да убеди Србију овога пута да нареди оруђе које има на Косову, злочиначке структуре око Српске листе, да уклони барикаде са севера путеви. Ситуација која би Западу морала да илуструје да ће, ако настави да подржава игру српске политике, која у основи има стварање више региона као што је север преко Косова, себи задати више невоља него стабилности у будућности, како тврди. Ово, јер би се са више оваквих региона где би се релативизовала моћ Приштине, Косово претворило у станиште где би се множиле барикаде и повећавала политика манипулација.

Много грешака је направљено током последњих десет година, али још раније са Ахтисаријевим пакетом, који је отежавао функционисање Косова, чак и тако слабог. Било је то раније, а не сада, крајем децембра, последњи пут када су косовске институције и Запад схватили опасност лаког суочавања са ситуацијом која одређује будућност грађана Косова. Институције морају схватити да више не би требало да буду група различитих појединаца који или не говоре, или изговарају речи, чија тежина више уништава него поправља. Ово, пре свега, да поштује сопствене грађане. А друга, поред друге стране коју ни писмо не износи без сврхе. Овај крај године требало би да буде позив на буђење и лекција свим укљученим странама да је зла која још нису учињена боље да се пониште.

Улазимо у нову годину неизвесности око политичке будућности Косова, безбедности, добробити грађана тешко погођених инфлацијом, проблема као никада до сада у образовању и здравству. Празнични дани и бројне честитке подстичу наду међу нама, али будимо реални, ништа добро неће бити ако институције и грађани не почну озбиљно да схватају своје обавезе.

[емаил заштићен]